Почиње систематско минирање српских кућа

У Великим Зденцима почиње минирање српских кућа. Сељацима Србима, који су по уговору предали кромпир и дошли да уговоре друге количине, говоре да са четницима нема кооперације и уговора. Међутим, међу Србима на Билогори, који су супротстављени хрватској агресивној политици, готово да нема ниједног из Зденаца. Не обазирући се на то, они су нашли начин да их тјерају у егзодус. Најприје је миниран стан православног свештеника Ненада Обрадовића, па онда куће Јове Поповића, Миле Мркића, Јове Стојића, Александра Лолића, Жујић Миле и Миленка, Милана Царића, Мирка Почуча, Борислава Вучковића, Драгана Веселиновића, Љубана Робића и Гаје Слијепчевића. Ту се рушење наставља и у прољеће 1992. године јер је дало резултате – људи остављају све и одлазе на сигурније. Минирање је, без сумње, дио опћег плана протјеривања Срба из Хрватске. У исто вријеме минирају се српске куће у регији Бјеловар и у самом Бјеловару.

На основу података добијених из Бјеловара, овом приликом ћу дати попис српских кућа, минираних и срушених само током 1992. године (од фебруара до октобра) на ужем подручју опћине Бјеловар. Напомињем, пуцања по кућама из аутоматског оружја и минирања било је и током 1991, као и након октобра 1992. Ради се искључиво о терору на терену и уништавању имовине цивилних лица као и њихову протјеривању.

Представници ЕЗ и УН обиђу понеко мјесто злочина, али све се заврши према оној: „Дођох, видјех, заборавих“!

Ђуричић Драган, парох из Нарте: пуцано из пјешадијског оружја у спаваћу собу.

Рајчевић Мирко из Пављана: пуцано извана по кући из пјешадијског оружја.

Грубачевић Милан и Јово из Коларева Села: бомба бачена у кућу.

Јовановић Јово из Нарте: пуцано из пјешадијског оружја по фасади и кроз прозор метком погођен дјечији кревет у којем, на срећу, није било никога.

Ханић Душан и Војо из Сријетске: двије бомбе бачене у кућу. Резултат се може претпоставити. Срећом, без људских жртава.

Миљанић Миленко из Вел. Коренова: миниране пословне просторије: мјењачница брашна, складиште крмне смјесе и друго. Нешто касније, зграда срушена до темеља. Власник, ни крив ни дужан, успио побјећи из РХ.

Саграк Јово из Вел. Коренова: експлозивна направа бачена у кућу два пута.

Благојевић Никола и Јово из Преспе: експлозивна направа бачена у спаваћу собу. Јово је смртно страдао, а жена му је рањена. Кривац непознат!?

Митић Раде из Бјеловара: минама срушена кућа до темеља.

Бркић Јовица из Бјеловара: минирана кућа и пуцано из пјешадијског оружја.

Поповић Бошко из Бјеловара: подметнута експлозивна направа и пуцано по кући и собама.

Радичевић Милко из Бјеловара: експлозив подметнут у кућу.

Кодић Емил из Клокочевца: експлозивна направа бачена на кућу.

Павић Раде и Милан из Бјеловара: експлозивна направа бачена на кућу.

Коцојевић Мирко из Бјеловара: три пута подметнут експлозив у кућу, подметнут пожар!

Поповић Јово, зубар из Бјеловара: мина бачена у пословне просторије и више пута пуцано из пјешадијског аутоматског оружја.

Продановић Нешо из Бјеловара, бивши рукометни репрезентативац Југославије: више пута пуцано по пословним просторијама из пјешадијског оружја.

Ђурић Слободан, власник локала „Златна круна“ из Бјеловара: више пута пуцано по локалу, затим локал уништен минирањем.

Обрановић Бошко из Старог Глога: експлозив бачен у локал који је уништен.

Болић Драгутин из Старог Глога: експлозив бачен у клијет.

Зозоли Јово из Бјеловара: експлозивна направа бачена у пословни простор, а по кући пуцано више пута из пјешадијског оружја.

Павловић Гојко из Купиновца: експлозивна направа бачена на кућу.

Љуштина Бранко из Ст. Плавница: експлозивна направа бачена на кућу.

Страхинић ?, судац у пензији из Бјеловара: експлозивна направа бачена на кућу.

Косановић Милан из Новосељана: експлозивна направа бачена на кућу.

Вујасиновић Бошко из Бјеловара: експлозивна направа бачена на локал.

Отржан Јово из Српске Капеле (сада Нове Капеле): три пута минирана кућа и господарске просторије. Јово с обитељи успио побјећи у СРЈ.

Шамић Миленко из Нове Капеле: бомба бачена у штагаљ.

Илић Душан из Нове Капеле: експлозивна направа бачена у двориште.

Алексић Кристо, парох у Новој Капели (опћина Врбовец): парохијални двор уништен до темеља од мина и спаљен. Парох избјегао смрт.

Цвијановић Милан из Хабјановца: бомба бачена у двориште.

Јелић Ђорђе из Болеча: пуцано из пјешадијског оружја по кући.

Радан ? из Хабјановца: бомба бачена у двориште, огромна штета.

Нешто касније, забиљежена су нова или поновна минирања и рушења српских кућа у опћини Бјеловар и два случаја у Чазми која није у бјеловарској опћини, већ је самостална опћина.

Хрговљани, миниране куће чији су власници: Босанац Миленко, Србић Милан и Вујчетић Момир. Пуцано по кући Босанац Драгана из Хрговљана, гдје су били и чланови ЕП.

Бјеловар, миниране куће чији су власници: Никшић Перо, Верић Мирко, Душић Петар, Шолаја Петар, Заставниковић Ђуро, Чурувија Стево, Вујновић Ненад и Ступар Младен.

Вел. Кореново, миниране куће чији су власници: Босанац Даница, Добрић Пајо, Богдановић Бранка и Кљаић Владо.

Гудовац, минирана кућа и уништена фарма стоке Маргетић Миленка.

Стари Пављани, минирана кућа Славујевић Здравка, а пуцано по кући мјесног пароха Јаковљев Стевана (жена му је Мађарица), јединог свештеника у сјеверној Хрватској.

Нарта, три пута минирана и до темеља срушена кућа Јовановић Јове, више пута пуцано по кући Миљанић Крсте, Дабић Душана и Ђукић Нике, минирана викендица Киђемет Славка, бившег официра ЈНА, чија је жена Српкиња.

Новосељани, минирана кућа Косановић Стеве.

Летичани, минирана кућа Цигановић Милана

Брезовац, минирана кућа Радујковић Чедомира.

Чазма, минирана кућа Сердар Живка, а до краја срушен споменик палим борцима и жртвама рата. Извршилац је полицајац из Чазме.

У Малим Зденцима минирају кућу Раде Чакмака, а у Орловцу обје куће Јове Даљуга. У Грубишном Пољу миниране су куће Лазе Косановића, Данка Ђукића, Стеве Ђукића, Боре Димића, др Милана Басташића, Живка Загорца, Ивице Жулеца, Здравка Шегана и Милана Јефтића.

< Сазнајем: Почела су хапшења, на потјерници сам                Садржај                Мучење Срба постаје свакодневна пракса >