ПОТПИСАН МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ ПРЕБИЛОВАЦА И ЛИДИЦА

У Лидицама, код Прага, данас jе потписан Меморандум о сарадњи те чешке општине и Пребиловаца, код Чапљине – два мjеста чиjи су становници скоро истриjебљени током фашистичких злочина у Другом свjетском рату.

У име Пребиловаца, Меморандум jе потписао Бранко Екмечић, предсjедник Савjета Мjесне заjеднице Пребиловци.

„Меморандум смо потписали у великоj нади да ћемо и убудуће сарађивати и да ће бити и других уговора између Пребиловаца и Лидица, односно Чешке. Очекуjемо да ће и они посjетити Пребиловце и нашу спомен-крипту и цркву коjу смо скоро саградили и коjа ће бити освештана 8. августа“, изjавио jе Екмечић за Срну.

Потписивању Меморандима у згради општине Лидице присуствовао jе и парох мостарски Радивоjе Круљ.

Усташе су 1941. године у Пребиловцима убиле 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, коjе, према истраживању jапанског листа „Асахи шимбун“, представља наjстрадалниjе село у Другом свjетском рату у Европи.

Градња храма у Пребиловцима, у чиjу крипту jе положено више хиљада посмртних остатака Срба убиjених у долини Неретве за вриjеме Другог свjетског рата, почела jе 1991. године.

Међутим, током 1992. године Хрватска воjска предвођена генералом Јанком Бобетком минирала jе крипту и багерима практично урадила све да се трагови злочина униште.

Иако jе велики броj моштиjу уништен сачувано jе седам сандука. Свети архиjереjски Сабор Српске православне цркве канонизовао jе пребиловачке мученике и од прошле године се славе као свети сваког 6. августа.

Спомен-храм у Пребиловцима поново се обнавља, захваљуjући броjним донаторима. Међу њима велики jе броj Срба коjи су пориjеклом из Херцеговине. Велику помоћ и подршку у изградњи храма пружила jе Влада Републике Српске.

Планирано jе да обновљени Спомен-храм у Пребиловцима буде освештан 8. августа.

Лидице су тешко пострадале послиjе убиства Хитлеровог протектора Чешке Раjнхарда Хаjдриха. Атентат jе извршен 27. маjа 1942, а Хаjдрих jе умро од задобиjених рана 4. jуна исте године.

Послиjе сумње за везу села са атентаторима, коjа ниjе потврђена, Ниjемци су одлучили да над Лидицама изврше стравичну одмазду. Њено извршење започело jе већ 10. jуна када jе цjелокупно становништво села ухапшено, да би мушкарци затим били одвоjени од жена и деце.

Тога и наредних дана стриjељано jе, без икакве кривице, 199 Лидичана, 192 мушкарца и седам жена. Послиjе три дана од хапшења Ниjемци су одвоjили маjке од дjеце.

Жене су одведене у логор у Равенсбрику, а дjеца, претежно, у логор у Хелмну у Пољскоj. Ту су поубиjана у камионима-душегупкама. Дио деце jе предат њемачким породицама на усваjање. Смртно jе страдало 98 лидичке дjеце.

Послиjе рата пронађено jе и враћено маjкама или другим сродницима 18-оро дjеце из села.

Према доступним подацима укупно jе страдало или нестало 320 становника Лидица, односно 63,5 одсто становника.

Село jе спаљено и експлозивом сравњено са земљом и тако потпуно уништено 1. jула 1942. године.

Извор:

Везане виjести:

САРАДЊА ПРЕБИЛОВАЦА И ОПШТИНЕ ЛИДИЦЕ

СРПСКЕ ЈАМЕ И СТРАТИШТА ПРЕТВОРЕНИ У ДЕПОНИЈЕ

Пребиловачка деца међу српским светитељима

Пребиловци – Јадовно 1941.