Пo туђим српским земљама кад своју немам

Аутор: Сања Црнобрња

Старт

Родила се у Хрватској: и сека, и мама и тата, и бабе и деде, и прадеде и чукундеде. и тако док памтимо претке: рађали смо се по Лици, Далмацији, Славонији, … А кад затражих од државе Хрватске Извод из књиге рођених, стигао ми је Izvadak iz matice rođenih у ком пише да је моје држављанство хрватско, а народност немам. Моји родитељи по том документу, пак, немају ни држављанство, ни занимање. а ни народност.

Живим у Србији, и сека, и мама и тата; преци живи нису, а и како би били кад су им бубрези одбијани у логорима у Тењи, или су крв проливали у радним логорима у Аустрији. Тек, од државе Србије затражих Извод из књиге српских држављана, а добијем Извод из матичне књиге југословенских држављана!!! Земљо Ту(н)гузијо!!!

На пола пута

Нигде нисам ништа, некатегорисана, овде нисам, тамо нисам, нигде јесам, непризната, нелегализована, безимена, безидентитетна. Убеђују ме да је тако, хоће да поверујем да не постојим, да сам шифра, кôд који хода; а знам ја, знам, осетим своје крштење у сваком даху, знам ја своје крсно име!!! Осетим ја и маму и тату, и бабе и дедове, прабабе и прадедове и све прастаре гене… Некако ми се чини да је Дарвин донекле у праву са оном теоријом еволуције, но није он то довољно дефинисао. Ако еволуција постоји, онда је то еволуција зла. Добро је добро, такво какво јесте само по себи и изниче из Љубави – ни милиметар лево ни милиметар десно не мрда, а зло има неку своју замршену еволуцију. А ево како то изгледа у пракси: – Почиње заклетвом Поглавника, а наставља се заклетвом његових министара: »Ja dr. Ante Pavelić, Poglavnik NDH, prisižem Bogu svemogućemu, sveznajućemu, da ću biti vjeran hrvatskom narodu i sve raditi za njegovo dobro, da ću čuvati i braniti nezavisnost države Hrvatske, te da ću se u svome radu držati ustaških načela. Tako mi Bog pomogao!«  »Poglavniče! U ime hrvatskog naroda, u ime prisutnih ministara, obećajem ti, da ćemo savjesno vršiti naše dužnosti. Ti zapovijedaj, mi ćemo slušati, Ti odredi, mi ćemo raditi! Svi mi i cijeli hrvatski narod za Tobom u život i smrt!«

И тако, свако има слободу воље да душу своју преда коме хоће…. Хрвати изабрали усташтво и фашизам, а Срби југословенство и комунизам. На попису 1991. Срби су се изјашњавали као Југословени!!! Срби су се плашили да се изјашњавају као Срби. Дипломатско решење за људе из мешовитих бракова и за Србе је било да се изјасне као Југословени. Звучи познато…

И тако су се накратко решили проблема да не стигну на неки „списак“’… Али убрзо је постало јасно ко је ко, тј. судећи по „Извадку“, ко није ко, илити ко је нико!!! Југословен је нико, избрисан баја са списка постојања. Крсну славу славе, а шта ће да пише на папирима није важно. У новом Уставу Републике Хрватске не постоји народност Југословена. Је ли то, можда, разлог што у „Извадку“ не пише народност. Хрвати су, једноставно, обрисали народност. Можда је време за ново пребројавање протераног становништва из Хрватске, али овог пута укључујући и „Југословене“. 1, 2, 3… и нееемооојјј дааа миии зааабууушавваааш!!!!

Иронија, цинизам и пљување у лице прогнанима и избеглима је дефинитивно 9. члан Устава Републике Хрватске:

Članak 9. Hrvatsko državljanstvo, njegovo stjecanje i prestanak uređuje se zakonom. Državljanin Republike Hrvatske ne može biti prognan iz Republike Hrvatske niti mu se može oduzeti državljanstvo, a ne može biti ni izručen drugoj državi.

Толико о југословенству. А нећу много ни о усташтву. Само пар цртица. Него, почели смо са Поглавником из 41, а ако погледамо поглавнике из91, видећемо да усташки коров никада није добио своју дозу „гарлон“ хербицида.

Одредба Министарства правосуђа и богоштовља НДХ од 16. августа 1941. наређује да се депоновани новац и драгоцености не могу издавати власницима Србима који се исељавају, док готов новац и драгоцености могу понети са собом до концетрационог логора, где ће им бити одузети. А, гле ироније, 16. августа 1990. у Колену Стипе Месић изјављује своју антологијску, екстремно „демократску“ поруку: Срби могу однијети само блато коју су донијели на опанцима. Или како само он зна бити „духовит“ говорећи да ће сви Срби у Госпићу стати под један кишобран!!! И није био далеко од истине.

Никако се не могу отргнути од трагикомичног сплета хрватских закона и хрватске праксе. Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina лицемеран је у односу на поштени и искрени закон Provedbena naredba Ministarstva unutarnjih poslova zakonskoj odredbi o zabrani ćirilice, коју потписује Андрија Артуковић у Загребу, 25. априла 1941. Ипак, Хрвати су се Артуковићеве наредбе искрено држали и држе се до даљњег. Србима је 80-их и 90-их било забрањено да званичне формуларе попуњавају потписују ћирилицом. Чула сам сведочење Српкиње која је радила у пошти о томе да поштански достављачи нису хтели да достављају пошту адресирану ћирилицом. Ко зна колико се Српчића није родило зато што љубавна писма писана ћрилицом нису нашла своје одредиште. Срећом, ја сам Српче које се родило јер су мама и тата писали латиницу и изјаснили се као Југословени, али смо негде на овом путешествију збрисани са пута.

На крају пута

Свуда пођу, кући дођи, мајци својој! Србијо, мајко! Србииијјјоооооо, шта то причаш, којим језиком говориш, мајчице, кад те ништа не разумем? Србииијооооооо!!! Заклињали су нас српски цареви и краљеви, патријарси и владике, војсковође и учитељи да не заборавимо сладост православља . А данас вриште кости предака док слушају потомке како је доста било освртања на прошлост. И јесте доста!!! За мене је и Европска унија прошлост! Време и концепт времена су категорије. Умне главе уморне и болесне од тровања и смрада из лењих, медиокритетских, неморалних уста квинслиншких политичара. Држављанства делили Кинезима, а Срби су чекали на српска држављанства, а сада, гле ироније, добијам Извод из књиге југословенских држављана. Да ли је разлог томе финансирана еколошка свест, па нећемо да бацамо већ одштампане формуларе? За педесет година милиони Срба су побијени, насилно поримокатоличени, протерани, тровани радиоактивним отпадом, касапљени, а Ел Пресиденте се извињава и ђуска уз Севе!!! Глумци-политичари са репертоаром бајки о историјском помирењу, толеранцији и људским правима, геноцидима које су само Срби вршили и Ел Дораду званом Европска унија, о хуманитарном бомбардовању и сл.!!! Све што штрчи ван калупа треба штрцнути.

А у Србији може што нигде не може!!! И питате се како је то могуће? Како је могуће да неки припадник српског народа своју Цркву назива фашистичком организацијом? Како је могуће да се у Председништву Србије припадници стране безбедносне службе задрже дуже од годину дана у гостима? Како је могуће да је покојни премијер Србије Зоран Ђинђић америчком председнику поклони колекцију српског средњевековног новца, којих је било укупно три у Србији, прекршивши закон, отуђивши културну баштину? Како је могуће да било ко поклони Косово и Метохију? Како…?

Ма, све је јасно, само сви ћуте. Мајка Србија је сланчена!!! Србија је под окупацијом! Не може се бити Србином у Србији! Можете бити Хрват, Мађар или шта год желите из асортимана новоизмишљених нација; можете бити хомосексуалац, или већ какав год сексуалац; можете све осим да будете Срби! Бити Србин је синоним за фашисту, назадног и затуцаног варварина, хулигана (то је онај Србин који изражава протест против отимања Косова и Метохије, уместо да „мирно и цивилизовано прихвати стварност и развија билатералне односе са суседом“), … Док се српски језик распада на балканске језичиће и назива у међународним круговима Б – Х – С (– М), изгубивши и име, у нашим медијима нема ћирилице „јер није практично“. Представници окупатора и стварних властодржаца, ситни, недотупавни србијански политиканти предано и продано раде на нерађању, на нешколовању, на лошој исхрани, на лошем и нездравом животу Срба, помажући наше истребљење на све могуће начине.

Специјалним турпијама нам турпијају нерве, срце, мисли, до те мере да они који су сачували труње слободе сада могу да се прогласе националном мањином. Погледајте брата Србина у очи: џаба се трудите: извађене су!!! Идентитет је реч за 21. век.

Тисућу пута

Србија! Која Србија? Где је Србија? Чија је Србија? Нема овде Србије! Погрешили сте адресу! Била је једном једна Србија, у ланцима одведена на погубљење…

Једини Пут

Светосавски. Онај којим воде Истина и Живот. Ја Србин, Ти Србин, Ми Срби!!!

1 V. Novak, Magnum crimen, 548.

2 Исто.

3 „Polazeći od iznesenih povijesnih činjenica, te općeprihva¬će¬nih načela u suvremenu svijetu i neotuđivosti i nedjeljivosti, neprenosivosti i nepotrošivosti prava na samoodređenje i državnu suverenost hrvatskog naroda, uključujući i neokrnjeno pravo na odcjepljenje i udruživanje, kao osnovnih preduvjeta za mir i stabil¬nost međunarodnog poretka, Republika Hrvatska ustanovljuje se kao nacionalna država hrvatskog naroda i država pripadnika autohtonih nacionalnih manjina: Srba, Čeha, Slovaka, Talijana, Madžara, Židova, Nijemaca, Austrijanaca, Ukrajinaca, Rusina i drugih, koji su njezini državljani, kojima se jamči ravnopravnost s građanima hrvatske narodnosti i ostvarivanje nacionalnih prava u skladu s demokratskim normama OUN i zemalja slobodnoga svijeta.“ Izvorišne osnove Ustava Republike Srbije

4 Arhiv VII, a. NDH, k. 198, reg. tor. 10/2.

5 М. Црњански, Сеобе

О аутору:

Сања Црнобрња, сестричина Боривоја (Јоцо) Лукића, рођена 1979. л. Г. у Вировитици.

До јуна 1991. л. Г. живела у Воћину , а потом са млађом сестром долази у Београд, док родитељи и породица остају да бране Славонију.

Матурирала у класичном одељењу Филолошке гимназије у Београду, дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Археолог у Завичајном музеју Жупе у Александровцу.

Ученик је Ђорђа Јанковића. Бави се средњевековном српском археологијом и објављује стручне и научне радове.

Извор: Српски сабор „Двери“