fbpx
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Po duhu časti u ognjištu srpskom „genocid, istina i pravda“

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/jastrebarsko/ognjiste.jpg

Rajića kuća, odnosno Prosvetni centar „Ognjište Srpsko“ je ognjište za dušu srpsku. To je kuća za podsećanje i ponos na etičke, istorijske, duhovne, vojničke, državotvorne, stvaralačke i jedinstvene vrednosti slave i veličine našeg naroda.

To je ognjište za podsticaj saznavanja i afirmaciju istine o Srbima; za obnovu i afirmaciju časti kao najvećeg postulata čovekovog zemaljskog života; za oplemenjivanje nacionalne svesti i duha na vaskrs i sreću Srpstva.

Za one koji se osećaju Srbima kao i one koji su nam iskreni prijatelji, „Ognjište Srpsko“ je i lek za dušu jer na nju ima vaspitan i blagotvoran, reklo bi se čak i lekovit uticaj – kao neka neobična „banja za dušu srpsku“. Tako je osmišljeno da izloženim sadržajima i umetničkim delima, te njihovom simbolikom, pozicijama, rasporedom i dobronamerim informacijama, na jedinstven i originalan način po duhu predanja – kao neko živo biće, pobuđuje genetsko pamćenje za ono više u nama nego što mi znamo o sebi.

U današnje vreme, „Ognjište Srpsko“ se suprotstavlja opštoj moralnoj krizi društva, posebno krizi identiteta našeg naroda. Ono zahteva i nudi puteve vraćanja autoriteta srpske države, ustava i zakona, ukazujući ujedno na poučne primere naših velikana. Ujedno nudi plodonosne poruke i važna obaveštenja, jezgrovito predstavljajući najlepše i trajne vrednosti našeg naroda. Za nauk „Ognjište Srpsko“ nas podstiče na veru u Boga, i slobodno i složno Srpstvo, afirmišući jasno i nedvosmisleno čast i častoljublje, dostojanstvo i patriotizam, te rodoljublje i naravno ponos što smo Srbi pravoslavci i potomci slavnih i velikih predaka.

Ono što „Ognjište Srpsko“ čini originalnim, sadržajnim, poučnim, vaspitnim, moćnim i aktuelnim je ČAST. A čast je zavetni, plemeniti, moralni, etički, osvedočeni i najvredniji kulturni postulat našeg života, kako nacionalnog i službenog, tako i porodičnog, odnosno ličnog identiteta i usmerenja.

S druge strane, Čast je sama po sebi nametnula temaski sadržaj rada centra za ovu godinu. Po toj misiji priređen program na temu: „GENOCID, ISTINA i PRAVDA“. Gost večeri je bila gospođa Zorka Delić – Skiba, logoračica iz Jasenovca i dečijeg logora Jastrebarsko.

Ovim programom je ukazano dostojno poštovanje pre svega svoj stradaloj deci po ustaškim logorima NDH, potom i njihovim majkama, te i svim ostalim mučenicima koje na zverski način ubiše zlikovci hrvatskog naroda. Jedinstveno i živo svedočenje Zorke Delić-Skiba je bilo posvećeno takvom duhu. Sadržaj programa je obogaćen učešćem naše poznate novinarke, pisca i publiciste gospođe Biljane Živković koja je u svojim radovima obrađivala i genocid nad Srbima, i gostima koje je dovela Zorka Delić..

Kao neophodan naučni uvod na ovu izuzetno osetljivu, važnu, poučnu i moralno značajnu temu za naš naroda pre svega, ali i druge naše sunarodnjake i narode, kao domaćin ovog prosvetnog centra i organizator skupa, obratio sam se okupljenim gostima i zvanicama gde sam istakao sledeće:

„U odbrani vitalnih ineresa našeg naroda i njegove države kada se napada na sve što je srpsko uz zlonamernu propagandu Zapada i naših osvedočenih neprijatelja, postavlja se pitanje aktuelnosti genocida, istine, pravde pa i kletve. Ovo naročito zbog toga što nam preti opasnost biološkog opstanka obzirom na vekovni kontinuitet genocida i trend da se on ponovi i nastavi.

Ipak, zločini genocida protiv srpskog naroda vršeni tokom Drugog svetskog rata naročito, imali su stravične pokazatelje kako po broju umorenih, mučenih i ponižavanih Srba, tako i po osećanjima uživanja i veselja u klanjima, masakriranju i zlostavljanjima koje su pokazivali pripremani i vaspitavani zločinci Nezavisne države Hrvatske. Brojni logori u toj državi po njihovoj organizaciji, političkoj motivaciji, surovosti u metodama mučenja i ubijanja ljudi, staraca, žena i dece, od kojih su najpoznatiji Jasenovac i Jadovno, odneli su preko jedan milion Srba.

Ono što se mora istaći je činjenica da se ovde radi i o sistemu logora, odnosno državnom projektu genocida Nezavisne države Hrvatske. U tom kontekstu neophodno je imati u vidu rezultate istraživanja američkog naučnika Gregori Stentona. On navodi osam faza u genocidu koje su naučno prihvaćene: razvrstavanje, obeležavanje, dehumanizacija, organizacija, polarizacija, identifikacija, istrebljenje i poricanje. Na sistemu logora smrti u Jadovnu koji je po ukidanju augusta 1941. obnovljen u Jasenovcu radi nastavljanja genocidne politike, to se po svim navedenim fazama i danas (kroz poricanje), jasno vidi i potvrđuje. Da podsetimo, istog dana 10. aprila 1941. godine kada osnovana hrvatska država, tog popodneva su pristigli prvi zatvorenici u gospićki zatvor. Tokom četiri meseca postojanja ovog logorskog sistema čitava državna infrastruktura je učestvovala u izvršenju zločina genocida.“

O genocidu nad našim narodom je napisano dosta knjiga, članaka, studija, iako su takva dela i njihovi sadržaji bili nekako nepoželjni, ponekad
osporavani, pa i napadani. Ono što zaslužuje posebnu pažnju je činjenica da smo imali i imamo ličnosti koje su se svim srcem, istinskom željom i pravednim smislom i ciljem rukovodili da nam probleme genocida nad našim narodom osvetle i prikažu kao neophodan uslov opomene, nauka i puta kojim se valja rukovoditi u sadašnjosti i budućnosti.

Ovo je bila prilika da se u ime svih naših pisaca i pregalaca koji su pisali i rasvetljavali teme o genocidu, svojim delima predstavi Biljana Živković. Gospođa Živković je u veoma nadahnutom, sažetom i divnom besedom istakla jedinstven, težak ali i plemenit rad i upornost prof. Zorke Delić-Skiba na rasvetljavanju zločina genocida nad našem narodom, posebno nad decom tokom Drugog svetskog rata. Nošena snažnim osećanjem za istinu, pravdu i pamćenje zločina genocida nad Srbima, ona se potom osvrnula na svoje angažovanje pisanjem o zverstvima ustaškog režima NDH u logoru Jasenovac kroz prikaz njene knjige „Jasenovac i srebrenički mit“.

Da genocid nad Srbima ima jedan kontinuitet tokom dvadesetog veka, potvrdila su i ratna događanja na prostorima bivše Jugoslavije od 1991. godine gde je u periodu do 1996. bilo formirano 788 logora za Srbe i u kojima je primenjivano preko 150 metoda mučenja, iživljavanja, ubijanja i maltretiranja. O tim zverstvima nad našim narodom na prostorima Bratunca, Skelana i Srebrenice, najuverljivija pisana dela sačinila je gospođa Ljiljana Bulatović. Jedna od njenih knjiga „Srpske mučenice iz Srebrenice“ je bila izložena na uvid posetiocima. Uz ovu, na stolu su bile i sledeće knjige: „Jasenovac“ (Dr Nikola Nikolić), „Koncentracioni logor Jasenovac“ (Antun Miletić), „Genocid u Jugoslaviji 1941-1945, 1991…“ – knjiga prva (Smilja Avramov), Genocidom do Velike Hrvatske (Vasilije Đ. Krestić), „Zločin nad Srbima B-H 1992-1995“ i „Srebrenica jul 1995. U traganju za istinom“ (Milivoje Ivanišević), „Zatiranje Srba u Hrvatskoj“ (Priredio Prim. dr Bogdan Zlatar), „Hrvatski genocid nad srpskim i jevrejskim narodom u koncentracionom logoru Gospić- Lika, 1941-1945. A Srbima i 1991-…“ i „Bezdane jame Nezavisne Države Hrvatske – ždernjače srpskog naroda 1941-…“ (Dane Lastavica), „Hrvati u svetlu istorijske istine“ (Psunjski), „Bikuša, jama smrti“ (Milan-Milovan Erceg, Saša Erceg), Savez logoraša Republike Srpske (pripremili Mile Milovanović, Bojan Raković i Boro Medić), i „Rimokatolički zločinački projekat stvaranja veštačke hrvatske nacije“ (Prof. Dr Vojislav Šešelj). U ime ostalih časopisa, tu su bila izložena i dva od Dveri srpskih i to broj 43. „Srebrenica“ i broj 47-50 „ND Hrvatska- država genocida“.

Posebnu čast te večeri je učinila svojim obraćanjem gospođa prof. Zorka Delić – Skiba, jedna od retkih i živih svedoka logoraškog i mučeniškog života u Jasenovcu, a posebno u Jastrebarskom, jedinom dečijem logoru u Drugom svetskom ratu. To je ujedno bila prilika da joj se u ime svih nas prisutnih zahvalimo što je i pored svojih zdravstvenih problema, našla mogućnosti i snage da bude to veče u „Ognjištu Srpskom“ (Opština Barajevo, mesna zajednica Baćevac), i nama saopšti ono što je želela da čujemo, zapamtimo i drugima prenesemo.

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/stratista/jastrebarsko/ognjiste2.jpg

Gospođa Zorka Delić-Skiba i prof. Dr Radoslav Lazić

Ova divna žena, profesor, majka i baka, blagih i milih očiju, osoba koja zrači plemenitim, velikodušnim i čestitim srpskim duhom, govorila je o
zaista preteškim događajima, situacijama i ambijentima jednog zlokobnog vremena genocidne države hrvatskog naroda iz Drugog svetskog rata na
ipak smiren, jasno slikovit, neprikosnoveno uverljiv, trajno pamtljiv i nadasve poučan način. Slušali smo je krajnje pažljivo, uostalom kao i svaka druga publika pred kojom se ona u brojnim prilikama obraćala. Kroz svoje izlaganje najveći deo preživljenih strahota i surovosti maltretiranja, iscrpljivanja, mučenja, masakriranja i ubijanja je bio vezan za vreme provedeno u dečijem logoru Jastrebarsko. Njene životne pouke su od izuzetnog značaja za naš narod i opomena da se nikad ne smeju zaboraviti zločini genocida, te da oni treba da budu nauk svima ljudima kako da se ponašaju u vremenima ratnim da bi se sprečile ili bar umanjile strahote ljudskih stradanja, posebno dece.

Film koji je snimljen o njoj i njenom životnom iskustvu i stradanju, i konačno životno-moralnoj pobedi ljudskog duha dobra nad zlom, nije bio prikazan zbog poluotvorenog prostora i nevremena koje je tada zahvatilo širi prostor Beograda.

Nakon zahvalnosti dragoj i miloj Zorki Delić pročitana je pesma našeg velikana dvadesetog veka pesnika i diplomate Jovana Dučića „Poema o
Hrvatima“ koja govori o njihovoj posrnuloj i obrukanoj moralnoj vrednosti.

Prema ranijem dogovoru gospođa Zorka Delić je želela da se i njeni gosti obrate prisutnim. Bilo nam je posebno zadovoljstvo da smo imali priliku da čujemo prof. Univerziteta Dr Radoslava Lazića. Osvrćući se na ustaške zločine genocida napomenuo je da je i on ratno siroče kome su ustaške zveri na Svetog Iliju 1941. godine streljali oca i dva brata u stravičnom ubijanju i pokolju srpskog pravoslavnog naroda na Šušnjaru, u Sanskom Mostu sa još 5500 Srba iz Podgrmeča. Njega su sa drugom nejači nasilno pokatoličili i prognali sa ostatkom porodice u Banja Luku i pripremali za ekstradikciju u Koncentracioni logor u Jasenovac. Od posledica ustakih maltretiranja i iživljavanja u Jasenovcu ostao je doživotni invalid.

Ovaj uvaženi profesor i divan čovek upoznao nas je sa njegovim predlogom da se gospođi Zorki dodeli Orden Svetoga Save Srpske pravoslavne crkve. Predlog dajemo u celini:

Poštovani, Čast mi je, da Vas zamolim za podršku da se prof. Zorki Delić Skiba dodeli Orden Sv. Save, s blagoslovom patrijarha srpskog g. Irineja i Sv. Sinoda Srpske pravoslavne crkve. Ona je kao petogodišnje dete provela pakleno vreme mučenja i preživljavanja u zloglasnom ustaškom koncentarcionom logoru za decu u Jastrebarskom u vreme zloglasne NDH. Preživela je u Zagrebu samo zahvaljujući nasilnom pokatoličenju. Ipak, nikad se nije odrekla svoje časne pravoslavne vere i srpskog imena, zbog čega su u najvećim mukama stradale desetine hiljada pravoslavne dece i stotine hiljada Srba u zločinačkoj NDH.

Danas, u njenim poznim godinama starosti, ovo visoko odličje predstavljalo bi sjećanje na tragediju srpske pravoslavne nejači i stradanja celokupnog srpskog naroda u zloglasno diba te hrvatske države.

Smatram da bi Orden Sv. Save bio znak da nikada ne možemo zaboraviti, niti oprostiti ustaška zlodjela genocidnog istrebljenja srpskog naroda neviđenog u celokupnoj istoriji čovečanstva. Potresna svjedočanstva o ličnoj tragediji, kao i o tragediji srpske pravoslavne dece u logoru Jastrebarsko, u okolini Zagreba, prof. Zorka Delić je opisala u knjigama „Spasile me umiljate oči“ i „Bili smo deca logoraši“. O golgoti prof. Zorke Delić snimljeno je nekoliko dokumentarnih filmova, a ugledni reditelji Dragan Elčić i Mirjana Vukomanović pripremaju nove filmove o devojčici-heroini, koja je preživela pakao dečijeg logora Jastrebarsko, o čemu najrečitije svedoči krvnički rez na njenom vratu. Bila je zvjerskom rukom zaklana i božijom promisli spasena sa stratišta više hiljada žrtvovane srpske pravoslavne dece u neviđenom ustaškom pokolju.

S dubokim uvažavanjem tragične istorije devojčice-heroine Zorke Delić i mnogih dečaka i devojčica, srpskih pravoslavnih žrtava, Prof. Univerziteta, Dr Radoslav Lazić, pozorišni reditelj i teatrolog s.r.“

Očekujemo podršku našeg naroda, svih rodoljubivih organizacija i dobromanernih ljudi kako ovde tako i u rasejanju.

Sačinitelj i autor „Ognjišta Srpskog“ Dr Rade S. N. Rajić

_________________________________________________________
1
Manje je poznato da su između dva svetska rata speleolozi Hrvatske i Slovenije ispitivali i snimili oko 1300 jama, pećina i ambisa što je poslužilo za odabir onih koje su najpogodnije za masovna satiranja pre svega Srba, ali i Jevreja i cigana. Tako su između ostalih odabrane i tri jame Jadovna na Velebitu nedaleko od Gospića u koje je bačeno i umoreno preko 60.000 Srba.

2.

Od 788 logora bilo je 536 u BiH, 121 u Hrvatskoj i 21 u Sloveniji. (Opširnije:Savez logoraša Republike Srpske, Štampa „D[&]S Desing „, Banja LUka, 2007, s. 34, 61, 72, 74 – 88.)

3
Uz ovu poemu, neophodno je istaći Ruzveltovo mišljenje o Hrvatima. Naime, pretresajući o ratnim i poratnim problemima Evrope i imajući saznanja o zločinima Hrvata nad Srbima, pri čemu su Hrvati potvrdili da ne mogu vladati sobom, američki predsednik Teodror Ruzvelt (prema Hopkinsovim zabeleškama) je rekao da „Srbija treba da bude samostalna država, a Hrvati da budu stavljeni pod starateljstvo.“ (Opširnije: Srbija ili Jugoslavija- politička studija, knjiga prva, s. 304.)

Izvor: Magacin

 

Vezane vijesti: Jastrebarsko

 

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: