Подршка САНУ професорки Радојевић којој оспоравају напредовање

Oдељење историјских наука САНУ подржало је професорку Миру Радојевић са Одељења за историју Филозофског факултета којој, како кажу, појединци са матичног факултета покушавају да оспоре унапређење у звање редовног професора.

Из САНУ наводе да се тиме доводе у питање и њен останак на факултету, те сматрају да је то недопустиво за рад Филозофског факултета, као и било које друге високошколске установе.

„Велика је штета већ учињена, а на одговорнима је да постојећу ситуацију разреше како би она била бар умањена”, наводи се у саопштењу чланову Одељење истаријских наука САНУ.

Додају да је стицање звања редовног професора код Мире Радојевић заслужено и неспорно, те да због тог оспоравања најшири стручни и научни кругови „изражавају чуђење и згражавање”.

Подсећају да је проф. Радојевић дописни члан САНУ, аутор седам књига, од којих су две написане у коауторству, да је написала више од 100 научних радова и уџбеник из историје за четврти разред гимназије.

Учествовала је на више од 50 научних скупова у земљи и иностранству, била гостујући предавач на Масариковом универзитету у Брну, Историјском факултету у Курску, предавала на Дипломатској академији Министарства спољних послова Србије, сарађивала са бројним колегама из Европе.

Наводе и да је председник УО Архива Југославије, члан Уређивачког одбора Српске енциклопедије и Уређивачког одбора Српског биографског речника, члан редакције Зборника Матице српске за историју, преноси Танјуг.

Затим руководилац Центра за историју Југославије Филозофског факултета, сарадник бројних научних часописа.

Добитник је награде „Иларион Руварац” који додељује Матица српска, плакете Коларчеве народне задужбине у посебног признања за допринос науци на 62. Међународном сајму књига у Београду.

Највеће признање добила је од својих студената који су је као једног од омиљених професора одабрали за ментора 172 дипломска рада, 64 завршна мастер рада и 12 докторских дисертација.

„Упркос овим показатељима на Одељењу за историју је од стране једне групе наставника изложена вишегодишњим притисцима и прогону изазваних превасходно доследним отпором који пружа све радикалнијем нарушавању академских вредности и мерила”, наводе из САНУ.

Додају да се злонамерним оптужбама омета њено унапређење у звање редовног професора још од октобра прошле године. Да се неутемељеним и нестатутарним приговорима на позитиван реферат стављају процедуралне препреке, а да је управа факултета неспремна да је заштити од таквог неколегијалног односа.

„У питање се чак доводи и њен даљи останак на факултету”, закључују из САНУ.

Јавну подршку ванредном професору Мири Радојевић дало је 14 чланова Одељења историјских наука САНУ међу којима су Василије Крестић, Десанка Ковачевић Којић, Гојко Суботић.

Извор: ПОЛИТИКА