Посмртни остаци Аписа преносе се у Србију

Посмртни остаци Драгутин Димитриjевића Аписа, генералштабног пуковника српске воjске, требало би да из крипте у грчком Зеjтинлику до краjа године буду прениjети у Србиjу послиjе 98 година. Из крипте у Зеjтинлику, на коjоj нема његовог имена, него само броj 5027 са напоменом да jе ту сахрањено Н.Н. лице, кости ће бити пренесене на Калемегдан у Београду и сахрањене уз све почасти краj воjничке цркве Ружице, пише „Блиц“.

Предсjедник СУБНОР-а Крагуjевца и Удружења потомака старих ратника од 1912. до 1920. године Жељко Зироjевић рекао jе да су ова удружења и покренула ову инициjативу jер jе Апис био жртва монтираног процеса и непоштеног суђења за наводни преврат, због чега jе стриjељан на Солунском пољу 14. jуна 1917. године.

Он jе додао да jе Министарство за рад, борачка и социjална питања Србиjе имало разумиjевања.

Према његовим риjечима, тако ће, осим посмртних остатака Аписа, бити пренесени и сахрањени посмртни остаци Радета Малобабића и маjора Љубе Вуловића, коjи су у истом процесу осуђени на смрт и стриjељани заjедно са Аписом. Зироjевић jе додао да Апис ниjе има потомке.

Државни секретар у Министарству рада, борачких и социjалних питања Драган Поповић каже да jе таjну гђе су сачуване кости Аписа и jош двоjице стриjељаних открио Ђорђе Михаиловић, чувар српског воjничког гробња на Зеjтинлику.

Његов ђед пренио jе кости њих троjице са мjеста гђе су сахрањени посље стриjељања на Зеjтинлик.

Кости су стављене у три необиљежене касете, jедна до друге, а Михаиловићев ђед их jе касниjе обиљежио да не би заборавио.

Име Драгутин Димитриjевића Аписа првенствено се доводи у везу са његовом историjском улогом у организациjи „Црна рука“ и за Маjски преврат, када су у ноћи 28. маjа 1903. године убиjени краљ Александар Обреновић и краљица Драга.

Он jе био на челу завjереника, али ниjе наредио убиство краљевског пара.

Чланови „Црне руке“ наводе се и као снабђевачи оружjем организациjе „Млада Босна“, коjи су извршили атентат на аустроугарског надвоjводу Франца Фердинанда.

У Великом рату, Првом свjетском рату, Апис jе био шеф обавjештаjне службе, али и члан таjне организациjе „Уjедињење или смрт“ , због чега jе и оптужен да припрема преврат, па jе стриjељан на Солунском пољу 14. jуна 1917. године, а рехабилитован 1953. године.

Извор: Радио Телевизиjа БН

Везане виjести:

Апис: Нека се моj народ уjедини – Jadovno 1941.

Сто година од Сараjевског атентата – Jadovno 1941.

Српска патња и слава у оку фотографа – Jadovno 1941.

Да ли прослава, обележавање, или обнова ратне атмосфере …

Први свjетски рат – Jadovno 1941.