Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Postoje tri kobne pravne manjkavosti kada je reč o takozvanom Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju. Svaki od pomenutih nedostataka ima katastrofalne posledice za napore čovečanstva da se ostvari mir, da se dostignu vladavina prava, demokratija, istina i pravda, stoji u izjavi Slobodana Miloševića koju je nameravao da saopšti pred Haškim tribunalom 30. jula 2001. godine, ali mu to nije omogućeno.
– Istorijski gledano – veli dalje Milošević – u vezi sa Poveljom Ujedinjenih nacija ne postoji ništa što bi se odnosilo na stvaranje bilo kakvog krivičnog tribunala – nikada nije postojao nijedan plan, nijedan nacrt, nikada nije vođena nijedna rasprava, ne postoji bilo kakva saglasnost ili ratifikacija. Isto tako, ne postoji bilo šta što bi se moglo smatrati namerom da se bilo koje telo u svetu ovlasti da, preko Povelje Ujedinjenih nacija i pod Poveljom Ujedinjenih nacija, stvori bilo kakav krivični tribunal…
Ujedinjene nacije nikada ne bi bile stvorene da je u Povelji ove organizacije bilo rečeno, ili da se tako nešto makar moglo zaključiti, da su Ujedinjene nacije ovlašćene da stvaraju neke krivične sudove. Ako bi se ispitala istorija stvaranja Ujedinjenih nacija i teksta Povelje Ujedinjenih nacija, niko ko veruje u istorijsku istinu, niko ko veruje u pretpostavku da reči imaju svoja značenja, nikada ne bi potvrdio da je Savet bezbednosti Poveljom Ujedinjenih nacija ovlašćen da stvara krivične sudove…
Stvaranje Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju predstavljalo je akt koji je potpuno suprotan međunarodnom pravu, nelegitiman akt u cilju ostvarivanja političkih koristi za Sjedinjene Američke Države, sa nastojanjem da se satanizuju i unište neprijatelji i da se obezvredi i oteža stvaranje legitimnog Međunarodnog krivičnog tribunala. Pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država, Savet bezbednosti UN je, skoro 50 godina posle svog stvaranja postao novo i moćno oružje koje služi za satanizaciju zemalja i njihovih naroda, kao i za oduzimanje slobode pojedincima do kraja njihovog života i za njihovo stavljanje u šake, pre svega, Sjedinjenih Američkih Država…
Milošević smatra da nelegitimni Krivični sud za bivšu Jugoslaviju predstavlja unakažavanje pravde i prava: „Sile koje su stvorile ad hok tribunal odvraćaju pažnju drugih od svojih sopstvenih prestupa ili promašaja, kao i od prestupa svojih saveznika ili njihovih političkih surogata, nastavljajući nekažnjeno da prete i da prouzrokuju masovna razaranja…
POSLALI BOMBE NA SRBIJU:
Bil Klinton i Medlin Olbrajt
Koji će se sud usuditi da postavi pitanje kriminalnih bombardovanja koja su američki avioni izveli protiv nezaštićenih civila, njihovih domova, vodovoda, energetskih postrojenja, fabrika, poslovnih zgrada, škola, bolnica? Tih bombardovanja koja su direktno oduzela živote hiljadama ljudi i koja su prouzrokovala ogromnu materijalnu štetu merenu milijardama dolara u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i brojnim drugim gradovima, naseljima i selima. Kakva pretnja miru proizilazi iz američkog bombardovanja kineske ambasade?
Koga treba smatrati odgovornim za razaranje Prištine avionima NATO-a? Ko je odgovoran za napade na kolone izbeglica na Kosovu i Metohiji? Zar ne predstavlja zločin kada su Amerikanci gađali bolnicu u Nišu kasetnim bombama, iz kojih se kada eksplodiraju razlete smrtonosni oštri metalni delovi po prostoru većem od fudbalskog igrališta? Da li će Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija preuzeti bilo šta da spreči i kazni korišćenje osiromašenog uranijuma od strane Amerike? Jer, osiromašeni uranijum u svojoj radijaciji ne bira svoje žrtve, zagađujući vazduh, vodu, zemljište i hranu čim ih dotakne, kontaminirajući ih za sledeće milione godina…
Pokušali su da me ubiju
SAD su nemilosrdno bombardovale Jugoslaviju 78 dana, kaže Slobodan Milošević i ističe: „Pokušali su da me ubiju bombardovanjem moje kuće i drugih mesta na kojima su verovali da bih se mogao nalaziti. Pokušali su da ubiju šefa libijske države Moamera el Gadafija u vazdušnom napadu na Tripoli 1986. godine i iračkog predsednika Sadama Huseina u brojnim prilikama počev od 1991. godine, uključujući i njihov napad krstarećim raketama na hotel Al Rašid u Bagdadu u vreme kada su verovali da bi se on tamo mogao nalaziti na sastanku sa islamskim liderima iz drugih zemalja.“ Milošević tvrdi da je njegovom otmicom i predajom Haškom tribunalu Vlada Srbije, „postavljena od strane SAD“, prekršila Ustav Savezne Republike Jugoslavije, Republike Srbije, Statut na osnovu koga je Haški tribunal formiran, „dok je Savezni ustavni sud Jugoslavije razmatrao zahtev za predaju za mito od, navodno, 1,3 milijarde dolara“
Tragična budućnost
„Narodi Srbije i Jugoslavije rizikuju tragičnu budućnost zbog spoljne manipulacije i kontrole njihovih vlada – smatra Milošević i, pored Jugoslavije, odnosno Srbije, za ilustraciju nabraja tragedije niza zemalja u kojima su SAD, zarad svojih interesa, decenijama birale i smenjivale vlast (Iran, Gvatemala, Kongo, Čile, Nikaragva).
Neće nikada biti olakšanja ili oproštaja za srpske žrtve različitih zločina – Hrvatska je proterala oko 500.000 Srba, uz dozvolu, ako ne i sa instrukcijama Amerike. Više od 330.000 ljudi je prognano sa Kosova i Metohije od prekida vatre 1999. godine. Hiljade Srba, Roma i drugih su bile ubijene bombardovanjima Amerike i NATO-a ili od strane terorističke organizacije takozvane OVK, koju je direktno sponzorisala Amerika, pre, tokom i posle pomenutih bombardovanja. Makedonce danas ubijaju, ranjavaju i proteruju iz njihovih domova kroz agresiju te iste OVK, agresiju pred kojom Amerika zatvara oči, ako je čak i ne podstiče. Napadi OVK predstavljaju pretnju za širenje građanskog rata u Makedoniji i za sveopšti rat na Balkanu, ali, to sve, ipak, ne utiče na Savet bezbednosti OUN da stvori neki sud koji će goniti počinioce…Može li – pita se Milošević – krivični tribunal za Jugoslaviju koji prelazi preko sveopšteg i dominantnog nasilja koje čine SAD, odvraća pažnju javnosti od njihovog ponašanja i koji svojim mirenjem pokušava da učini legitimnim bombardovanje i raketne napade na civile i korišćenje zabranjenog oružja protiv jedne zemlje za drugom, utirući tako put za buduće slične zločine, doprineti nadi za vladavinu prava, pravde i mira?“
Dugi prsti Amerike
– Sjedinjene Američke Države su – nastavlja Milošević sa optužbama na račun vodeće svetske velesile – kršenjem međunarodnog i domaćeg prava i Jugoslavije i SAD, instalirale vladu po svom izboru u Republici Srbiji i uklonile predsednika Savezne Republike Jugoslavije bombardovanjem, ekonomskom prinudom, uključujući sankcije, fizičke pretnje, tajne operacije i potkupljivanje izbornog procesa. SAD stvaraju satelitske vlade nametanjem izbora silom, koristeći milione dolara za kupovinu podrške za svog kandidata, a zatim finansiraju kampanju kojom se kupuju glasovi i korumpira demokratija. SAD su uložile više od 100 miliona dolara da bi podržale vladu narodnog jedinstva koja je bila na vlasti od oktobra 2000. godine. SAD su intervenisale u mnogim izborima u inostranstvu i tim putem postavljale vlade pokorne njihovim interesima. Stvaranje ad hok međunarodnog krivičnog tribunala koji preti i optužuje rukovodstva i vlade koje želi da ukloni predstavlja razorni udarac demokratskom procesu i vladi koja je na meti.
