Породице преминулих беба још чекају правду

Тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, ниjе дозволио да се достави спасоносни кисеоник…Нашим бебама нису дали да дишу и туга jе данас jош већа, каже Жељка Тубић из Приjедора.

Приредила: Бранислава ВУКЕЛИЋ

Двадесет и три године траjе чекање на правду за смрт 12 беба, коjе су преминуле усљед недостатка кисеоника на Одjелу за интензивну његу породилишта у Бањалуци од 22. маjа до 19. jуна 1992. године.

У бањалучком Клиничком центру тада jе рођено 14 беба коjима jе био неопходан кисеоник, али им ниjе могао бити допремљен због забране Савjета безбjедности УН.

Авион са кисеоником коjи jе тих дана чекао на аеродрому Батаjница, код Београда, ниjе добио дозволу за лет од УН. Бебе су живjеле толико мало да нису добиле ни имена, а сахрањене су jедна до друге на бањалучком Новом гробљу.

Двиjе бебе су преживjеле, али са тешким посљедицама. Код jедне од њих – Марка Медаковића недостатак кисеоника довео jе до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме.

Друга беба Слађана Кобас преминула jе 2005. године, никада се не опоравивши од мањка кисеоника.

Једна од маjки Жељка Тубић из Приjедора сматра да би задовољење правде била морална сатисфакциjа не само маjкама, већ циjелом друштву, Српскоj и свим људима коjи ту живе, jер су бебе биле различитих националности.

Тубићева поручуjе да jе битно да они коjи су криви – одговараjу за оваj злочин. „Ако треба чекаћемо jош 23 године, само да правда буде задовољена“, каже Тубићева.

„Један по jедан гасио се живот наших беба, коjе никоме ништа нису скривиле. Чим су се родиле, биле су осуђене на смрт, нису им дали ни да дишу. Наша туга jе данас jош већа“, обjашњава Тубићева.

Маjке преминулих беба никада нико ниjе контактирао нити саслушао осим предсjедника Републике Српске Милорада Додика.

„Све што смо успjеле да урадимо по нашем питању и досадашњег статуса – све то jе све захваљуjући предсjеднику Српске Додику“, каже Тубићева, подjетивши да jе у децембру 2010. године формирано Удружење „Дванаест беба“.

Тубићева, коjа jе и секретар Удружења, наводи да маjке тренутно имаjу статус наjниже стопе цивилне жртве рата и мjесечно добиjаjу око 80 КМ.

„Диjете нико не може да надокнади, оно што jе жалосно, а што се тиче нас маjки, jесте то што имамо дjецу коjу не можемо даље саме да школуjемо управо зато што наша права и статус нису риjешени како треба“, наводи Тубићева.

Она истиче да jе у разговору са предсjедником Српске приjе двиjе године наговjештено да би маjке требало да добиjу барем статус породица погинулих бораца.

Драгослава Јаћимовић каже да jе њен дjечак живио само два дана и да би данас имао 23 године. „Маjке jош увиjек чекаjу правду. Али, има Бога па нека их пита све“, каже Јаћимовићева.

Она наводи да се такав злочин не може опростити и да се много пута питала зашто jе морало да буде тако и да ли jе то некоме требало политички или национално?

Јаћимовићева пита зашто нико ниjе одговарао за оваj злочин, изразивши очекивање да ће, ипак, jедног дана неко одговарати за изгубљене животе невиних беба.

Предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић оцjењуjе да се приjе 23 године десио стравичан злочин.

Митровић подсjећа да тадашњи генерални секретар УН Бутрос Бутрос Гали, уз амерички притисак, ниjе дозволио да се достави спасоносни кисеоник бањалучким бебама.

„Наjтрагичниjи злочину по карактеру, начину и намjерама jе управо случаj 12 беба“, каже Митровић Срни, нагласивши да jе апсурдно да за таj злочин jош нико ниjе одговарао.

Извор: 

Везане виjести:

Бања Лука: Пале се свиjеће за 12 беба – Jadovno 1941.

Маjке страдалих бањалучких беба: Ни имена им нисмо дали …

СЛУЖЕН ПАРАСТОС НА НОВОМ ГРОБЉУ – Jadovno 1941.