Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Почело суђење за злочине над Србима у Сарајеву

Датум објаве: уторак, 21 марта, 2017
Величина слова: A- A+

Читањем оптужнице пред Судом БиХ данас је почело суђење некадашњем команданту Специјалне јединице МУП-а БиХ Драгану Викићу, некадашњем министру унутрашњих послова тадашње БиХ Јусуфу Пушини, те Нермину Узуновићу и Младену Човчићу оптуженима за ратни злочин над заробљеним Србима у априлу 1992. године у Сарајеву.

Оптужница терети Викића и Пушину за командну одговорност, а Узуновића и Човчића да су непосредни извршиоци кривичног дјела, односно да су убили осам заробљених српских војника, припадника ЈНА.

Читајући оптужницу, тужилац Весна Илић хронолошки је описала догађаје од заробљавања војника из транспортера у квару у сарајевском насељу Добриња, преко њиховог убиства у Великом парку, до склањања и уништавања тијела на Дариви.

Илићева је навела да су војници, након заробљавања у Добрињи, одведени у Станицу јавне безбједности у Новом Граду, а на путу до тамо и у самој Станици малтретирали су их цивили и припадници Територијалне одбране.

Заробљени војници потом су превезени у Дом полиције, гдје је била смјештена Специјална јединица МУП-а, са чиме су, према оптужници, били упознати Викић и Пушина. Ту је настављено њихово малтретирање.

У оптужници се наводи да су војнике у оближњем Великом парку убили Узуновић и Човчић заједно са другим лицима, међу којима су били Неџад Херенда и Нермин Јусић.

Након убиства, тијела војника су по наређењу Викића и уз знање Пушине пребачена на Дариву гдје су бачена у Миљацку, а сутрадан су запаљена.

Тадашњи представници власти у Сарајеву обавијестили су СДС да су заробљени војници изјавили да не желе да се врате на територију под српском контролом и да су пуштени на слободу.

Викићев бранилац адвокат Фахрија Каркин тврди да су тај документ потписали Јерко Доко и тадашњи командант Штаба Територијане одбране Хасан Ефендић.

Посмртни остаци двојице убијених заробљених војника су пронађени, а за осталима се још трага.

Тужилац Весна Илић рекла је да ће наводе оптужнице доказивати позивањем више од 80 свједока и прилагањем великим бројем доказних материјала.

Одбране оптужених истакле су у уводним ријечима да њихови клијенти нису криви за дјела која им се стављају на терет и да то потврђују и докази Тужилаштва БиХ.

Оптужени су се изјаснили 27. фебруара пред Судом БиХ да нису криви за злочине за које се терете.

У оптужници, коју је Тужилаштво БиХ подигло 29. децембра прошле године, они се терете да су у својству команданта и припадника МУП-а, полицијских снага и резервног састава полиције у Сарајеву у априлу 1992. године знали и били информисани о заробљавању осам српских војника.

Према оптужници, они су били информисани о стављању заробљених војника ЈНА под контролу и надзор полицијских и безбједносних структура, који су потом изведени у Велики парк близу Дома полиције у центру Сарајева гдје су, противно Женевским конвенцијама и одредбама међународног хуманитарног права које дефинишу поступање са ратним заробљеницима, убијени рафалним пуцањем из ватреног оружја.

Оптуженима је на терет стављено да су као припадници полицијских и безбједносних структура, који су се налазили на својим положајима или у близини мјеста злочина, били информисани о злочину или лично свједочили почињењу злочина, након чега су пропустили да ухапсе, процесуирају и санкционишу починиоце и спријече уклањање доказа и скривање тијела.

У оквиру данашње статусне конференције одбране су захтијевале да се оптуженима суди према Кривичном закону бивше СФРЈ, који је за њих повољнији него Кривични закон БиХ.

Каркин је приговорио и на законитост 115 доказа, наводећи да се неки докази крију од одбране, посебно они који се тичу наредбе о истрази, те затражио њихово достављање.

Илићева је тврдила да ниједан доказ није сакривен, а да доказе о наредби истраге не може доставити јер је то интерни акт Тужилаштва и зато што је истрага у овом предмету против два лица још отворена.

Човчић је затражио од судског вијећа, којим предсједава судија Зоран Божић, да разријеши његовог садашњег браниоца и додијели му новог, што је прихваћено.

Приликом изношења података о оптуженима, констатовано је да Човчић нема држављанство БиХ, али да има Хрватске.

Он је рођен у Рогатици и звао се Сенаид Чавкић и тада је имао држављанство БиХ, али је касније промијенио име у Младен Човчић и добио је хрватско држављанство.

Наредно рочиште, када је предвиђено и саслушање првих свједока, заказано је за 13. април у 13.00 часова.

Извор: СРНА




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top