Почетак ове књиге настајао је у кошмару размишљања о новим сазнањима из недавне прошлости. Расло је све шире сагледавање некаквих табуа за које сам сматрао да то нису. Сазнања и импресије били су такви да је услиједила права турбуленција података о догађањима, односима, чињеницама, искривљеним истинама, актерима и свједоцима. Сваки покушај да се то среди императивно је захтијевао улазак у прошлост. Не мањи проблем био је – одакле и са чиме почети. Дубљи историјски контекст у најужем садржају наметао се као нужност – да се нађе читаоцу при руци, да он види како се ништа не догађа случајно. Међу корице ове књиге стављене су многе истине, до сада непозната догађања и призори, свједочења преживјелих и аутора књиге. Судбина те јединке провлачи се стално кроз слијед судбине страдања српског народа која овдје добива конкретан садржај, име и презиме жртве и џелата. Нема широког појма који разводњава или најчешће крије и брише одговорност. Јасно су дефинисане двије, по снази и позицији потпуно неравноправне и супротстављене стране (од којих јача нема ни обзира ни милости). Поменута јединка, рођена као Србин, хрве се на свом путу развоја са изразито доминантним и често непојмљивим изазовима и препрекама. Социолошки сазријева испред своје животне доби. У суровим околностима, а онда у амбијенту свемоћног, за њега прихватљивог, идеолошког окружења, временом израста у човјека и, коначно, дограђеног Србина. Израста у подозриву, изнад свега, према изазовима критичну личност са дубоко рањеном душом. Израста у човјека који није у стању да уништи, да малтретира, да понижава. А свега тога што он јесте, на другој страни мало је било – и до данас је тако остало.
Хрватском народу желим да никад више нема онакав „накот“ као 1941. усташе и њима сличне и 1991. новоусташе и њима сличне.
< Прилози – слике Садржај Рецензије >