Попарић: Деградирали доказе да би окривили Србе

У Хашком трибуналу систематски су прављене лоше, црно бијеле копије фотографија са мјеста злочина у рату у БиХ, које су, потпуно неупотребљиве за обарање тврдњи тужилаштва, достављане као доказни материјал одбранама српских оптуженика, тврди вјештак за балистику Миле Попарић, који је свједочио у неколико процеса у Хагу.

Попарић за “Вечерње новости” истиче да је већина фотографија била замрљана, па чак и потпуно црна и бескорисна за анализирање, а радило се о смишљеном деградирању доказа, да би браниоцима отежали и онемогућили одбрану.

За све то вријеме тужилаштво је имало оригинале у колору на којима се све јасно видјело, али, како наводи Попарић, оне нису достављане одбрани, јер би постали докази који би ишли у корист оптуженим Србима.

Према његовим ријечима, на основу таквих фотографија осуђени су генерал Драгомир Милошевић за смрт једне дјевојке у стану на Добрињи, као и случај изрешетаног трамваја у Сарајеву, за шта су осуђени и први предсједник Републике Српске Радован Караџић и командант Главног штаба Војске Републике Српске генерал Ратко Младић.

“Генерал Драгомир Милошевић је осуђен јер је 14. маја 1995. године у свом стану на Добрињи у Сарајеву погођена девојка. Одбрана ту тврдњу није могла да оспори јер јој је тужилаштво дало ископирану фотографију прозора кроз који је прошао метак, а која је била потпуно црна”, наводи Попарић.

Да је била оригинална фотографија видјело би се, како наводи Попарић, да је на прозору најлон умјесто стакла, као и рупа од метка.

“Полиција је на увиђају све измерила, осим координата рупе. А да су то урадили видело би се да метак није дошао са српске стране. Без оригиналне слике одбрана то није могла да докаже”, каже Попарић.

Према његовим ријечима, слично је било и са случајем изрешетаног трамваја у Сарајеву од 27. фебруара 1995. године, када је рањено неколико људи, а за тај злочин су осуђени генерал Милошевић, Радован Караџић и Ратко Младић.

Међутим, како наводи Попарић, у другом свједочењу одбрани су, вјероватно грешком, достављене јасне фотографије, на основу којих је постало јасно да је метак испаљен из зграде поред пруге коју је држала такозвана Армија БиХ.

Како је Србима суђено у Хагу доказ је и случај дјевојчице од три године за коју никада није утврђено да је рањена децембра 1992. године испред куће у сарајевском насељу Широко.

Он истиче да су сви видео-материјали одбрани достављени у веома лошој резолуцији, а посебно они у вези са “Маркалама 1 и 2”.

“Онда се на некој телевизији ти снимци појаве у перфектној резолуцији, што значи да су је у Хагу намерно смањивали да ти снимци буду нејасни. Али кад и на лошој резолуцији видите оно што се не уклапа у њихову тезу, онда вас оптуже да сте пристрасни, јер то само ви уочавате и тако тумачите, и могу да вам због тога оборе цело вештачење”, наводи Попарић.

Наводи тужилаштва били су да је пуцано са стијене Баба на Требевићу са удаљености од 900 метара, што је одбрана оспоравала, тврдећи да се кућа не види са те стијене.

“Приликом обиласка стијене судско вијеће и тужилаштво су се сагласили да се кућа не види, међутим, будући да се њихов обилазак не сматра доказом на суду пресудили су да се кућа види и да је намерно гађана са положаја Војске Републике Српске, како је тврдило тужилаштво”, каже Попарић.цф

Извор: СРНА