Породице несталих у Хрватској: “Олуја” за нас и даље траје

Још се не зна судбина 1.746 Срба несталих током сукоба у Хрватској, а породице несталих кажу уочи обележавања војне акције Олуја да за њих „Олуја још траје и трајаће све док не пронађу и сахране своје најмилије“

Још се не зна судбина 1.746 Срба несталих током сукоба у Хрватској, а породице несталих кажу уочи обележавања војне акције „Олуја“ да за њих „она још траје и трајаће све док не пронађу и сахране своје најмилије“.

Мира Деветак каже да је њеног супруга током Олује заробила Војска БиХ, да су га заједно са још три саборца мучили и на крају убили.

Њена борба за проналажење посмртних остатака супруга траје пуне 23 године.

„Све се зна ко га је мучио, ко га је убио, само се не зна где су тела покопана. Наше жртве заслужују бар мало поштовања, да добију гробно место, да породица има где свећу да им запали, донесе цвеће“, рекла је Деветак на скупу „Некажњени злочини у Олуји – последице 23 године после“.

После сукоба на територији бивше СФРЈ , према подацима Међународног комитета Црвеног крста,10. 286 Срба воде се као нестали, а од тог броја 1. 746 лица нестали су у Хрватској.

Питање несталих једно је од најсложенијих питања када је реч о сарадњи Србије и Хрватске, каже шефица Одсека за нестала лица Владе Србије Љиљана Крстић.

Она је нагласила да је након застоја процеса решавања питања нестали у фебруару месецу ове године поново инициран заједнички рад две државе.

Србија је дала предлог, како каже, радних правила и процедура по питању несталих, али је Хрватска страна иницирала да се пре тога обави измена Споразума који је потписан 1995. године, што ће успорити процес.

Крстић је указала да је од 2001. до 2017. године из регистрованих гробница у Хрватској есхумирано 1.165 жртава српске националности који су страдали током акција хрватске војске и полиције „Олуја“ и „Бљесак“. Породицама је предато 755 посмртних остатака.

Председница Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Драгана Ђукић рекла је да у сусретима званичника Србије и Хрватске питање несталих се истиче као приоритет, али да су конкретни резултати изостали.

Она је рекла да у Хрватској нема добре воље да се питање несталих Срба реши и да тако покушавају да прикрију злочин који се десио.

„Када нема посмртних остатака, нема имена, онда нема ни злочина“, закључила је она.

Током хрватске акције Олуја, која је почела 4. августа 1995 године, протерано је 220.000 Срба из Крајине и убијање око 2.000 људи, углавном цивила.

КРАЈИШНИЦИ: ПОВРАТАК СРБА У НАЦИОНАЛНОМ ИНТЕРЕСУ ХРВАТСКЕ

Повратак Срба је у највећем националном интересу Хрватске, а ако жели да опстане као држава и нација Хрватска мора наћи начин да врати протеране Србе, оценио је председник Координације удружења избеглих и расељених у Републици Србији Милан Жунић поводом годишњице акције „Олуја“.

„Хрватски народ треба да прихвати чињеницу да је садашња територија Хрватске вековима била домовина Србима. Ако жели опстати, мораће да размишља о повратку српског народа без обзира колико јој то тешко падало“, поручио је Жунић на конференцији за новинаре.

Он сматра да после 23 године од „Олује“ српски и хрватски народ морају због заједничке будућности да у миру сарађују и реше несугласице. Како је рекао, и један и други народ треба да се изборе са заједничким горућим проблемом – демографским падом и одласком младих.

„Морамо се запитати и једни и други чије ће ово бити територије и државе ако нестанемо као народи“, нагласио је Жунић.

Он је изнео податак да је према евиденцији „Веритаса“ током акције „Олуја“ нестало и погинуло 1.856 Срба од којих је 1.206 цивила.

Жунић је навео да је против крајишких Срба, којих је до 4. августа 1995. године било око 230.000, ангажовано чак 200.000 хрватских војника.

Он је напоменуо да је „Олуја“ спроведена иако су представници тадашње Републике Српске Крајине 3. августа у Женеви и Београду, каже, прихватили и потписали тзв. З4 – предлог међународне заједнице о мирном разрешењу сукоба.

„Олуја је у историји незабележен групни злочин и огромна мрља на савести међународне заједнице. Извршен је злочин над целим једним народом који ће, нажалост, остати нексажњен“, оценио је Жунић.

Председник Удружења крајишњика Србије Миле Боснић приметио је да се у међународној и хрватској, али и делу српске јавности, за протеривање Срба из Хрватске током „Олује“ окривљују сами Срби из Крајине иако су, каже, били жртве те акције.

„Приговара нам се да нисмо били кооперативни, иако смо чинили све да останемо тамо. Руководство РСК се два дана пре напада одазвало позиву међународне заједнице на састанак у Женеви“, рекао је Боснић.

Он је изразио наду да ће преговори садашњег руководства Србије са Хрватском допринети бољем положају Срба који живе у Хрватској, али и да ће помоћи решавању проблема прогнаних Срба.

Боснић је захвалио председнику Србије Александру Вучићу и председнику Републике Српске Милораду Додику што су омогућили преживелима из „Олује“ да достојанствено обележавају сећање на страдање Срба 4. августа 1995.

Председник Удружења „Завичај“ Абрамовић указао је да су Срби у Хрватској и данас изложени дискриминацији и навео да је у последњих пет година пет пута више Срба напустило Хрватску него што се вратило на своја огњишта.

Он је нагласио да прогнани Срби не могу да располажу са својом имовином у Хрватској, те да су власти у тој области усвојиле низ закона на штету Срба.

(Тањуг)

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Олуја ће трајати док судбина несталих не буде позната

Радун: Срби у Хрватској данас живе као Јевреји у Варшавском гету

Кужет: Над Србима извршени геноцид и етничко чишћење