POTRESNO Košarkaš Aleks Marić: Nikad im neću oprostiti što su mi ubili dedu u „Oluji“

Hrvati u nedelju „slave“, kažu da je „Oluja“ bila „pobeda hrvatske vojske, policije i Hrvatskog veća obrane“. A u Srbiji za to vreme tuga, oko 250.000 prognanih napustilo je pre 23 godine domove, ognjišta, zemlju…

Jedna od porodica koja je bila u konvoju izbeglica prezivala se Marić. Najbliža familija Aleksa Marića, bivšeg košarkaša Partizana i potom reprezentativca Australije. Tada 11-godišnjak, rođen u Sidneju, pamti tu 1995. A njegova priča za „Blic“ je više nego potresna: Naime, Aleksov deda je ubijen početkom avgusta 1995. tokom hrvatske vojne akcije „Oluja“ u svojoj kući u Sonkoviću kod Šibenika. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su tek poslednjeg dana novembra 2012. iz zajedničke grobnice na lokaciji Sveta Mara kod Šibenika, zajedno sa posmrtnim ostacima još 31 osobe. Identifikacija je obavljena poslednjeg dana juna 2015. godine u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu.

– Nijedan rat ne može da se zaboravi ili da se pređe preko toga. Ne dao bog nikom da doživi ono što je moj narod doživeo, da deli sudbinu moje porodice, rodbine, prijatelja… – rekao je tada za „Blic“ Marić, kasnije uzoran sportista i idol „grobara“.

A deda Steva? Bio je uzor Aleksu, učitelj života.

– Deda Stevan je bio manji rastom, svi su ga voleli u Sonkoviću. Bio je omiljen, starina vrlo bistrog uma, razmišljanja, trezvenog pogleda na svet. Kada se sve to dogodilo, iako sam bio mali, imao sam svega 11 godina, neizmerno smo patili, svega se sećam kao da je danas bilo. Bio je to težak udarac za porodicu, od kojeg dugo nismo mogli da se oporavimo. Evo, ni danas još ne znam ko mi je ubio dedu. Takođe, ubili su mi i tetku ispred njene kuće u Kasićima. Naišli su vojnici i ona je mislila da je u pitanju naša vojska, ali nažalost nije bilo tako.

U Hrvatskoj se i ove godine slavi…

– Imam svoj stav o Haškom tribunalu, drugi imaju svoj, ali jako me ljuti kada neki misle da je to bila šetnja Srba kroz neku šumu. Kao da se ništa nije dogodilo, a Hrvati, kao i svetski mediji, zaboravljaju koliko je hiljada Srba prognano sa svojih ognjišta ili još gore, koliko ih je ubijeno.

Aleks ne krije i ne libi se da kaže: „Oluja“ je zločin bez kazne.

– Kao da su Srbi najgori na svetu, kao da smo mi sami krivi za sve što nam se dogodilo, a da protiv nas nije niko. Kao da nismo ljudi, da nemamo zemlju, poštovanje, veru, naciju, Srbiju…

Parade, cveće, muzika, mnogo naroda… Centralna proslava i ovog 5. avgusta je u Kninu.

– To je najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. Bio je to stravičan zločin u kom je poginulo 2.500 Srba. Poslednjih godina se dešavaju teroristički napadi u kojima je ubijeno nekoliko ljudi, pa se mesecima priča o tome – dodao je proslavljeni košarkaš.

(Igor Velimirović)

Izvor: BLIC

Vezane vijesti:

Porodice nestalih u Hrvatskoj: “Oluja” za nas i dalje traje

Oluja će trajati dok sudbina nestalih ne bude poznata

Radun: Srbi u Hrvatskoj danas žive kao Jevreji u Varšavskom getu

Kužet: Nad Srbima izvršeni genocid i etničko čišćenje