Po tuđim srpskim zemljama kad svoju nemam

Autor: Sanja Crnobrnja

Start

Rodila se u Hrvatskoj: i seka, i mama i tata, i babe i dede, i pradede i čukundede. i tako dok pamtimo pretke: rađali smo se po Lici, Dalmaciji, Slavoniji, … A kad zatražih od države Hrvatske Izvod iz knjige rođenih, stigao mi je Izvadak iz matice rođenih u kom piše da je moje državljanstvo hrvatsko, a narodnost nemam. Moji roditelji po tom dokumentu, pak, nemaju ni državljanstvo, ni zanimanje. a ni narodnost.

Živim u Srbiji, i seka, i mama i tata; preci živi nisu, a i kako bi bili kad su im bubrezi odbijani u logorima u Tenji, ili su krv prolivali u radnim logorima u Austriji. Tek, od države Srbije zatražih Izvod iz knjige srpskih državljana, a dobijem Izvod iz matične knjige jugoslovenskih državljana!!! Zemljo Tu(n)guzijo!!!

Na pola puta

Nigde nisam ništa, nekategorisana, ovde nisam, tamo nisam, nigde jesam, nepriznata, nelegalizovana, bezimena, bezidentitetna. Ubeđuju me da je tako, hoće da poverujem da ne postojim, da sam šifra, kôd koji hoda; a znam ja, znam, osetim svoje krštenje u svakom dahu, znam ja svoje krsno ime!!! Osetim ja i mamu i tatu, i babe i dedove, prababe i pradedove i sve prastare gene… Nekako mi se čini da je Darvin donekle u pravu sa onom teorijom evolucije, no nije on to dovoljno definisao. Ako evolucija postoji, onda je to evolucija zla. Dobro je dobro, takvo kakvo jeste samo po sebi i izniče iz Ljubavi – ni milimetar levo ni milimetar desno ne mrda, a zlo ima neku svoju zamršenu evoluciju. A evo kako to izgleda u praksi: – Počinje zakletvom Poglavnika, a nastavlja se zakletvom njegovih ministara: »Ja dr. Ante Pavelić, Poglavnik NDH, prisižem Bogu svemogućemu, sveznajućemu, da ću biti vjeran hrvatskom narodu i sve raditi za njegovo dobro, da ću čuvati i braniti nezavisnost države Hrvatske, te da ću se u svome radu držati ustaških načela. Tako mi Bog pomogao!«  »Poglavniče! U ime hrvatskog naroda, u ime prisutnih ministara, obećajem ti, da ćemo savjesno vršiti naše dužnosti. Ti zapovijedaj, mi ćemo slušati, Ti odredi, mi ćemo raditi! Svi mi i cijeli hrvatski narod za Tobom u život i smrt!«

I tako, svako ima slobodu volje da dušu svoju preda kome hoće…. Hrvati izabrali ustaštvo i fašizam, a Srbi jugoslovenstvo i komunizam. Na popisu 1991. Srbi su se izjašnjavali kao Jugosloveni!!! Srbi su se plašili da se izjašnjavaju kao Srbi. Diplomatsko rešenje za ljude iz mešovitih brakova i za Srbe je bilo da se izjasne kao Jugosloveni. Zvuči poznato…

I tako su se nakratko rešili problema da ne stignu na neki „spisak“’… Ali ubrzo je postalo jasno ko je ko, tj. sudeći po „Izvadku“, ko nije ko, iliti ko je niko!!! Jugosloven je niko, izbrisan baja sa spiska postojanja. Krsnu slavu slave, a šta će da piše na papirima nije važno. U novom Ustavu Republike Hrvatske ne postoji narodnost Jugoslovena. Je li to, možda, razlog što u „Izvadku“ ne piše narodnost. Hrvati su, jednostavno, obrisali narodnost. Možda je vreme za novo prebrojavanje proteranog stanovništva iz Hrvatske, ali ovog puta uključujući i „Jugoslovene“. 1, 2, 3… i neeemooojjj daaa miii zaaabuuušavvaaaš!!!!

Ironija, cinizam i pljuvanje u lice prognanima i izbeglima je definitivno 9. član Ustava Republike Hrvatske:

Članak 9. Hrvatsko državljanstvo, njegovo stjecanje i prestanak uređuje se zakonom. Državljanin Republike Hrvatske ne može biti prognan iz Republike Hrvatske niti mu se može oduzeti državljanstvo, a ne može biti ni izručen drugoj državi.

Toliko o jugoslovenstvu. A neću mnogo ni o ustaštvu. Samo par crtica. Nego, počeli smo sa Poglavnikom iz 41, a ako pogledamo poglavnike iz91, videćemo da ustaški korov nikada nije dobio svoju dozu „garlon“ herbicida.

Odredba Ministarstva pravosuđa i bogoštovlja NDH od 16. avgusta 1941. naređuje da se deponovani novac i dragocenosti ne mogu izdavati vlasnicima Srbima koji se iseljavaju, dok gotov novac i dragocenosti mogu poneti sa sobom do koncetracionog logora, gde će im biti oduzeti. A, gle ironije, 16. avgusta 1990. u Kolenu Stipe Mesić izjavljuje svoju antologijsku, ekstremno „demokratsku“ poruku: Srbi mogu odnijeti samo blato koju su donijeli na opancima. Ili kako samo on zna biti „duhovit“ govoreći da će svi Srbi u Gospiću stati pod jedan kišobran!!! I nije bio daleko od istine.

Nikako se ne mogu otrgnuti od tragikomičnog spleta hrvatskih zakona i hrvatske prakse. Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina licemeran je u odnosu na pošteni i iskreni zakon Provedbena naredba Ministarstva unutarnjih poslova zakonskoj odredbi o zabrani ćirilice, koju potpisuje Andrija Artuković u Zagrebu, 25. aprila 1941. Ipak, Hrvati su se Artukovićeve naredbe iskreno držali i drže se do daljnjeg. Srbima je 80-ih i 90-ih bilo zabranjeno da zvanične formulare popunjavaju potpisuju ćirilicom. Čula sam svedočenje Srpkinje koja je radila u pošti o tome da poštanski dostavljači nisu hteli da dostavljaju poštu adresiranu ćirilicom. Ko zna koliko se Srpčića nije rodilo zato što ljubavna pisma pisana ćrilicom nisu našla svoje odredište. Srećom, ja sam Srpče koje se rodilo jer su mama i tata pisali latinicu i izjasnili se kao Jugosloveni, ali smo negde na ovom putešestviju zbrisani sa puta.

Na kraju puta

Svuda pođu, kući dođi, majci svojoj! Srbijo, majko! Srbiiijjjoooooo, šta to pričaš, kojim jezikom govoriš, majčice, kad te ništa ne razumem? Srbiiijooooooo!!! Zaklinjali su nas srpski carevi i kraljevi, patrijarsi i vladike, vojskovođe i učitelji da ne zaboravimo sladost pravoslavlja . A danas vrište kosti predaka dok slušaju potomke kako je dosta bilo osvrtanja na prošlost. I jeste dosta!!! Za mene je i Evropska unija prošlost! Vreme i koncept vremena su kategorije. Umne glave umorne i bolesne od trovanja i smrada iz lenjih, mediokritetskih, nemoralnih usta kvinslinških političara. Državljanstva delili Kinezima, a Srbi su čekali na srpska državljanstva, a sada, gle ironije, dobijam Izvod iz knjige jugoslovenskih državljana. Da li je razlog tome finansirana ekološka svest, pa nećemo da bacamo već odštampane formulare? Za pedeset godina milioni Srba su pobijeni, nasilno porimokatoličeni, proterani, trovani radioaktivnim otpadom, kasapljeni, a El Presidente se izvinjava i đuska uz Seve!!! Glumci-političari sa repertoarom bajki o istorijskom pomirenju, toleranciji i ljudskim pravima, genocidima koje su samo Srbi vršili i El Doradu zvanom Evropska unija, o humanitarnom bombardovanju i sl.!!! Sve što štrči van kalupa treba štrcnuti.

A u Srbiji može što nigde ne može!!! I pitate se kako je to moguće? Kako je moguće da neki pripadnik srpskog naroda svoju Crkvu naziva fašističkom organizacijom? Kako je moguće da se u Predsedništvu Srbije pripadnici strane bezbednosne službe zadrže duže od godinu dana u gostima? Kako je moguće da je pokojni premijer Srbije Zoran Đinđić američkom predsedniku pokloni kolekciju srpskog srednjevekovnog novca, kojih je bilo ukupno tri u Srbiji, prekršivši zakon, otuđivši kulturnu baštinu? Kako je moguće da bilo ko pokloni Kosovo i Metohiju? Kako…?

Ma, sve je jasno, samo svi ćute. Majka Srbija je slančena!!! Srbija je pod okupacijom! Ne može se biti Srbinom u Srbiji! Možete biti Hrvat, Mađar ili šta god želite iz asortimana novoizmišljenih nacija; možete biti homoseksualac, ili već kakav god seksualac; možete sve osim da budete Srbi! Biti Srbin je sinonim za fašistu, nazadnog i zatucanog varvarina, huligana (to je onaj Srbin koji izražava protest protiv otimanja Kosova i Metohije, umesto da „mirno i civilizovano prihvati stvarnost i razvija bilateralne odnose sa susedom“), … Dok se srpski jezik raspada na balkanske jezičiće i naziva u međunarodnim krugovima B – H – S (– M), izgubivši i ime, u našim medijima nema ćirilice „jer nije praktično“. Predstavnici okupatora i stvarnih vlastodržaca, sitni, nedotupavni srbijanski politikanti predano i prodano rade na nerađanju, na neškolovanju, na lošoj ishrani, na lošem i nezdravom životu Srba, pomažući naše istrebljenje na sve moguće načine.

Specijalnim turpijama nam turpijaju nerve, srce, misli, do te mere da oni koji su sačuvali trunje slobode sada mogu da se proglase nacionalnom manjinom. Pogledajte brata Srbina u oči: džaba se trudite: izvađene su!!! Identitet je reč za 21. vek.

Tisuću puta

Srbija! Koja Srbija? Gde je Srbija? Čija je Srbija? Nema ovde Srbije! Pogrešili ste adresu! Bila je jednom jedna Srbija, u lancima odvedena na pogubljenje…

Jedini Put

Svetosavski. Onaj kojim vode Istina i Život. Ja Srbin, Ti Srbin, Mi Srbi!!!

1 V. Novak, Magnum crimen, 548.

2 Isto.

3 „Polazeći od iznesenih povijesnih činjenica, te općeprihva¬će¬nih načela u suvremenu svijetu i neotuđivosti i nedjeljivosti, neprenosivosti i nepotrošivosti prava na samoodređenje i državnu suverenost hrvatskog naroda, uključujući i neokrnjeno pravo na odcjepljenje i udruživanje, kao osnovnih preduvjeta za mir i stabil¬nost međunarodnog poretka, Republika Hrvatska ustanovljuje se kao nacionalna država hrvatskog naroda i država pripadnika autohtonih nacionalnih manjina: Srba, Čeha, Slovaka, Talijana, Madžara, Židova, Nijemaca, Austrijanaca, Ukrajinaca, Rusina i drugih, koji su njezini državljani, kojima se jamči ravnopravnost s građanima hrvatske narodnosti i ostvarivanje nacionalnih prava u skladu s demokratskim normama OUN i zemalja slobodnoga svijeta.“ Izvorišne osnove Ustava Republike Srbije

4 Arhiv VII, a. NDH, k. 198, reg. tor. 10/2.

5 M. Crnjanski, Seobe

O autoru:

Sanja Crnobrnja, sestričina Borivoja (Joco) Lukića, rođena 1979. l. G. u Virovitici.

Do juna 1991. l. G. živela u Voćinu , a potom sa mlađom sestrom dolazi u Beograd, dok roditelji i porodica ostaju da brane Slavoniju.

Maturirala u klasičnom odeljenju Filološke gimnazije u Beogradu, diplomirala na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Arheolog u Zavičajnom muzeju Župe u Aleksandrovcu.

Učenik je Đorđa Jankovića. Bavi se srednjevekovnom srpskom arheologijom i objavljuje stručne i naučne radove.

Izvor: Srpski sabor „Dveri“