Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Порекло родитеља Николе Тесле: „Колијевка мојих дједова, Краљевина Србија…“ (I)

Никола Тесла
Никола Тесла

Пише: Милован Матић

Недавно je, у издању манастира Студеница, изашла књига аутора Милована Матића Српски прота Милутин Тесла (1819-1879), отац Николе Тесле. Ова студиjа нам чини могућим да поjмимо на коjи начин се поjавио jедан од наjвећих гениjа у историjи човечанства – Никола Тесла. Оваj проналазач ниjе се поjавио изненада нити незнано откуда. Никола Тесла je био изданак дубоко усађеног и квалитетног корена. Његов отац je био своjеврсни гениjе: песник, хуманиста и просветитељ, дипломата, интелектуалац, полиглота, љубитељ природних наука, српски национални радник, a изнад свега молитвеник – православни свештеник. Међу прецима и наjближим рођацима, како по оцу тако и пo маjци, велики Никола Тесла има неколико десетина православних свештеника, неколико монаха и jедног Епископа, рођеног уjака – Митрополита дабробосанског.

Презиме Тесла старо je више од два и пo века. Пре тога презиме или породично име, било je Драганић. Име Тесла у чисто дословном значењу, занатлиjско je име, као Ковачевић или Дрводељић. Постоjи предање у породици Драганића да су члановима jедне гране издели надимак ‘тесла’ због jедне наследне особине са коjе су безмало сви имали врло широке, крупне и истурене предње зубе коjи су много личили на троугласто сечиво дрводељске секире“, записао je Џон О’Нил речи Николе Тесле, додаjући jош да породица Тесла води порекло из западног дела Србиjе и да je дала подjеднаки броj официра и свештеника. Теслина крсна слава je Свети Ђорђе.

Џон О’Нил нам je оставио податак да Драганићи (Тесле) потичу из западне Србиjе. Сам Никола Тесла je првих дана jуна 1892. године у Пешти, депутациjи српске владе (од коjе je примио позив за посету Србиjи), изjавио: „Колиjевка моjих дjедова, Краљевина Србиjа…!“ Само ових пет речи пустила je цензорска рука у штампу, иза коjе следи десет празних редова испуњених тачкицама, коjе су штампане у забрањеном броjу загребачког Србобрана.’[1]

Извештач Србобрана из Београда пише о предстоjећоj посети Николе Тесле главном граду Србиjе. Уредништво овог листа насловљава текст на своjоj другоj страни уобичаjеним насловом: „Србиjа: Београд: 20. маjа: Допис“. Али се оваj 41. броj од 4. jуна (пo нов. кал.) цензурише, тj. забрањуjе са образложењем и судском пресудом коjа je донета три дана касниjе, 7. jуна и обjављена у званичним државним Народним новинама, тек 11. jула 1892. године, и гласи:

„У име Њег. ц. и кр. апоштолског Величанства! Kp. судбени стол у Загребу закључио je на предлог кр. државнога одвjетништва у Загребу, да тископис одтискан у повременом часопису Србобран од 4. липња 1892, броj 41, под насловом: „Србиjа“ и то ставке наводног говора Николе Тесле од „……“ до „свога земљака“, твори учин злочинства сметања jавнога мира означена у §. 85. Стога се изриче забрана даљњега разпачавања реченога тискописа, заплиена се потврђуjе, заплиењени примjерци имаду се уништити, a пресуда ова има се прогласити на челу првог будућег броjа часописа.

Разлози: читавим смjером и садржаjем поменутог тискописа настоjи се раздражити на мржњу и презирање проти начину владања и управи државноj, што твори учин злочинства сметања jавнога мира, означен у §. 65. к. з.

Пресуда оснива се на §§. 6., 8. и 12. т. п. и §§. 32., 33. и 34. т. з. Kp. судбени стол.

У Загребу, 7. липња 1892.

В. Цуцулић.”[2]

Протоjереj Милутин Тесла (Радуч 1819 - Госпић 1879) je дуго у неправедном и неоправданом забораву. Близу осамдесет година ниjе му посвећен ниjедан рад, ничег новог нисмо сазнали о њему. Краjње je време да се ово исправи.
Протоjереj Милутин Тесла (Радуч 1819 – Госпић 1879) je дуго у неправедном и неоправданом забораву. Близу осамдесет година ниjе му посвећен ниjедан рад, ничег новог нисмо сазнали о њему. Краjње je време да се ово исправи.

Никола Тесла je савршено добро знао одакле потиче и где су му корени када je егзактно и недвосмислено изjавио: „Колиjевка моjих дjедова, Краљевина Србиjа…“, a за остале детаље jавност je остала ускраћена, осим ако се у бечким архивима не пронађе оваj цензурисани део инкриминисаног текста од десетак новинских редова!

Срби краjишници граничари у Радучу

По попису из 1712. године у Радучу су живеле три породице Теслића. У првоj кући су живели Станко, стар 35 година, и Божо, стар 50 година. У другоj je био Милашин са своjих 35 година, и у трећоj Стоиjак, стар 30. година.

„Оваj свети храм сазда се лета 1725.“ бележи непознати летописац годину изградње цркве у Радучу посвећене Св. пророку Илиjи. Цркву Св. пророка Илиjе у Радучу су 1949. године минирале комунистичке власти, a обновљена je 1988. године. Данас припада Архиjереjском намjесништву личком Православне Епархиjе горњокарловачке, баш као и остале цркве у местима коjа су везана за име Милутина Тесле, a то су Штикада, Сењ, Смиљан, Госпић и Грачац.

О свом деди, имењаку, унук Никола Тесла je записао да je био „официр коjи je служио у воjсци великог Наполеона“. Џон О’Нил je само успутно поменуо да je Милутинов отац био официр: „Теслин отац je почео своjу кариjеру у воjсци, избор коjи одговара официрском сину; али он оче- видно ниjе наследио очеву љубав према воjничком животу.“

Милутиновог оца Николу Теслу (деду научника Николе Te­слe) налазимо у групи личких граничара коjи су се, заjедно са своjим породицама и стоком, добровољно вратили у Лику из Срема свакако пре 25. jуна 1824. године, од када потиче „Допис славонске Генералне команде”.

Други драгоцени податак потиче из књиге: Franz de Paula Julius Fras, Vollständige Topographie der Karlsstäder Militärgrenze mit besonderer Rückistsht auf die Beschreibung der Schlosser, Ruinen, Inscriptionen und andern der derglechen Üeberblebseln von Antiquitäten nach eigener Auschaung und zur Forderung der Vaterlandsliebe / Ein Versuch von Franz Julius Fras, k. u. k. Schulendirektor der Kalstadter Militärgrenze und mehreren, „Gosp. Nikola Tesla, cestovni nadzor­nik”, (Zagreb) : Agram /gedruckt bei Franz Suppan, 1835, 273. Ова књига je у Хрватскоj позната под именом Фрањо Јулиjус Фрас, Топографиjа карловачке воjне краjине, тискано код Фрање Жупана.

Ha 273. страници, међу именима претплатника и предбиљежених, налази се и име: „Госп. Никола Тесла, цестовни надзорник.”

Милутинов отац Никола je имао рођеног брата, коjи се звао Раде Тесла, чиjи потомци су донедавно живели у Радучу, a има их и на много ширим просторима некадашње Југославиjе, као и jош jедног рођеног брата, a чиjе име ниjе познато, a коjи je имао два сина Симу и Јову. Никола се оженио Аном Калинић, мештанком Радуча, коjа je потицала из познате породице пуковника Калинића, коjи се као капетан помиње 1754. године.

Са Аном je Никола изродио петоро деце: синове Јосифа и Милутина, рођеног 1819. године; кћерку Станку, удату за пуковника Данила (Дану) Бранковића у Раковац (Карловац), код коjих je његов унук (будући проналазач) становао за време похађања реалне гимназиjе; кћерку Јању, удату за Стеву Дошена у Радучу и трећу кћерку чиjе име ниjе познато.

 

Јосиф Тесла, брат Милутинов, Музеj Николе Тесле, Београд.
Јосиф Тесла, брат Милутинов, Музеj Николе Тесле, Београд.

Јосиф Тесла, брат Милутинов

„Отац (Николе Тесле – прим. М. М.) му премда свештеник, забављао се радо математиком, jер je као официрски син приjе богословиjе скупа с братом Јосифом, учио кадетску школу те je ту донекле загледао у природне науке и математику, a брат му таj Јосиф, стриц Николин, коjи je воjничке школе довршио и официр постао, написао je неке математичке књиге, у своjе време jако хваљене тако, да су биле уведене као уџбеници у неким воjничким заводима. Оваj je умро у Митровици као ц. кр. маjор“ – пише Б. Будисављевић.

Јосифово име се може наћи у Воjним новинама (Беч), из 1864. године у рубрици „именовања” када je распоређен на нову воjничку дужност у Петроварадину: Grenz-Jnf.-Reg. Josef Tesla, des Peterwardeiner. Ha том месту je и пензионисан 1. новембра 1872. године: Nr. 79, als ganzinvalid, Josef Tesla, des Peterwardeiner Grenz-Jnf-Regt, како преноси бечка Штампа.

Јосиф Тесла, царско-краљевски сатник-капетан, био je претплатник на књигу Милоша Милисављевића Гусле Милошеве или Боj Срба у Ерцеговини 1861. коjа jе обjављена 1862. године у Панчеву.

Свештеник Милутин Тесла и његова супруга

Ha питање новинара К. Мофета, 1896. године, колико jезика говори, Никола Тесла je одговорио: „Не баш много, шест или седам, или осам, али моj отац je био велики лингвиста. Он je говорио осамнаест jезика. Осим тога, он je био изванредан математичар.”

„Милутин пак, коjи се никако ниjе могао с оном прећераном стегом воjничком сприjатељити, остави кадетиjу пa оде у богословиjу у Плашки.” Џон О’Нил о Милутиновом преласку са воjне академиjе на богословиjу пише: „Теслин отац je почео кариjеру у воjсци, избор коjи одговара официрском сину; али он очевидно ниjе наследио очеву љубав према воjничком животу.“ Сам Никола Тесла je кратко записао: „…Moj je отац био воjнички васпитан попут свога брата, … , али зачудо, касниjе се приклонио свештеничком позиву и у том звању стекао висок углед.”

Завршивши богословиjу као наjбољи ђак, 1845. године, Милутин Тесла je 1846. године рукоположен за ђакона од стране Владике карлштадског Евгениjа Јовановића и послат у село Штикаду код Грачаца за капелана (свештеничког помоћника). Када je и како дошло до брака између Милутина Тесле и Георгине Мандић, ниjе познато. Вероватно се таj догађаj десио у другоj половини 1845. или првоj 1846. године.

Кућа у Госпићу где су Милутин и Ђука живели од 1863. године
Кућа у Госпићу где су Милутин и Ђука живели од 1863. године

Георгина Мандић, (1822 – 16. април 1892) коjу су чешће називали Ђурђиjа, запамћена je пo надимку Ђука, маjка Николе Тесле, рођена.jе године 1822. у Горњем Грача(д)цу, од оца Николе Мандића (1801-1868), пароха горњограчачког и маjке Софиjе-Соке Будисављевић. Никола и Софиjа Мандић имали су осморо деце, a Георгина je била наjстариjа. Противречна су тврђења о њеноj писмености. „Необично добро памћење послужило je овоj жени уместо писмености”, обjашњава Џон О’Нил, али и примећуjе да je то било мало необично за jедну свештеничку породицу. Треба знати да су „наjдоследниjи борци за очување ћирилице били православни свештеници, посебно карловачки и пакрачки епископи Евгениjе Јовановић и Стефан Крагуjевић. Посебним окружним налозима сви свештеници су били обавезни да се служе ћирилицом. Штавише, да би се ћирилица сачувала и проширила и попадиjе су биле дужне да je науче и њоме се служе“, пa je просто несхватљиво да Милутин Тесла као ревносни свештеник ниjе испунио ову црквену заповест!

Преминула je на Велику суботу 1892. године у Госпићу. Вест о њеноj смрти и извештаjе са сахране обjавиле су многе српске и хрватске новине. У Загребу су наjпре Народне новине од 25. априла донеле напис:

„У Госпићу, 20. травња. (Допис) (М a j к a Николе Тесле). Ha велику суботу у 1 сат из jутра преминула je овдjе мати славног учењака електротехничара Ник. Тесле, a сестра уваженог Николе (Петра) Мандића приjе проте, a сада архимандрита и народног заступника.

Црква Св. Ђорђа у Госпићу, снимио М.Матић, март 1990. г.
Црква Св. Ђорђа у Госпићу, снимио М.Матић, март 1990. г.

Позната су имена три Ђукине сестре коjе су такође биле удате за свештенике: Стака, удата Алагић, Мариjа удата Маjсторовић (са њеним сином Симом се Никола Тесла дописивао и преко њега слао новац маjци Ђуки), и треће Смиљана удата за Тому О6радовића (свештеник у Грачацу, 1887), и браће.

Милка Тесла, удата Глумичић, Музеj Николе Тесле, Београд
Милка Тесла, удата Глумичић, Музеj Николе Тесле, Београд

Тома Мандић (1827-1906), свештеник, рукоположен je за ђакона 1849; био воjни свештеник у Котору (1861) и Дубровнику (1866), затим парох зрмањски (1862) и од 1868. парох горњограчачки; одликован je црвеним поjасом a имао je кћерку Милку удату за Данета Зорића. Почетком 1891. године, добио je стипендиjу за Учитељску школу у Горњем Карловцу.

Јасиковац у Госпићу, надгробни споменици Милутину и Ђуки Тесли, снимак М. Матића, март 1990. године
Јасиковац у Госпићу, надгробни споменици Милутину и Ђуки Тесли, снимак М. Матића, март 1990. године

Паjа Мандић, коjи je завршио Воjну академиjу и службовао у Вараждину, a пo пензионисању живео у Помазу код Сент Андреjе. За њега се прича: „Лика je дала два наjвећа проналазача на два различита поља: Николу Теслу на пољу електрицитета и маjора Паjу Мандића, коjи je пронашао наjбогатиjу српску миражџику Паулу, кћерку мађарског спахиjе Петра Лупе, кроз чиjе имање у Помазу, близу Пеште, je воз ишао два сата.“ Никола Тесла ниjе наследио практичан пословни таленат Мандића.

Петар Мандић, трећи и наjугледниjи уjак Николе Тесле, коjи се замонашио под именом Николаj, рођен je 1840, a преминуо 1907. године у Опатиjи, као Митрополит дабробосански. Богословиjу у Плашком завршио je с одличним успехом, a београдски Митрополит Петар Јовановић га je 15. децембра 1863. рукоположио за ђакона, a три дана касниjе и за презвитера и поставио га за капелана горњокарловачком пароху Филипу Добрићу. Године 1883. преминула му je jединица кћерка Мариjа у деветнаестоj години живота. У монашки чин je ступио у манастиру Гомирjу 13. маjа 1891. године.

Заjедно са сестрићем Николом Теслом, коjи je након пет година проведених у Америци дошао пo први пут у Европу и родни краj, посетио je Светску изложбу у Паризу октобра-новембра 1889. године.

Помињемо jош jедног уjака Николе Тесле, Трифуна Мандића. Оваj je био хотелиjер и поседник у Грачацу. Преминуо пре 1928. године.

У следећем броjу: „Божjи феномен” пред рођење Николе Тесле

 

Извор: Часопис Православље, броj 1165, стр. 22-25.


[1] Допис из Београда, Србобран (Загреб) – Год. IX, бр. 41 (23. маj/4. jун 1892), 2.

[2] Narodne novine (Zagreb) – God. LVIII, br. 156 (ponedjeljak, 11. srpanj 1892), 4.

Везане виjести: 

Чудо Божије пред рођење Николе Тесле: Какав „Божји феномен“ je видео свештеник Милутин? (II)

Никола Тесла у крилу Православља – Jadovno 1941.

ОТКРИВЕНА БИСТА НИКОЛИ ТЕСЛИ У ХОТЕЛУ “ЊУЈОРКЕР …

Да се Тесла те 1941. нашао у Смиљану… – Jadovno 1941.

Да ниjе био научник, Тесла би био књижевник – Jadovno 1941.

ХИЉАДУ ЛАМПИОНА НИКОЛИ ТЕСЛИ У ЧАСТ – Jadovno 1941.

Tesla at Jadovno – Jadovno 1941.

 

Атлас Покоља

 
 

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: