Писмо Исака Данона-Гезе – Јасеновац 1944.

ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА СЈЕЋАЊА НА ХОЛОКАУСТ, 27. ЈАНУАР 2011.

Писмо Исака Данона-Гезе – Јасеновац 1944.

Много би хтио да кажем, али не знам што би ти казао. Туга и очаj, и не вjеруjем да ћемо уопште извући живе главе одавде, тако да се чудим шта нас држи у животу. Једино што знам да имам тебе и дjецу код куће. Све су моjе мисли и жеље усмjерене ка Вама и донекле сам сретан само када сам у мислима са Вама, када се играм са драгом дjечицом и осjећам твоjу близину краj себе. Сав сам изгубљен, ни сам не знам шта пишем. Знам да би требао писати о себи, али то би били сами ужаси и грозоте, читаве странице о убиjању и клању, тако да би само jош више отежао твоj ионако тежак живот.

Љубљена моjа женице, Пишем на брзину како би стигао ово писмо отпремити. Писао сам jедном већ то писмо.

Сутра одлази и Едита ће ти га сигурно послати. Ако узмогнем послаћу и ово друго. Од срца се надам да ће бар jедно стићи у твоjе руке.

Много би хтио да кажем, али не знам што би ти казао. Туга и очаj, и не вjеруjем да ћемо уопште извући живе главе одавде, тако да се чудим шта нас држи у животу. Једино што знам да имам тебе и дjецу код куће. Све су моjе мисли и жеље усмjерене ка Вама и донекле сам сретан само када сам у мислима са Вама, када се играм са драгом дjечицом и осjећам твоjу близину краj себе. Сав сам изгубљен, ни сам не знам шта пишем. Знам да би требао писати о себи, али то би били сами ужаси и грозоте, читаве странице о убиjању и клању, тако да би само jош више отежао твоj ионако тежак живот.

Могу ти рећи толико да jе jош jедино Ацо од циjеле фамилиjе жив. Сви остали су поубиjани. Хране нас очаjно-10 дкг брашна дневно, а из пакета одузимаjу сву храну за кухање и крух-твоjи пакети су добро камуфлирани, добивам их исправно а батине и убиjања су и данас на дневном реду. Све оно што се прича о логорима, како jе добро jе лаж. Знам да од молбе нема ништа, jер за Јевреjе нема излаза приjе свршетка рата, уколико нас приjе тога не убиjу.

Немоj се љубљена љутити на мене и опрости ми неправде коjе сам ти нанио. Желио бих опет бити с тобом, да то исправим, jер тек сам у логору спознао што си ти била а што си сада за мене. Не љути се ако сам у писму очаjан. Вjеруj, ове три године су ме убиле, учиниле безосjећаjним за све, тако да нисам у стању исказати оно што срце осjећа. Кажем, ти си jедина мисао и сврха мога живота, а знам да сам био бjедник коjи те jе запостављао, коjи ти ниjе никакве радости  у животу приуштио и коjи би радо, да му се пружи прилика, све то исправио.

Не замjери, већ опрости, jер човjек умиjе циjенити оно што jе посjедовао истом онда кад изгуби.

Боли ме помисао да се можда више нећемо видjети, да нећу никада више чути драги глас твоj и наше дjеце, дjеце коjа се неће ни сjећати свога оца, али вjеруjем ипак да ће на њега помислити.

Наjвише вjеруjем теби, да ћеш их одгаjати онако како сам jа то замислио.

Покушаj jош jедном све за моjе избављење. Продаj сву моjу гардеробу, ако jе потребно да би набавила новац. Знаш ли било шта о мами и Пуби? Чуо сам да су негдjе око Оточца у Лици.

Емил и остали приjатељи су мртви.

Е, да хоћу jа имати срећу да своjу љубљену Весну и дjецу опет видим и грлим и љубим.

КРАЈА НЕМА

28.8.1944.год, Јасеновац Писмо Исака Данона-Гезе упућено жени Весни Данон и кћеркама Иди и Нели.

Извор:

Интернет презентациjа Јевреjске заjеднице Босне и Херцеговине

http://www.benevolencija.eu.org/content/view/195/5/