Једини циљ покрштавања већ крштених jесте уништење српског народа у НДХ.
На основу неких поузданих података и чињеница може се утврдити бар приближан броj покатоличених Срба у НДХ. Зато нам се чини да jе реално прихватити мишљење писца књиге „Католички терор данас“ Авра Манхата, пореклом Италиjана. Приказуjући садржаj те његове књиге, Л. М. Костић („Хрватска зверства у Другом светском рату према изjавама Павелићевих савезника“) износи мишљење овог писца да jе „тридесет процената православних Срба у новоj Хрватскоj било прекрштено у католицизам и то у изванредно кратком времену…“
Ми се његовом мишљењу придружуjемо и као прилог том мишљењу посебно истичемо да jе у границама НДХ било наjмање три милиона Срба, како то тврде два компетентна аутора: Велиша Раичевић Псуњски („У име Христа светиње у пламену“) и проф. Салваторе Јои, тада потпоручник италиjанске воjске у Лици („Југославиjа 1941“).
Псуњски пише: „… наjважниjа службена статистика усташке владе, из коjе се види да jе од преко 3.000.000 српско-православних припадника у српским земљама под усташком чизмом остало jе jош jедва око 500.000…“ Професор Лоj каже:“… ниже команде усташа су располагале животима три милиона Срба коjи су се налазили у границама државе Павелића…“. И даље: „Три милиона Срба се налазило у границама Павелићеве државе. Од ових jе кренуо jедан милион да стигне у Србиjу или да се пресели у италиjанске градове Задар, Сплит, Шибеник. Не може се утврдити колико jе њих имало срећу да достигне вруће жељену мету; то jе мистериjа коjа jе можда предодређена да никад не добиjе обjашњење“.
Ако узмемо у обзир Степинчев извештаj, коjи jе он послао Светоj столици у првоj половини (март) 1942. године, да jе покатоличено 240.000 Срба, има основа тврдити да се та цифра до пропасти НДХ попела наjмање на 1.000.000 Срба, jер замах присилног католичења ниjе jењавао кроз цело време окупациjе Југославиjе, односно постоjања НДХ.
Од тих милион покатоличених Срба, ако се ниjедан ниjе вратио у своjу православну веру, рађањем jе постало наjмање милион католика српског порекла, а таj милион католика рађаће даље милионе католика. Ако наталитет правих Хрвата буде опадао, од оног дана кад буде наjниже пао, у Хрватскоj ће владати Хрвати српског порекла.
По своjоj свирепости присилно католичење Срба у Хрватскоj превазишло jе Вартоломеjску ноћ 1571. године. Тада jе Католичка црква поставила ултиматум француским протестантима хугенотима или да приме католичку веру или да напусте Француску. Пошто су хугеноти одбили ултиматум, по налогу папе Гргура III и његовим руководством извршен jе стравичан покољ хугенота.
У знак захвалног сећање на оваj догађаj, Псуњски каже да jе папа Гргур III наредио да се искуjе нарочита медаља и да пуцаjу топови у знак радости. Уз то jе богато наградио тада познатог сликара Базариjа да „Вартоломеjску ноћ“ овековечи сценама на зидинама цркве Светог Петра у Риму. Покољ у вартоломеjскоj ноћи траjао jе свега неколико часова, а покољ због одбиjања преласка Срба у католичку веру траjао jе више од три године.
ПАПА ПИЈЕ ЗАДОВОЉАН
– Папа Пиjе II био jе задовољан католичењем Срба у Хрватскоj. Др Предраг Илић („Вера у служби геноцида“, „Вечерње новости“, од 6. фебруара 1996) о томе каже: – Насупрот „узвишеном задовољству“ Пиjа II и весељу са коjим су у Државном секретариjату Ватикана дочекане вести о прекрштавању Срба у НДХ, jедан део католичког свештенства у окупираноj Југославиjи потпуно jе друкчиjе мислио о томе.
Првог марта 1942. године словеначке католичке старешине, коjе су живеле у Србиjи, упутиле су Светоj столици (преко надбискупа Уjчића) jедну промемориjу, у коjоj су о прекрштавању Срба у НДХ изрекле следеће констатациjе: „… тко познаjе стварне прилике у Хрватскоj…
таj зна да данашње преобраћање православних у католичку веру у НДХ у своjоj суштини нема никакве везе са вером… коначни циљ данашње загребачке политике jе уништење српског народа у НДХ. Том неморалном циљу има послужити и покатоличење… што се догађа у Хрватскоj, не само да произлази из било каквих верских побуда, већ штавишеу суштини он представља понижаваjућу злоупотребу Католичке цркве и судбоносно гажење њеног угледа и достоjанства.
Сваки непристрасан посматрач прилика у Хрватскоj мора признати да се прелази православних у католичку веру врше у знаку наjгорег политичког насиља…“
„Насилно покатоличавање српских маса, убиjање и мучење православних свештеника и владика, рушење њихових цркава и манастира, коjе се врши у Хрватскоj, тобож и у интересу католицизма, задире без сумње и у интерес врховног вођства Католичке цркве. Срби су очекивали да ће Света столица као чувар угледа Католичке цркве, подићи своj глас пре или касниjе и jавно осудити крваве злочине, прогоне, униjаћење и католичење Срба коjи се врше у католичкоj земљи у име католицизма. Срби се питаjу из коjих разлога Света столица сада ћути на страшну трагедиjу Српске православне цркве…“
„Надали смо се да ће са нестанком НДХ, Павелића и Степинца престати католичење Срба у Хрватскоj. Преварили смо се, Фрања Кухарић наставља дело Степинца.
Од септембра 1991. године до фебруара 1992. године Католичка црква у Хрватскоj прекрстила jе 11.756 Срба православаца у католике. Технологиjа овог прекрштавања разликуjе се од оне коjа jе примењивана за време НДХ. Кардинал Фрањо Кухарић таj посао обавља тако вешто да се ствара утисак да православни Срби добровољно мењаjу своjу веру, jер се прекрштавање врши чином интимности, а само у ретким случаjевима прекрштаваjу се мање групе Срба на католичанство. Оно се врши нарочито у Далмациjи и у великим градовима“.
(Наставиће се)
Остоjа Милисављевић
Извор: ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ
Везане виjести:
Под туђим крстом: Ватикан крсти крштене (1)
Под туђим крстом: Царска против калуђера (2)
Под туђим крстом : Слово владике Теофана (3)
Под туђим крстом : Закон министра Будака (4)
Под туђим крстом : Пушком чистити веру (5)
Под туђим крстом: Бискуп саветуjе Србе (6)
Под туђим крстом: Греси Свете столице (7)
Под туђим крстом: Хрват само – католик! (8)
Под туђим крстом: Планови фратра Бркана (9)
Под туђим крстом: Покољ на Светог Илију (10)