Покушај брисања идентитета прекодринских Срба

Проглашавање ћирилице хрватском баштином дио jе настоjања да се потпуно избрише културни идентитет прекодринских Срба све три вjере – православних Срба, Срба католика и Срба исламске вjере, рекао jе Срни историчар Никола Жутић из Института за савремену историjу у Београду.

„Зато се подводи та, тобож западна ћирилица, као културно благо Хрвата, а вjероватно ће и Бошњаци да присвоjе такве тезе ове, у потпуности, псеудонауке“, рекао jе Жутић поводом научног скупа „Хрватска ћирилична баштина“, коjи jе организован у Хрватскоj академиjи наука и умjетности.

Жутић jе истакао да таj научни скуп представља фалсификаторска настоjања коjа су позната у Хрватскоj да се у потпуности избрише културни идентитет прекодринских Срба све три вjере.

Он jе указао да наjновиjе проглашење ћирилице хрватском културном баштином у потпуности одудара од раниjе хрватске „фалсификаторске jезикословне традициjе“.

Жутић jе подсjетио да су се сљедбеници Анте Старчевића, Јосипа Франка и Анте Павелића грозили од „примитивног српског бизантског писма“ и говорили да су они узорити латини и да пишу узоритим латинским писмом.

„Са друге стране, католички Срби Дубровачки су писали ћирилицом, jер у то вриjеме у Дубровнику нису постоjали Хрвати него су постоjали само Срби римокатоличке вjере“, рекао jе Жутић.

Он jе навео да су Хрвати већ присвоjили првобитни ћирилски облик писма – глагољицу, коjа jе била писмо истарских и приморских Срба – чакаваца.

„Одатле чињеница да су по аустриjском попису из 1850. године Срби доминирали у Истри, Кварнерским острвима и тачно се зна да их jе било 134.555, док се у том попису Хрвати уопште не помињу и водили су се под категориjом Срба римокатоличке вjере“, рекао jе Жутић.

Он jе навео да су ћирилицом писали и „Срби католици – фрањевци у Босни“, додавши да би и Бошњаци могли да присвоjе псеудонаучне тезе о ћирилици.

„У БиХ такви тобож научници ћирилицу зову босанчицом да би се на таj начин промовисала бошњачка нациjа и преко особеног jезика и тобож особеног ћирилског писма коjе jе у суштини српско“, закључио jе Жутић.

У Хрватскоj академиjи наука и умjетности /ХАЗУ/ организован jе међународни научни скуп „Хрватска ћирилична баштина“ поводом 500 година штампања книге „Дубровачки ћирилски молитвеник“, на коjем су излагања имали стручњаци из Хрватске и БиХ.

Предсjедник ХАЗУ академик Звонко Кусић навео jе у поздравном говору да jе хрватска ћирилична баштина „свjесно или подсвjесно била потискивана“, док jе академик Стjепан Дамjановић указао да jе од 11. до 18. виjека на великим диjеловима хрватске териториjе становништво своjе културне потребе изражавало и ћирилицом.

„Већ на средњовjековним каменим споменицима и то на краjњем хрватском сjеверозападу ниjе риjедак случаj да се миjешаjу глагољица и ћирилица“, рекао jе Дамjановић и додао да послиjе таквих слиjеде и епиграфи на коjима се налазе само ћирилична слова.

Академик Аница Назор jе указала да се у предговору „Молитвеника“ у издању Српске краљевске академиjе из 1938. године ова књига сврстава у српску традициjу, али да се, ипак, истиче да jе „Молитвеник“ написан западном ћирилицом, коjу су редовно употребљавали католици и муслимани.