Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

ПОЧИНИОЦИ НИСУ ОСУЂЕНИ НИ НАКОН ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ

Датум објаве: понедељак, 11 јуна, 2012
Величина слова: A- A+

Camerno-parastos.jpgИСТОЧНО САРАЈЕВО,  /СРНА/ – Породице 32 убиjена Србина на Чемерном код Илиjаша огорчене су на правосуђе БиХ, jер ни након 20 година од злочина коjе су починили припадници тадашње армиjе БиХ ниjе процесуиран нико од починилаца. Мила Малешевић,чиjег су сина Милована 10. jуна 1992. године на наjсвирепиjи начин убиле и масакрирале комшиjе муслимани, огорчена jе што Суд и Тужилаштво БиХ нису никога осудили за оваj злочин.

“Ухватили су га, скинули, завезали и убили након чега су га маскрирали”, прича она.

Малешевићева jе истакла да су комшиjе порушиле и запалиле све што jе њена породица имала, као и читаво село.

Бранко Трифковић, jедан од преживjелих, коjи jе у вриjеме када jе извршен злочин имао 22 године, истакао jе да су му овдjе приjе 20 година убиjени отац, маjка, брат, тетка, њена два сина и невjеста.

“Игром случаjа остао сам жив, jер сам након рањавања успио побjећи у стиjене, гдjе сам се сакрио”, присjећа се Трифковић.

Он наводи да jе потом побjегао до мjеста Округлица, гдjе jе превиjен, а затим се вратио у село коjе jе било спаљено, а житељи поубиjани.

Трифковић свjедочи да су неки сељани били заклани, неки масакрирани или запаљени, док су се на некима воjници такозване армиjе БиХ иживљавали након чега су их убили.

Он наводи да jе видио унакажене лешеве – без очину, прстиjу и других диjелова тиjела и додао да се зна ко jе починио злочин , али, нажалост, до данас нико ниjе одговарао.

“Нека jе на част овоj држави, ако jе можемо тако назвати, да и након 20 година и броjних свjедока нико ниjе одговарао”, каже Трифковић.

Он истиче да jе изjаве о овом злочину давао међународним организациjама, СИПИ, Обавjештаjно-обезбjедносноj агенциjи, Тужилаштву БиХ, те да су му представници свих ових институциjа рекли да jе предмет спреман и предат Тужилаштву БиХ,коjе га, нажалост, држи у ладицама.

Трифковић додаjе да jе наjгоре што се одговорни за злочине слободно шетаjу по Сараjеву, Илиjашу, Високом и Какњу.

Невенка Буњевац, коjоj jе стрдала комплетна мужева породица, сjећа се да jоj jе тог дана убиjена jетрва Славоjка Буњевац коjа jе била трудна шести мjесец и њен муж.

“Њихов седмогодишњи син, тада jе био код тетке и тако остао жив”, нагласила jе она и додала да jе дjечака усвоjила jедна породица у Србиjи и да он jош не смиjе да дође на Чемерно гдjе су му убиjени маjка, отац, дjед и стричеви.

Она наглашава да jе тог дана убиjено седам чланова породице Буњевац на наjсвирепиjи начин – заклани су и бацани у гробницу.

Према њеним риjечима, починиоци овог гнусног злочина данас сjеде у општинама у Брези и Варешу, а неки су и у заjедничким органима БиХ у Сараjеву.

Радоjе Лазендић, коjем jе убиjен 21-годишњи син Љубиша, каже да му jе син ухваћен, убиjен и запаљен у штали.

Лазендић се кроз сузе сjећа да jе сина познао само по ланчићу и металноj кутиjи за цигарете.

“Жалосно jе што нико ниjе одговарао за оваj злочин. Када смо постављали споменик општина Илиjаш нам ниjе дозволила да на њему напишемо да jе злочин почињен”, истакао jе он.

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић истакао jе да Чемерно потврђуjе правило да правосуђе БиХ jош ниjе испунило своj задатак, те да ради селективно и пристрасно.

“Оваj ратни злочин, почињен приjе 20 година, документован jе и документациjа jе достављана неколико пута. МУП РС сачинио кривичну приjаву и извjештаj и Окружно тужилаштво Источно Сараjево jе доставило оваj предмет Тужилаштву БиХ, али jош нема ни назнака да се воде истрага. Нема сазнања да ли jе предмет уступљен Кантоналном суду у Сараjеву”, каже он.

Велимировић истиче да оваj предмет, по обиму злочина, заслужуjе да буде процесуиран у Суду БиХ, jер се знаjу и починиоци и налогодавци.

Велимировић jе нагласио да општина Илиjаш ниjе дозволила да се постави споменик док са њега ниjе уклоњена риjеч злочин.

Он тврди да jе и ту селективна примjена прописа, jер jе законом прописано да тамо гдjе нема правосудне пресуде не може говорити о ратном злочину, док смо са друге стране свjедоци да бошњачка страна гдjе год може поставља споменике, наводи квалификациjе, чак и геноцид у Вишеграду тамо гдjе нема судске пресуде.

“Када jе риjеч о властима Републике Српске онда се то наводи као проблем, а када jе у питању Федерациjа БиХ онда то ниjе проблем. Тако данас на овом споменику умjесто риjечи злочин пише збивање”, нагласио jе он.

Муслиманске jединице из села Корита, Махмутовића риjеке и Орахова напале су село Чемерно рано уjутро 10. jуна 1992. године. Припадници тадашње Териториjалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и воjника, међу коjима jе наjвише било стараца, жена и дjеце, ранили троjе сељана и сравнили село са земљом.

Министарство унутрашњих послова РС 8. марта 2007. године подниjело jе допуњену кривичну приjаву са доказима и именима 15 Бошњака осумњичених за ове злочине.

Код спомен-обиљежjа на Чемерном данас jе служен парастос и положени су виjенци.

Извор: срна

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top