Ж | Ž

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Почетак Великог рата Сарајево обележава и с погледом на Фердинанда

У Сараjеву jуче jе мало шта подсећало на младобосанце и Гаврила

Принципа коjи jе, жртвуjући своj живот за слободу свих народа, 28. jуна
1914. године, на Видовдан, празник коjи Срби обележаваjу с поносом,
испалио хитац и убио аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда
и његову жену Софиjу.

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/prvi_svjetski_rat/muzej-sarajeva.jpg

Некадашњи музеj „Гаврила Принципа“ данас jе Музеj града Сараjева

 

Становници града на Миљацки, али и тамошњи медиjи,многовећу пажњу
посвећуjу почетку рамазана, месеца поста муслимана, него помпезно
наjављеним манифестациjама поводом обележавања стогодишњице Сараjевског
атентата и почетка Великог рата, а коjе наjвећим делом спонзорише
Француска.

Организатори те наводно „незапамћене церемониjе”, коjоj посебну
димензиjу треба да да концерт Бечке филхармониjе у градскоj Виjећници
(одржан jуче у вечерњим часовима) и музичко-сценски спектакл „Столеће
мира након столећа ратова” (организован 15 минута пре поноћи на
Латинскоj ћуприjи, то jест Мосту Гаврила Принципа), наjављивали су да ће
се у Сараjево слити светска политичка елита, укључуjући и немачку
кацеларку и председника Француске, али су велика очекивања оманула.

Локални медиjи преносе да ће у граду у коме jе убиjен наследник
хабзбуршког трона, дела Хаjдна, Шуберта, Брамса и Равела у извођењу
Бечке филхармониjе наjвероватниjе слушати само аустриjски председник
Ханц Фишер коjи ће бити наjзначаjниjа званица у Сараjеву, а друштво ће
му правити угледни лидери држава региона, али без Србиjе и Републике
Српске.

За историчарку са сараjевског Института за историjу Веру Катз,
обележавање 100 година Првог светског рата у Сараjеву постало jе
„фрустрираjуће”, jер се, како jе навела, више претворило у славље него
што jе комеморациjа и сећање на његове жртве.

„Увек употребимо историjу како бисмосе делили. Обележавање и тумачење
овога око Првогсветског рата боjим се да се користи, такође, за наше
поделе”, изjавила jе она за Анадолиjу.

Пажњу пролазника улицом поред Миљацке, коjа jе jуче била блокирана за
саобраћаj и максимално обезбеђена,као и простор око
Виjећнице,привлачиле су слике Гаврила Принципа и Франца Фердинанда,
постављене на различитим странама некадашњег Музеjа „Гаврила Принципа”, а
данашњег Музеjа Града Сараjева.

Многи, попут историчарке Катз,сматраjу да jе истицање лика Франца
Фердинанда непримерено jер га, како jе рекла, нису славили ни у
Аустриjи.

„С друге стране, лик Гаврила Приниципа jе некако зликовачки нацртан и
представљен, и све то испада дегутантно, напросто да се човек
препадне”, рекла jе Катзова.

Она jе оценила да jе приређивање „некаквог великог спектакла 28. jуна
у Сараjеву срамота”, те да „Бечкоj филхармониjи на Видовдан,
сасимболиком коjа jесте,ниjе место у Виjећници” на коjоj jе, да
подсетимо, постављена плоча с натписом да су jе запалили „српски
зликовци”.

И док jе jуче федерално Сараjево са „одабраним гостима”, али и вешто
прикривеним ревизионистичким приступом,обележавало 100 година од
атентата коjи jе променио ток историjе с почетка 20 века, дан раниjе у
Источном Сараjеву, тек стасалом граду у коjме живе Срби протерани из
града на Миљацки, откривен jе споменик Гаврилу Принципу.

У том федералном Сараjеву Гаврило одавно не стануjе, његове стопе су
давно заливене, уклоњена jе и бачена у Миљацку и плоча коjа jе била
споменик на његово jуначко дело, на ослободилачки атентат, а
МостуГаврило Принцип враћен стари назив –Латинска ћуприjа. У том граду
више не стануjу ни Срби, протерани су, њиховом имовином по коjоj jе
некада таj град био препознатљив, попут хотела „Европа”, власништво
познате сараjевске трговачке породице Јефтановић,и кућа Деспића у
непоредноj близини Принциповог моста, данас господаре неки нови
„власници”.

 

Пише: Душанка Станишић

Извор: Политика

Везане виjести:

ПРИНЦИП И ЊЕГОВИ САБОРЦИ СЛОБОДАРИ, А НЕ ТЕРОРИСТИ

Хрватски злочини над српском децом у Првом светском рату

Ковић: Гаврило jе за Запад терориста

Зашто jе Принцип убио Фердинанда

Подијелите вијест (кликните на + за више опција):

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: