По духу части у огњишту српском „геноцид, истина и правда“

Раjића кућа, односно Просветни центар „Огњиште Српско“ jе огњиште за душу српску. То jе кућа за подсећање и понос на етичке, историjске, духовне, воjничке, државотворне, стваралачке и jединствене вредности славе и величине нашег народа.

То jе огњиште за подстицаj сазнавања и афирмациjу истине о Србима; за обнову и афирмациjу части као наjвећег постулата човековог земаљског живота; за оплемењивање националне свести и духа на васкрс и срећу Српства.

За оне коjи се осећаjу Србима као и оне коjи су нам искрени приjатељи, „Огњиште Српско“ jе и лек за душу jер на њу има васпитан и благотворан, рекло би се чак и лековит утицаj – као нека необична „бања за душу српску“. Тако jе осмишљено да изложеним садржаjима и уметничким делима, те њиховом симболиком, позициjама, распоредом и добронамерим информациjама, на jединствен и оригиналан начин по духу предања – као неко живо биће, побуђуjе генетско памћење за оно више у нама него што ми знамо о себи.

У данашње време, „Огњиште Српско“ се супротставља општоj моралноj кризи друштва, посебно кризи идентитета нашег народа. Оно захтева и нуди путеве враћања ауторитета српске државе, устава и закона, указуjући уjедно на поучне примере наших великана. Уjедно нуди плодоносне поруке и важна обавештења, jезгровито представљаjући наjлепше и траjне вредности нашег народа. За наук „Огњиште Српско“ нас подстиче на веру у Бога, и слободно и сложно Српство, афирмишући jасно и недвосмислено част и частољубље, достоjанство и патриотизам, те родољубље и наравно понос што смо Срби православци и потомци славних и великих предака.

Оно што „Огњиште Српско“ чини оригиналним, садржаjним, поучним, васпитним, моћним и актуелним jе ЧАСТ. А част jе заветни, племенити, морални, етички, осведочени и наjвредниjи културни постулат нашег живота, како националног и службеног, тако и породичног, односно личног идентитета и усмерења.

С друге стране, Част jе сама по себи наметнула темаски садржаj рада центра за ову годину. По тоj мисиjи приређен програм на тему: „ГЕНОЦИД, ИСТИНА и ПРАВДА“. Гост вечери jе била госпођа Зорка Делић – Скиба, логорачица из Јасеновца и дечиjег логора Јастребарско.

Овим програмом jе указано достоjно поштовање пре свега своj страдалоj деци по усташким логорима НДХ, потом и њиховим маjкама, те и свим осталим мученицима коjе на зверски начин убише зликовци хрватског народа. Јединствено и живо сведочење Зорке Делић-Скиба jе било посвећено таквом духу. Садржаj програма jе обогаћен учешћем наше познате новинарке, писца и публицисте госпође Биљане Живковић коjа jе у своjим радовима обрађивала и геноцид над Србима, и гостима коjе jе довела Зорка Делић..

Као неопходан научни увод на ову изузетно осетљиву, важну, поучну и морално значаjну тему за наш народа пре свега, али и друге наше сународњаке и народе, као домаћин овог просветног центра и организатор скупа, обратио сам се окупљеним гостима и званицама где сам истакао следеће:

„У одбрани виталних инереса нашег народа и његове државе када се напада на све што jе српско уз злонамерну пропаганду Запада и наших осведочених неприjатеља, поставља се питање актуелности геноцида, истине, правде па и клетве. Ово нарочито због тога што нам прети опасност биолошког опстанка обзиром на вековни континуитет геноцида и тренд да се он понови и настави.

Ипак, злочини геноцида против српског народа вршени током Другог светског рата нарочито, имали су стравичне показатеље како по броjу уморених, мучених и понижаваних Срба, тако и по осећањима уживања и весеља у клањима, масакрирању и злостављањима коjе су показивали припремани и васпитавани злочинци Независне државе Хрватске. Броjни логори у тоj држави по њиховоj организациjи, политичкоj мотивациjи, суровости у методама мучења и убиjања људи, стараца, жена и деце, од коjих су наjпознатиjи Јасеновац и Јадовно, однели су преко jедан милион Срба.

Оно што се мора истаћи jе чињеница да се овде ради и о систему логора, односно државном проjекту геноцида Независне државе Хрватске. У том контексту неопходно jе имати у виду резултате истраживања америчког научника Грегори Стентона. Он наводи осам фаза у геноциду коjе су научно прихваћене: разврставање, обележавање, дехуманизациjа, организациjа, поларизациjа, идентификациjа, истребљење и порицање. На систему логора смрти у Јадовну коjи jе по укидању аугуста 1941. обновљен у Јасеновцу ради настављања геноцидне политике, то се по свим наведеним фазама и данас (кроз порицање), jасно види и потврђуjе. Да подсетимо, истог дана 10. априла 1941. године када основана хрватска држава, тог поподнева су пристигли први затвореници у госпићки затвор. Током четири месеца постоjања овог логорског система читава државна инфраструктура jе учествовала у извршењу злочина геноцида.“

О геноциду над нашим народом jе написано доста књига, чланака, студиjа, иако су таква дела и њихови садржаjи били некако непожељни, понекад
оспоравани, па и нападани. Оно што заслужуjе посебну пажњу jе чињеница да смо имали и имамо личности коjе су се свим срцем, истинском жељом и праведним смислом и циљем руководили да нам проблеме геноцида над нашим народом осветле и прикажу као неопходан услов опомене, наука и пута коjим се ваља руководити у садашњости и будућности.

Ово jе била прилика да се у име свих наших писаца и прегалаца коjи су писали и расветљавали теме о геноциду, своjим делима представи Биљана Живковић. Госпођа Живковић jе у веома надахнутом, сажетом и дивном беседом истакла jединствен, тежак али и племенит рад и упорност проф. Зорке Делић-Скиба на расветљавању злочина геноцида над нашем народом, посебно над децом током Другог светског рата. Ношена снажним осећањем за истину, правду и памћење злочина геноцида над Србима, она се потом осврнула на своjе ангажовање писањем о зверствима усташког режима НДХ у логору Јасеновац кроз приказ њене књиге „Јасеновац и сребренички мит“.

Да геноцид над Србима има jедан континуитет током двадесетог века, потврдила су и ратна догађања на просторима бивше Југославиjе од 1991. године где jе у периоду до 1996. било формирано 788 логора за Србе и у коjима jе примењивано преко 150 метода мучења, иживљавања, убиjања и малтретирања. О тим зверствима над нашим народом на просторима Братунца, Скелана и Сребренице, наjуверљивиjа писана дела сачинила jе госпођа Љиљана Булатовић. Једна од њених књига „Српске мученице из Сребренице“ jе била изложена на увид посетиоцима. Уз ову, на столу су биле и следеће књиге: „Јасеновац“ (Др Никола Николић), „Концентрациони логор Јасеновац“ (Антун Милетић), „Геноцид у Југославиjи 1941-1945, 1991…“ – књига прва (Смиља Аврамов), Геноцидом до Велике Хрватске (Василиjе Ђ. Крестић), „Злочин над Србима Б-Х 1992-1995“ и „Сребреница jул 1995. У трагању за истином“ (Миливоjе Иванишевић), „Затирање Срба у Хрватскоj“ (Приредио Прим. др Богдан Златар), „Хрватски геноцид над српским и jевреjским народом у концентрационом логору Госпић- Лика, 1941-1945. А Србима и 1991-…“ и „Бездане jаме Независне Државе Хрватске – ждерњаче српског народа 1941-…“ (Дане Ластавица), „Хрвати у светлу историjске истине“ (Псуњски), „Бикуша, jама смрти“ (Милан-Милован Ерцег, Саша Ерцег), Савез логораша Републике Српске (припремили Миле Миловановић, Боjан Раковић и Боро Медић), и „Римокатолички злочиначки проjекат стварања вештачке хрватске нациjе“ (Проф. Др Воjислав Шешељ). У име осталих часописа, ту су била изложена и два од Двери српских и то броj 43. „Сребреница“ и броj 47-50 „НД Хрватска- држава геноцида“.

Посебну част те вечери jе учинила своjим обраћањем госпођа проф. Зорка Делић – Скиба, jедна од ретких и живих сведока логорашког и мученишког живота у Јасеновцу, а посебно у Јастребарском, jедином дечиjем логору у Другом светском рату. То jе уjедно била прилика да jоj се у име свих нас присутних захвалимо што jе и поред своjих здравствених проблема, нашла могућности и снаге да буде то вече у „Огњишту Српском“ (Општина Бараjево, месна заjедница Баћевац), и нама саопшти оно што jе желела да чуjемо, запамтимо и другима пренесемо.

Госпођа Зорка Делић-Скиба и проф. Др Радослав Лазић

Ова дивна жена, професор, маjка и бака, благих и милих очиjу, особа коjа зрачи племенитим, великодушним и честитим српским духом, говорила jе о
заиста претешким догађаjима, ситуациjама и амбиjентима jедног злокобног времена геноцидне државе хрватског народа из Другог светског рата на
ипак смирен, jасно сликовит, неприкосновено уверљив, траjно памтљив и надасве поучан начин. Слушали смо jе краjње пажљиво, уосталом као и свака друга публика пред коjом се она у броjним приликама обраћала. Кроз своjе излагање наjвећи део преживљених страхота и суровости малтретирања, исцрпљивања, мучења, масакрирања и убиjања jе био везан за време проведено у дечиjем логору Јастребарско. Њене животне поуке су од изузетног значаjа за наш народ и опомена да се никад не смеjу заборавити злочини геноцида, те да они треба да буду наук свима људима како да се понашаjу у временима ратним да би се спречиле или бар умањиле страхоте људских страдања, посебно деце.

Филм коjи jе снимљен о њоj и њеном животном искуству и страдању, и коначно животно-моралноj победи људског духа добра над злом, ниjе био приказан због полуотвореног простора и невремена коjе jе тада захватило шири простор Београда.

Након захвалности драгоj и милоj Зорки Делић прочитана jе песма нашег великана двадесетог века песника и дипломате Јована Дучића „Поема о
Хрватима“ коjа говори о њиховоj посрнулоj и обруканоj моралноj вредности.

Према раниjем договору госпођа Зорка Делић jе желела да се и њени гости обрате присутним. Било нам jе посебно задовољство да смо имали прилику да чуjемо проф. Универзитета Др Радослава Лазића. Осврћући се на усташке злочине геноцида напоменуо jе да jе и он ратно сироче коме су усташке звери на Светог Илиjу 1941. године стрељали оца и два брата у стравичном убиjању и покољу српског православног народа на Шушњару, у Санском Мосту са jош 5500 Срба из Подгрмеча. Њега су са другом неjачи насилно покатоличили и прогнали са остатком породице у Бања Луку и припремали за екстрадикциjу у Концентрациони логор у Јасеновац. Од последица устаких малтретирања и иживљавања у Јасеновцу остао jе доживотни инвалид.

Оваj уважени професор и диван човек упознао нас jе са његовим предлогом да се госпођи Зорки додели Орден Светога Саве Српске православне цркве. Предлог даjемо у целини:

Поштовани, Част ми jе, да Вас замолим за подршку да се проф. Зорки Делић Скиба додели Орден Св. Саве, с благословом патриjарха српског г. Иринеjа и Св. Синода Српске православне цркве. Она jе као петогодишње дете провела паклено време мучења и преживљавања у злогласном усташком концентарционом логору за децу у Јастребарском у време злогласне НДХ. Преживела jе у Загребу само захваљуjући насилном покатоличењу. Ипак, никад се ниjе одрекла своjе часне православне вере и српског имена, због чега су у наjвећим мукама страдале десетине хиљада православне деце и стотине хиљада Срба у злочиначкоj НДХ.

Данас, у њеним позним годинама старости, ово високо одличjе представљало би сjећање на трагедиjу српске православне неjачи и страдања целокупног српског народа у злогласно диба те хрватске државе.

Сматрам да би Орден Св. Саве био знак да никада не можемо заборавити, нити опростити усташка злодjела геноцидног истребљења српског народа невиђеног у целокупноj историjи човечанства. Потресна свjедочанства о личноj трагедиjи, као и о трагедиjи српске православне деце у логору Јастребарско, у околини Загреба, проф. Зорка Делић jе описала у књигама „Спасиле ме умиљате очи“ и „Били смо деца логораши“. О голготи проф. Зорке Делић снимљено jе неколико документарних филмова, а угледни редитељи Драган Елчић и Мирjана Вукомановић припремаjу нове филмове о девоjчици-хероини, коjа jе преживела пакао дечиjег логора Јастребарско, о чему наjречитиjе сведочи крвнички рез на њеном врату. Била jе звjерском руком заклана и божиjом промисли спасена са стратишта више хиљада жртвоване српске православне деце у невиђеном усташком покољу.

С дубоким уважавањем трагичне историjе девоjчице-хероине Зорке Делић и многих дечака и девоjчица, српских православних жртава, Проф. Универзитета, Др Радослав Лазић, позоришни редитељ и театролог с.р.“

Очекуjемо подршку нашег народа, свих родољубивих организациjа и доброманерних људи како овде тако и у расеjању.

Сачинитељ и аутор „Огњишта Српског“ Др Раде С. Н. Раjић

_________________________________________________________
1
Мање jе познато да су између два светска рата спелеолози Хрватске и Словениjе испитивали и снимили око 1300 jама, пећина и амбиса што jе послужило за одабир оних коjе су наjпогодниjе за масовна сатирања пре свега Срба, али и Јевреjа и цигана. Тако су између осталих одабране и три jаме Јадовна на Велебиту недалеко од Госпића у коjе jе бачено и уморено преко 60.000 Срба.

2.

Од 788 логора било jе 536 у БиХ, 121 у Хрватскоj и 21 у Словениjи. (Опширниjе:Савез логораша Републике Српске, Штампа „D[&]S Desing „, Бања ЛУка, 2007, с. 34, 61, 72, 74 – 88.)

3
Уз ову поему, неопходно jе истаћи Рузвелтово мишљење о Хрватима. Наиме, претресаjући о ратним и поратним проблемима Европе и имаjући сазнања о злочинима Хрвата над Србима, при чему су Хрвати потврдили да не могу владати собом, амерички председник Теодрор Рузвелт (према Хопкинсовим забелешкама) jе рекао да „Србиjа треба да буде самостална држава, а Хрвати да буду стављени под старатељство.“ (Опширниjе: Србиjа или Југославиjа- политичка студиjа, књига прва, с. 304.)

Извор: Магацин

Везане виjести: Јастребарско