Поносни ђаци Анте Старчевића

Иако jе проценат српског становништва у Хрватскоj данас четири пута мањи од времена када  jе Фрањо Туђман за Србе говорио да су “реметилаћки фактор”, изгледа да га део Хрвата и данас доживљава на сличан начин. Овакав закључак стиче  се после хаjке коjа се ових дана води против Срба у Хрватскоj, а за коjу се тешко може рећи да jе спонтана. Почела jе изливима мржње контроверзног бизнисмена Здравка Мамића о Србину коjи jе министар у Влади Хрватске, затим су наступили ветерани домољуби протестима због изjаве премиjера Милановића да се у Хрватскоj од 1991. до 1992. године водио грађански рат (а не одбрамбени, како они мисле), кога су позивали да поднесе оставку због ње. После су неки малолетници, за коjе се говори да су Хрвати из Јањева на Косову, одакле су побегли од своjе браће Шиптара, напали дечаке, ученике српске богословиjе, будуће православне свештенике, и jеднога од њих тешко повредили. Они су ухваћени, али се поставља питање да ли ће се  умирити после забране приласка богословиjи и њеним ученицима? Или ће покушавати да наставе што су започели?

Овим испадима мора се са посебном забринутошћу прикључити изjава гђе Руже Томашић, саборске заступнице, коjа долази из редова “Хрватске странке права – др Анте Старчевић”. Она ниjе само обичан посланик у Сабору, већ и председница саборског Одбора за људска права и права националних мањина , али jе то нимало ниjе омело да тим истим мањинама (чиjа би права требало да штити) jасно и jавно поручи да jе “Хрватска за Хрвате, а остали су само гости”. Успут jе закачила и председника СДСС-а, Воjислава Станимировића, описуjући га  као четника коjи jе прстом показивао кога треба одвести у злогласну Овчару и убити.

Испад гђе Томашић има  већу тежину од осталих коjи су поменути. Пре свега, због тога што би она требало да штити права мањина, али jе очигледно да jоj таj задатак ниjе наjпречи или да она уопште и ниjе права личност за њега. А што се и могло претпоставити jош онда кад jоj jе поверен, jер jе њена странка наследила идеологиjу  др Анте Старчевића, вероватно наjвећег србомрсца у историjи Хрватске и претече усташког покрета у тоj земљи.

Таj патолошки србофоб описивао jе Србе као “реметилачки опструктивни фактор”, називао их “нижом пасмином”, док су Хрвати виша, “господуjућа пасмина”, за Србе jе говорио да су “по своjоj нарави без ума и поштења проти слободе и проти сваком добру… Србе треба ставити ван закона (што jе његов имењак успешно примењивао од априла 1941. до маjа 1945. године)… Сви наjвећи српски jунаци су Хервати… У Стефану Душану  угаси се последњи траг преjасне херватске династиjе Неманићах коjи кроз векове и као краљи владаху… Милош Кобилић показа се Херватом… Од Триглава до Солуна живи само jедан народ – херватски”. Словенце jе убраjао у планинске Хрвате, док су босански муслимани за њега били – наjчистиjа хрватска браћа.

Он jе и аутор познатих слогана: “Србе о врбе!” и “ Србе –сjекира!”

Корени чудовишне мржње др Старчевића према српском народу можда потичу од чињенице да су му родитељи били Срби коjи су прешли у католичку веру, те се доктор Анте током свог живота непрекидно трудио  да се докаже као правоверни “Херват” а вероватно jе од утицаjа и  његов безуспешни покушаj 1851. године да постане професор математике на Лицеjу у Београду (за шта и ниjе испуњавао услове).

Његове сумануте идеjе, нажалост, наишле су на плодно тле међу Хрватима, усташки покрет одушевљено их jе прихватио и успешно остваривао током своjе краткотраjне владавине, убиjаjући стотине хиљада Срба, Јевреjа и  Рома.

Данашња Хрватска сноси последице рата коjи jе водила да би се “ослободила великосрпске хегемониjе” и остварила своjу државу. У току ратних сукоба, а по њиховом завршетку jош и више, на сцену су ступили спретни и безобзирни пљачкаши и докопали се државне имовине. Многе фабрике и предузећа у Хрватскоj данас не раде, радници месецима и годинама не примаjу зарађене плате, очаjни сељаци блокираjу путеве. И поред скорашњег уласка у ЕУ, изгледи за напредак нису баш светли. А бескрупулозни политичари, као и обично, лако ће се снаћи и показати на кривце за све лоше што се дешава  – увек дежурне Србе.

Па тако поново постаjу свеже, актуелне и примамљиве идеjе патолошког србомрсца Анте Старчевића.

Воjислав М. Станоjчић

Извор: НСПМ