Писмо подршке Завичајног удружења „Билогора“ из Београда

УДРУЖЕЊУ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА ЖРТАВА „ЈАДОВНО 1941“

Драги приjатељи!
Чланови Завичаjног удружења „Билогора“ поздрављаjу оснивање Удружење потомака и поштовалаца жртава страдалих 1941. у Јадовну и на другим локациjама везаним за оваj логор. Из 32 насеља источне Билогоре овдjе jе окончан живот 593 наша претка и рођака, а за њих jе везан и тужан рекорд да jе управо са овог подручjа први страдалник, ОРМАНОВИЋ Николе СИМО из села Беденичка, стар 55 година, сељак, Србин, ухапшен 12. априла 1941, спроведен у Копривницу у логор „Даница“, послиjе у Госпић, убиjен у Јадовну 2. августа 1941. Ми, њихови потомци, прогнани из своjих домова, данас живимо расиjани широм свиjета. Подржавамо програмску орjентациjу и све захтjеве за достоjно обиљежавање тог стратишта коjе jе уз остале злочине у усташкоj НДХ, по бестиjалности сатирања Срба, Јевреjа, Рома и антифашиста наjстрашниjи догађаj у цjелокупноj историjи човjечанства. Син човjечjи jе овдjе многоструко убиjен на десетине хиљада различитих начина и демони су изниjели на биjели дан све зло коjе се таложило у подрумима подсвиjести људске расе. Све jе исцрпљено. Књига jе затворена и њено затварање jош увиjек одjекуjе. Јевреjи су створили од холокауста политички капитал, Јерменима и Ромима jе призната жртва, а Србима се jош увиjек наплаћуjе за неразумиjевање оног што се десило.

И кад се отвори пети печат, видjех под олтаром многе душе покланих за Риjеч Божjу и за свjедочанство Јагњетово коjе имађаху. И повикаше гласом силним говорећи: докле, свети и истинити господару, нећеш судити и осветити нашу крв на онима што стануjу на земљи? И би им дата свакоме хаљина биjела, и речено им би да почину jош мало времена док се не напуни броj сабраће њихове и састрадалника, коjи ће бити
убиjени као и они. Откровење 6, 9-11

VICARIVS FILII DEI jе све учинио да се краjем прошлог виjека таj броj напуни, али истина о 1941. као и о 1991. мукотрпно продире у свиjет. Као да ниjе све готово – или jе сваком остављено, као што jе речено, да види ако има очи. То виђење као избор jе изгледа било намиjењено и поjединцима и народима, а однос према Јадовну, Јасеновцу и ужасима Херцеговине калибрисан као мjера људскости.

Свашта видjех за времена таштине своjе, праведника коjи пропада у правди своjоj, и безбожника коjи дуго живи у своjоj злоби. Књига Проповjедникова 7,15

Задатак нас коjи знамо истину ниjе без одговорности. Приjе свега у томе да jе пренесемо другима. А на њима jе, као што рече свети Вукашин из Клепаца, да изаберу „своj посао“, да буду сарадници или противници божиjи, творци космоса или хаоса. Послиjе Јадовна и Јасеновца више нема оправдања за нечињење, jер у божанском поретку свиjета ниjе остало ни jедно тако страшно мjесто на коjем се не би могло постоjати. У име чланова Завичаjног удружења „Билогора“ и моjе лично име примите изразе поштовања!

Ранко Раделић, ген. секретар Завичаjног удружења „Билогора“