Порфирије: У Хрватској Срби живе у страху

Митрополит загребачко-љубљански за Новости каже да многи затвараjу очи пред овим проблемом или уопште не реагуjу: Повратак културног блага, однетог из храмова СПЦ, тек када се створе услови

Митрополит загребачко-љубљански Порфириjе

ЗАГРЕБ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

МАЛО jе места у Хрватскоj где православни храмови нису проваљивани, обесвећивани, или били огласне табле за изливе мржње.

На ово указуjе нови митрополит загребачко-љубљански Порфириjе, истичући да се осећа краjње нелагодно када види нападе на српске храмове широм те земље. Довољно jе, указуjе његова екселенциjа, погледати изложбу фотографиjа „Сjаj боље прошлости“ у просториjама загребачке „Просвjете“. Она jе jасно сведочанство у каквом су стању верска и културна баштина Православне цркве у Хрватскоj данас.

– Искрен да будем, jасна осуда ружних поступака и догађаjа од представника других цркава и верских заjедница, поготову хришћанских, мени као и другим православним епископима, свештеницима и нашем народу, била би права утеха – каже митрополит Порфириjе.

* Како оцењуjете положаj православних верника у Хрватскоj?

– Православни Срби деле свакодневне егзистенциjалне проблеме са већинским становништвом, нашом браћом католицима и другима. То су проблеми коjи са више или мање успеха савладаваjу све земље jужне и jугоисточне Европе, и не само оне. Постоjе и проблеми коjи су последица трагичних ратних збивања и одласка у избеглиштво већине православних, пре свега стварање услова за повратак, обнова путева, довођење струjе, обнова кућа. Али постоjи и проблем коjи jе изнад свих тих проблема и коjи последњих месеци узрокуjе да се ниjедан од наведених уопште не решава. То jе постоjање атмосфере страха, поготово у време предизборних кампања.

* Мислите ли на поступке поjединаца према Србима у Хрватскоj коjи код њих изазиваjу страх?

– Да будем прецизан, не мислим да то долази од стране великих играча, али они, мање-више невољно, затвараjу очи или недовољно jасно реагуjу.

* Кога сматрате великим играчима?

– Наjчешће политичари у предизборним кампањама воде рачуна, на пример, колико гласова доноси километар новог пута, колико телефонска централа или слично. У таj контекст, међутим, никада не сме бити стављено генерисање било коjе врсте страха код било кога. Где има страха нема слободе и демократиjе. По правилу, када сви избори прођу, околности се свагде враћаjу у нормалу. Али, штету jе немогуће поправити. Достоjевски нас учи да смо сви одговорни за свакога и све на земљи. Апостол Павле, коjи поучава и католике, православне и све људе света, каже: ако страда jедан уд, с њим страдаjу сви удови. То ниjе нека мистична слика, него реалност коjу треба препознати.

* Како сте доживели грубе насртаjе на ћирилицу у Хрватскоj?

– Као неприхватљив цивилизациjски чин и исто тако неприхватљиву манипулациjу трагедиjом људи коjи су изгубили наjближе у годинама коjе су за нама, а коjе се не смеjу поновити. Јасно jе да jе то манипулациjа оних коjи желе да Срба овде више не буде.

* Јесу ли посебне школе за децу у Вуковару добро решење или не?

– Противим се сваком подваjању људи, а поготово деце. Хришћанска љубав jедина jе права претпоставка будућности, а да бисмо до те љубави дошли на овим просторима потребно jе разговарати, водити искрен диjалог на свим потребним нивоима. Потребно jе опростити jедан другоме и мирно живети. Хришћани смо. У начелу сам против посебних школа за децу, осим када jе то нужно, али као привремено решење. Надам се да ћемо сви заjедно смоћи снаге да сви живе без икаквог страха.

* Као важан проблем односа између Хрватске и Србиjе истиче се и питање враћања културног блага?

– Помињући изложбу фотографиjа „Сjаj боље прошлости“ индиректно сам већ рекао нешто о томе. То културно благо махом jе власништво Српске православне цркве, однето jе из наших храмова. Склоњено од ратног пожара. Тамо где се налази заштићено jе по музеолошким прописима, извршени су потребни конзерваторски радови. Сачувано jе за будуће нараштаjе.

* А где би требало то благо, по вашем суду, да буде?

– Наравно да треба да буде тамо где jе и настало: у српским храмовима на подручjу Хрватске. Да ли за то постоjе услови, безбедносни, микроклиматски? Нажалост, не постоjе. Ни елементарни. Причамо о ремек-делима. Не морате ићи у места одакле иконе потичу. Погледаjте изложбу. Доста тога jе, чуjем, по приватним збиркама и неусловним депоима овде у Загребу. Кажу да jе икона било и на аукциjама на Западу. Очекуjемо да се надлежне хрватске институциjе побрину и о томе. Када се створе услови за враћање, одмах треба све вратити. Ту смо сву сагласни, Црква и владе обеjу држава. Али, док услова за смештаj не буде, изричито сам против враћања.

* Како су вас верници у Хрватскоj примили?

– Прави и искрени верници, пре свих православни Срби, затим и католици, муслимани, Јевреjи, протестанти, деле у наjвећоj мери исте вредности. Од свих њих сам примљен изванредно, са наjлепшим жељама и намерама за мене и моj народ.

* А политичари?

– Лично сам на изванредан приjем наишао и од свих политичара са коjима сам официjелно имао контакте, као и у неслужбеним сусретима. Готово без разлике.

* Били сте и на инаугурациjи нове хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић?

– Почаствован сам и присуством на инаугурациjи госпође Грабар Китаровић. То jе jасан знак уважавања и заjеднице коjу представљам. Познаjем политички живот и, понављам, очекуjем да ће се сви окренути решавању реалних проблема. Хрватска, по људским и природним потенциjалима, заиста може и треба да савлада све препреке и искушења и постане земља благостања. У стабилном демократском амбиjенту благостању заjеднице допринос ће засигурно, као што jе то на овим просторима бивало вековима, дати и православни Срби.

* Како видите хрватско-српске односе у будућности?

– Желим да, пре свега, то буду односи два хришћанска народа. Два народа коjа говоре jезицима коjи се веома мало разликуjу, народа коjи су вековима не суседни него испреплетани, у градовима, селима, улицама, породицама. Подсетићу све како jе односе Срба и Хрвата видео патриjарх српски Јосиф Раjачић: „Србљи и Хрвати наjближа су браћа међу собом, али jе опет сваки народ имао и своjе особито име… Србљи имаду своjу, а Хрвати своjу историjу… Србљи имаjу своjу источну, а Хрвати своjу западну Цркву… своj jезик. Ако дакле Србљи и Хрвати и jесу наjближа браћа, ипак они нису jедан исти народ. Када помињем разлику ову, не чиним то за циjело зато да ове народе jеднога од другога отуђуjем, него зато да их баш тиме у приjатељском одношењу утврдим, као браћу“. Такве односе и jа желим у будућности.

ОСЕЋАЊА СУ ПОДЕЉЕНА

* Какви су вам утисци од када сте у Загребу и Хрватскоj?

– Двоjаки. Срео сам леп град, пун живота. Не мислим само на Загреб, али морам рећи да jе Загреб прелеп град. Суграђани су учинили да се осећам као у своjоj кући. Упознао сам много добронамерних људи, стекао дивне приjатеље. Осећам се лично обогаћеним. Са друге стране, када видим нападе на српске храмове широм земље, осећам се краjње нелагодно.

* Дакле, утисци су вам помешани?

– Са jедне стране дивни људи, приjатељи, браћа и сестре, а са друге стране они коjи наjчешће скривени тамом ноћи уништаваjу и прете фашистичким паролама и знамењима.

РАЗГОВОР СА ВУЧИЋЕМ
* Можете ли нам рећи део онога о чему сте разговарали са премиjером Вучићем за време његовог боравка у Загребу?
– У разговору са премиjером Вучићем су учествовали епископи далматински Фотиjе, горњокарловачки Герасим, славонски Јован и моjа маленкост. Премиjер jе желео да га архиjереjи непосредно упознаjу са животом Српске цркве у Хрватскоj, о проблемима са коjима се сусрећемо. Његов долазак jе знак подршке матичне државе за нашу Цркву и народ. Договорена jе и конкретна даља помоћ, у склопу мера за оснаживање добросуседске сарадње двеjу држава.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Митрополит Порфириjе: Реторика последњих месеци у …

ЗА СРБЕ ЈЕ НАЈВАЖНИЈЕ ДА ОЧУВАЈУ … – Jadovno 1941.

АПЕЛ ДА БУДУ РИЈЕШЕНИ ПРОБЛЕМИ СРБА У … – Jadovno 1941.

ЋИРИЛИЦА ДИО ИДЕНТИТЕТА СРПСКОГ … – Jadovno 1941.

У Загребу ћу прославити Божић као своj на своме – Jadovno 1941.