Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishPitanje nestalih u ratovima devedestih, jedno je od najtežih u odnosima Srbije i Hrvatske. Njime će se ubuduće baviti i specijalni izaslanici predsednika obe države. Njihov cilj je usklađivanje podataka i ujedinjenje svih državnih institucija oko problema nestalih. Mogu li u tome da postignu uspeh koji nisu državne komisije i političari?
“Zna se ko ih je pobio, kako su pobijeni, sve se zna, samo se ne zna gde su tela pokopana”, rekla je Mira Devetak.
Zato su i 23. put pred godišnjicu Oluje porodice nestalih tražile iste odgovore. Tragaće ubuduće za njima i specijalni izaslanici predsednika. Sa hrvatske strane, gradonačelnik Osijeka Ivica Vrkić, sa srpske Veran Matić – koji je pitanje ratnih zločina obrađivao kroz produkcioni i humanitarni rad.
“Poenta je bila da se napravi nekakav most koji neće zavisiti od dnevne politike, jer mi nismo u dnevnoj politici. Do sada nije bilo potpunog ukrštanja svih institucija na zajedničkom cilju. Naša misija je da se te snage objedine”, kaže Veran Matić.
Srbija traga za gotovo 1.800 nestalih Srba na području hrvatske države. Gotovo polovini trag se izgubio tokom akcije Oluja. Sličan broj Hrvata je na evidenciji druge strane. Osim potrage, dugo se čeka i na identifikaciju.
“Službeno, kažu na sastancima, da su im prebukirani ti prostori, spremišta gde se odlažu posmrtni ostaci. U četiri oka kad ih pitam – što ne radite ljudi, godine su prošle, to nema nigde – vi ih ubili, pokopali, treba da ih izvadite – kažu, a šta ćemo mi onda? Tražimo i mi, kako ćemo pred narod”, kaže Savo Štrbac iz “Veritasa”.
Drugačiji pristup, zadatak je za nove aktere. Ivica Vrkić koji je za hrvatskog izaslanika imenovan pre šest meseci spremnost je pokazao tokom posete Beogradu.
“Uzdamo se da ćemo intenzivirati rad i smanjiti bol u porodicama nestalih”, rekao je Vrkić.
Srpski predlaže prioritete.
“Može se videti da je nedopustivo da, recimo sedamdesetak grobnih mesta koji su identifikovani i prihvaćeni i sa jedne i sa druge strane nisu do sada ekshumirani, preko 400 ostataka tela u zagrebačkoj šalati takođe nisu identifikovani. Postoji niz utvrđenih situacija koji se mogu nekim ozbiljnim planom rešavati”, kaže Veran Matić.
“Rešiti ga neće sigurno u dogledno vreme. A da li mogu nešto pospešiti, inicirati naravno da mogu. I svaka mala pomaže, kaže naš narod. Oni će moći nešto da urade autoritetom predsednika, koji su ih postavili”, kaže Štrbac.
Na rešavanje sudbine nestalih, dve države obavezale su se još 1995. i 1996. godine sporazumom i protokolom. Proritet je i u subotičkoj deklaraciji iz 2016. Prvi sastanak izaslanika moguć je krajem meseca.
Izvor: RTS
Vezane vijesti:
Gde su nestali Srbi iz Hrvatske ako su sve žrtve — Hrvati
Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo „Otkosom“ novembra 1991.
RADIVOJ CVETIĆANIN: Srbi će u Hrvatskoj nestati
