(Е. Р. Из Вечерњих новости, Београд, 19. април 2006. године, аутора.)
У Далмацији је за време рата ритуално убијено 970 Срба. У две, три гробнице код Книна пронађено 426 тела, која су на чудан начин нестала – каже председница сплитског Центра за развој демократије.
Процене Центра показују да је кроз далматинске логоре прошло око 10.000 Срба. Највећи злочини догодили су се у ратној луци Лора где је било злостављано око хиљаду људи, у војном затвору Кулине у Шибенику, у Госпићу.
Расветљена је судбина тек шачице несталих, али ће Хрватска, како тврди Семира Лончар, још морати да се суочи са масовним гробницама и ритуалним убиствима Срба.
Село Ислам Грчки. Општина Букович код Бенковца. Април 1991.
– Четрдесетак Срба се враћало са посла. Никад нису стигли кућама. После неког времена њихова тела су пронађена на једној ливади. Главе су им биле на једној страни, а трупови двадесетак метара даље – сведочи за Новости Семина Лончар.
Она тврди да је Ислам Грчки било само једно од 14 српских села у околини Шибеника и Сплита чији су мештани ритуално убијени. Исто се поновило у Кушчићима, Буковичу, Смољчићима… До сада је забележено 970 овако мучки убијених људи.
Наредба: Кољи!
Још док се „Олуја“ није зауставила 1995, у Дрвару се водила акција под шифром „Кољи све што се креће!“ Колико је страдало нехрвата, још је тајна.
– За то смо сазнали од хрватског војника који је тада био регрут. А борио се у првим редовима. Савест му није дала мира.
У селима и засеоцима около Книна и Бенковца пронађено је, како тврди Лончар, неколико масовних гробница. Свака од њих била је обележена као једно гробно место у којој је сахрањена само једна непозната особа. Међутим, када су почела ископавања, призори су били стравични – у једној гробници пронађено је 60 тела особа које су биле старе између 60 и 80 година. Недалеко одатле пронађено је седам тела у једној гробници за која се сумња да су била премештена.
– Најневероватнији је случај када је у две, три гробнице пронађено 426 тела. Међутим, када је то објављено у медијима, сва су нестала за једну ноћ. Без трага. Ако немате тело, то значи да немате ни злочин.
Списак злочина у којима су страдали Срби овде се никако не завршава. Судбина многих који су били затварани у логорима, није позната. Како тврди Семина, велики број је оних који су мучки убијени. Неки од њих коришћени су за живе штитове у борбама, док су други, углавном сељани, хапшени због размена.
Логори смрти
– Било је много мобилних логора, углавном у месним заједницама и селима. Затворенике су често селили, поготово када би долазили званичници из Црвеног крста. Оне који су остајали, који су били здравији, терали су да говоре како им је лепо. У Сплиту су чак говорили да затвореницима приказују позоришне представе.
Председница Центра, која је недавно посетила Београд, каже да, иако се зна ко је командовао логорима, и шта се догађало у њима, хрватско правосуђе готово да ништа не предузима против одговорних. Тако је, према њеним речима, опште познато да су затворенике премештали Михаил Будимир, Жељко Маглов и Мате Лаушић.
– Он је био на врху ове групе деведесетих година, а и данас је на високом положају у полицији. Иако 10 година инсистирамо да се против њега покрене поступак, он никада није био чак ни осумњичен. Без обзира што знамо за многа затварања у Лори, до сада су процесуирана само два убиства Срба. А казне су биле срамотне! закључила је Семина Лончар.
Стрељана се „обесила“
Број Срба страдалих у Далмацији, Центар за развој демократије још није утврдио. У томе им посебно одмажу подаци у којима најчешће не пише узрок нечије смрти.
– Готово да се свуда наводи да је неко умро природном смрћу, или да је погинуо у борбама. Тако се за једну старицу од 85 година, из села Мажибраде, на којој је пронађено 16 прострелних рана, тврдило да се обесила!
Туђман и Шекс
У подацима Центра за развој демократије налазе се имена Мирослава Туђмана, сина Фрање Тумана, и Владимира Шекса, високог политичког функционера у Хрватској, као одговоран за ратне злочине.
– Они су прави кривци за оно што се догодило у Паулин Двору, јер су премештали затворенике, а нису никада процесуирани – оптужује Семина Лончар.
(Припремио: И. Б. Интермагазин)
One Response
Што се чудити Хрватима кад Срби не цијене своје жртве нити траже да се процесуирају злочини,али најгоре у свему је што српско правосуђе ослободи сваког злочинца који је учинио злочин над Србима-ето данас ослободише Илију Јуришића,сад за који дан очекујем тужбу од њега да му се исплати одштета за претрпљене душевне боли,…ех Србијо никад бједнија ниси била-ниси више ни на кољенима већ пузиш…