Поља пуста, куће спаљене

Заточеници у Ланчари

Комора за усмрћивање отровним гасом и крематориjум налазили су се у Градини, у кући Пуђе Милана, коjа jе имала неколико кратких, добро камуфлираних димњака

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. новембра  2015. године.

Ничипоренко jе био увjерен да ће остати у животу jер су усташе полудjеле за духанским кутиjама и урезаним орнаментима у облику „У” с њиховим именима, поглавниковим ликом итд. Његова jе радионица радила дан и ноћ.

Он jе израђивао и читаве сервисе, а jедан jе такав сервис Усташка радна служба свечано предала поглавнику. Његови су се радови показивали у Загребу, с намjером да се види како заточеници раде своj посао, и да се тамо не убиjа.

„Свакако покоjи и умре, таj логор ниjе хотел у Ници, него логор и поправилиште”, говорило се. Тако jе и он придоносио учвршћивању лажи усташких бандита.

Бункере су правили из армираног бетона искориштаваjући старо жељезо довезено из жидовских и српских трговина. Исто су их тако правили и по посебном плану из плетера и колаца.

Грађевинска jе група направила и усташку болницу у Јасеновцу и при њоj купаоницу.

Усташки jе водник Анте Зринушић био надзорник над грађевинским заточеничким особљем. Ожењен jе, има троjе дjеце, довео их jе из Херцеговине у Јасеновац и населио у кућу неког закланог Србина. Он се храни и пиjе ракиjу од опљачканих. Погурен, мршав, гледа испод ока, никад у лице, стално шкрипи зубима.

У почетку су га употребљавали да надзире покапање убиjених у Градини. При том би наилазио на полузаклане, коjи су се мучили, неки су не могавши говорити – показивали му знацима, да их „докоље”. Он jе то и чинио, доклао би недоклане. Тако се малопомало, потаjице, и из њега ишчахурио кољач. Виђао сам га чешће с jедним заточеником, архитектом из Загреба. Гледао ме jе потаjице крвавим очима, полупиjан. Он jе убиjао и раднике и чувао своjу „таjну”.

Комора за усмрћивање отровним плином и крематориj налазили су се у Градини, у кући Пуђе Милана, сада нашег инвалида, и имала jе неколико кратких, добро камуфлираних димњака. Циjела jе зграда била врло вjешто скривена. И њу jе, уз усташке „настамбе” у селу и логору, изградила грађевинска група. Њени архитекти су израдили план за уређење Јасеновца свим jавним зградама, као и за усташке воjне и омладинске установе, католичку цркву, школу, игралиште, поглавников трг…

„Групник” те групе jе био инжењер Коперман, а ту су у канцелариjи радили инжењери, цртачи, геометри, већином Жидови, свега око 40 њих. Технички jе надзорник био неки Штолцер.

Заточенике, усташе и њихове воjне jединице требало jе прехрањивати. Усташе нису организирале нити наjпримитивниjи систем добаве хране. Они су сву храну добављали на таj начин, што би житеље богатих околних српских села поубиjали затим сву њихову покретну имовину и храну превезли у Јасеновац. Таj jе начин био наjбољи и за сву њихову државну економску политику. Стока се уништавала, радна се снага уништавала, поља су остаjала пуста, куће пусте или спаљене. Поклали су српско богато село Кнежопоље, одвукли у Јасеновац сву стоку, жито, перад, покућство. Послали су у Врбовец дебеле свиње и волове у творницу Предоjевића за сушење и конзерве или директно у Њемачку. Како све нису могли одмах одвести и да би открили сакривено жито коjе су српски сељаци, предвиђаjући те „пљачке”, скривали у земљу, постављали су у тим селима своjе одреде и неке повjерљивиjе заточенике и називали су их „економиjама”. Такве су економиjе биле код Окучана, у Феричанцима и Међеђу. Радне групе заточеника и Усташка радна служба радиле су у тим „економиjама”.

Економске су се зграде у Јасеновачком логору налазиле између „jезера” и Саве, у углу према Кошутарици.

Ту jе била стаjа за краве, коње, свиње, перад, ситну стоку, кланица, сирана, ветеринарска амбуланта. Један дио оних коjи су радили на „Економиjи” спавао jе по шталама.

Кланица jе била направљена над самим jезером. Из ње су бацали све отпатке, садржаj цриjева и желуца, крв… у то jезеро. „То jе, да се шарани и штуке боље тове”, говорили су усташки „дужносници” у „Економиjи”, jер сада не бацаjу људска тjелеса, да им се риба не би огадила; дно овог jезера jе сабласно, големо гробље људских скелета из 1941. и 1942.

У тоj се „Економиjи” правио сир, маслац, кобасице, сушиле се сланина и шунка. Опљачкани прашчићи стално су се пекли на ражњу за усташке официре, за банкете гостиjу и „међународних” комисиjа; пекле су се и кокоши, патке и гуске. Тако се на jедноj страни ждерало преко мjере, а на другоj, код заточеника, умирало масовно од глади!

Ракиjу и вино из опљачканих села чували су за усташке кољаче и за цигане-кољаче из Д-групе.

Комора за лиjечење шугавих коња и обољелих од разних кожних паразитских болести употребљавала се и за убиjање људи помоћу отровног плина, сумпорног диоксида. То се показало незгодним, jер не убиjа брзо и ниjе се могло сакрити, будући да су се људи читаве сате страшно гушили, мучили и викали.

Наставиће се

Пише: Никола Николић

Књига се може наручити од  издавача: „ННК интернационал”, Ломина 4/1, Београд, тел. 011/2687-051, 3618-513; е-mail: i.p.nnki@eunet.rs; саjт: www.nnk.co.rs

Извор: Политика, недjеља 20. септембар 2015., стр. 26

Везане виjести:

Никола Николић: Јасеновачки логор (1)

Никола Николић: Јасеновачки логор (2)

Никола Николић: Јасеновачки логор (3)

Никола Николић: Јасеновачки логор (4)

Никола Николић: Јасеновачки логор (5)

Никола Николић: Јасеновачки логор (6)

Никола Николић: Јасеновачки логор (7)

Никола Николић: Јасеновачки логор (8)

Никола Николић: Јасеновачки логор (9)

Никола Николић: Јасеновачки логор (10)

Никола Николић: Јасеновачки логор (11)

Никола Николић: Јасеновачки логор (12)

Никола Николић: Јасеновачки логор (13)

Никола Николић: Јасеновачки логор (14)

Никола Николић: Јасеновачки логор (16)

Никола Николић: Јасеновачки логор (17)

Никола Николић: Јасеновачки логор (18)

Никола Николић: Јасеновачки логор (19)

Јасеновац – Јадовно 1941.