Пише Ратко Дмитровић

Вучића jе у Поточарима спасло само добро обезбеђење. Да су дошли до њега, убили би га. Ту никакве дилеме нема.

Никада у Европи српске жртве нису биле истоветне жртвама других народа. Злочин у Сребреници нико не пориче, али Срби траже да се макар спомену њихове жртве коjе су пале прве, много пре Сребренице

Оно што НВО планираjу да ураде 11. jула у центру Београда имаће теже последице по Србиjу од било коjе резолуциjе

У Србиjи jе, изгледа, и даље на снази одлука Аустро-Угарске команде, из 1916. године о забрани употребе ћирилице и увођењу латинице

Неке линиjе мораjу да се повуку, иначе ће Срби у будућоj Европи постати синоним за фашисте и нацисте

Зашто након толико година од распада Југославиjе њеним некадашњим простором и даље влада правило на коjем jе настала Титова држава

О владикама jе реч, о пролећном заседању Светог архиjереjског сабора Српске православне цркве коjе, то заседање, неодољиво и снажно подсећа на пленуме ЦК СКЈ

Све религиjе света, ислам и хришћанство свакако, уче да су сви људи jеднаки, и живи и мртви. Зашто они из Поточара то не докажу у Братунцу? Макар на пола сата. Зар jе толико тешко ући на српско гробље?

Дража jе, у новоj Југославиjи, као ратни злочинац требао Хрватима и то су им српски комунисти даровали

Шта jе показало обележавање 70 година од пробоjа логораша у страшном усташком концлогору

Након Рамине изjаве и напада УЧК на Македониjу, Албанци су „кажњени” понудом да Тачи дође у Београд

На кога се Срби jош могу угледати а да то ниjе Ђоковић? Зна ли неко куда ми идемо?

Човеку jе дато да никога и ништа не може да контролише у целости, до краjа, осим сопствених мисли. А то jе наjтеже.

Не тражи Запад од Београда да буде кооперативан, да сарађуjе. Не, Запад тражи пуну, безусловну послушност, Запад тражи све а не даjе ништа

За Србе коjи држе да jе свако спомињање прошлости бесмислено и штетно, из Загреба jе стигла ретко добра и радосна вест

Плашимо ли се екранизациjе хероjстава модерног српског воjника и коме jе важно да се пласира прича о Србима злочинцима, агресорима, убицама, варварима модерне Европе

Налазимо се пред демографским суновратом, стручњаци су немилосрдно jасни; пређу ли Срби линиjу коjа им jе испред носа, улазе у простор избрисаних народа

Испоставило се да Радош Љушић ниjе уништио ни jедну jедину књигу. Ниjе урадио ништа од онога то су му приписивали. Хоће ли коначно неко од оних коjи су га провлачили кроз медиjску канализациjу да изађе у jавност и каже: Љушићу, извини?

Постоjе у политици, у историjи уопште, ситуациjе и догађаjи коjи се не уклапаjу ни у jедан образац правила понашања. То jе оно кад вам преостане само да слегнете раменима и кажете: Не умем да обjасним. Ко данас, на пример, рационално може да обjасни актуелни однос Немачке према Албанцима на jедноj и према Србима на другоj страни.

Сада jе на држави Србиjи да ћути и посматра, и да се не залеће у решавању оних 60.000 албанских захтева за српске документе. Србима се први пут пружа шанса да одиграjу на фактор времена и све ће доћи на своjе

Пуне 23 године просторима Балкана и Европе кружи jедна густа, крвава лаж

Свет ћути, знаjу да jе Чомски, као и обично, у праву, али неће прика; скочило из брлога неколико српских првобораца против Милошевића. Њима то ниjе исто, њима jе убиjање запослених у РТС-у било нормално

Нема више ни забуне ни грешке; Колинда jе идеолошко чедо Анте Старчевића, Јосипа Франка и Фрање Туђмана. Они су тврдили исто, Колинда их jе готово цитирала

Последице четвртог конгреса КПЈ у Дрездену осећамо на своjоj кожи и дан данас. Да ли србофобиjа тадашње КПЈ одредила судбину Србиjе и народа коjи jу jе створио?

Не знам како ће се окончати ово с Бриселским споразумом, али знам да решење, какво год буде, неће траjати довека

Писао сам у разна времена и у разним листовима о феномену саветника и блиских сарадника људи на власти, конкретно властодржаца у Србиjи. Ниjе вредело, вероватно неће ни сада, али… живот се састоjи од покушаjа

Да ли се нешто мења и шта се мења у перцепциjи дела, делова или делића хрватске интелектуалне jавности према хрватскоj новиjоj историjи и српско-хрватским односима у њоj

Мухамед Туњо Филиповић казао jе да су Муслимани бивше Југославиjе два пута имали шансу да бираjу савезника између Срба и Хрвата, да су два пута изабрали Хрвате и оба пута погрешили

Срби у свом колективном сећању, и што jе важниjе кроз обиље материjалних доказа, могу да се хвале државотворношћу

Постоjе у политици, у историjи уопште, ситуациjе и догађаjи коjи се не уклапаjу ни у jедан образац правила понашања. То jе оно кад вам преостане само да слегнете раменима и кажете: Не умем да обjасним. Ко данас, на пример, рационално може да обjасни актуелни однос Немачке према Албанцима на jедноj и према Србима на другоj страни.

Шта год ко мислио, процењивао, очекивао, надао се, веровао у супротно… на хрватском политичком тржишту мржња према Србима и Србиjи и даље jе роба коjа се наjлакше продаjе. То увек има купца, потрошача, тако jе већ стотину и више година.

Ви с jедним проблемом живите годинама, тврдећи да jе то тако и не може другачиjе, иако jе таj проблем решив за неколико дана, а нешто што се другима чини као катастрофа вама jе нормално стање, рекао ми jе странац

Увек jе хрватска прича према Србиjи и Србима иста – зубошкрипећа, замућеног погледа – и остаће таква. Пуна резерви, наjблаже речено, или проткана мржњом, реално речено

Само онаj ко jе био или jе сада на челу мале државе, малоброjног народа, зна каква jе мука кад такав седнеш насупрот онога ко с високе, наjвише позициjе представља, узмимо, Немачку, Енглеску, САД, Француску

Да будем потпуно jасан: какве везе данашњи гласни, самозвани, већ досадни београдски антифашисти имаjу с антифашизмом? Ако им jе до борбе, не треба да иду далеко као што су ишли њихови идоли, довољно jе да оду на Косово и Метохиjу и ту представе, докажу своj антифашизам. Без пушке у руци, далеко било.

Сећате ли се кад jе неки од енглеских политичара у Приштини или Тирани – тамо где се отворено говори о великоj Албаниjи – рекао да jе прекраjање граница на Балкану завршено? Не сећате се, наравно, jер тога ниjе било

Никада нико, осим поjединих следбеника Старчевића, Павелића и jугословенских комуниста, Буњевце ниjе третирао као Хрвате. Они сами – а ваљда jе jедино то релевантно – себе сматраjу посебним народом

Та формула траjе скоро стотину година, примењуjе се рутински, предвидљива jе, делуjе моментално, „уређуjе“ односе међу народима Балкана и увек jе на штету jедне, исте стране

Пошто нико одавно државу Хрватску нити прозива нити пита за протеривање више од 400 хиљада Срба, службени Загреб jе решио да ради оно што њему, том Загребу, ниjе радила друга страна: на случаjу Буњеваца кренуо jе с оптужбама на рачун Србиjе, отвараjући „проблем“ положаjа Хрвата у Србиjи, и то на међунарoдноj сцени

Они коjи су данас шокирани одсецањем хришћанских глава пред камерама, занемаруjу да се то већ догађало али, пошто су тада у питању биле српске главе, то jе скривано од светске jавности

Предање каже да jе Јосип Броз звао Стаљина молећи га да допусти улазак партизана на челу ослободилаца у Београд, октобра 1944. године, скупа са jединицама Црвене армиjе

Неко ће рећи да поређење ниjе примерено, адекватно, али слике униформисаних, построjених људи у Пазару подсетиле су неодољивом снагом на дефиле Туђмановог Збора народне гарде, 28. маjа 1991. године

То jе деловало невероватно, тужно, застрашуjуће; свршени средњошколац, студент прве године, човек у зрелоj доби, девоjка на прагу тридесетих… и тако њих двадесетак не знаjу ко jе Нушић.

Био jе то Милановићев плес на оштрици ножа. И преживео jе. Пре неколико месеци, председмник Владе Хрватске казао jе jавно, пред новинарима, на jедном од брифинга, да референдума о употреби ћирилице у Хрватскоj неће бити све док jе он премиjер.

Наjбољи голман бивше Југославиjе, jедан од наjбољих на свету, Владимир Беара, рођен jе у српскоj, православноj породици, у Далматинскоj Загори, никада се ниjе изjаснио као Србин, иако су га из Хаjдука отерали као Србина, редовно jе обилазио православни манастир Драговић а сахрањен jе уз саслужење три католичка попа

Свакако jе интересантно али ниjе од пресудне важности да се утврди да ли jе зрењанински бискуп, Ладислав Немет, измислио причу о постигнутом договору између врха Српске православне цркве (СПЦ) и Ватикана, да патриjарх српски Иринеj оде у посету папи. У Ватикан. Што, иначе, никада до сада било ниjе. Услове за таj сусрет, ако jе уопште могућ без сагласности Руске православне цркве, износили су више пута до сада људи из самог врха СПЦ. Хисториjа jе у питању; мисионарска подручjа, Униjа, превођење православаца у католичанство, Други светски рат, Степинац…

Мука Запада зове се Русиjа. Западни стратези знаjу да су природни ресурси коjе они контролишу при краjу, или су затровани до линиjе са коjе нема назад. Профит jе одавно важниjи од живота

Обележавање 19 година од акциjе „Олуjа“ у Книну, показало jе, овога пута отворениjе и jасниjе него икада до сада, да Хрватска и даље узмиче пред екстремном десницом и усташтвом. Како се догађаjи одвиjаjу, више jе него jасно да ће на следећим изборима ХДЗ преузети власт на свим нивоима. Чак и председничком

Почетком двадесетог века, 1909. године у Црноj Гори, тада самосталноj кнежевини, организован jе попис становништва и 94,38 одсто становника изjаснило се као Срби

Због чега светске велесиле, Америка и Немачка пре свих, на оваj начин понижаваjу Србиjу? Због чега траже од ње да пљуне руку коjа изнад Србиjе никада ниjе откочила ручицу на авиону бомбардеру?

Не зна се коjи пут од осамостаљења, а први пут од уласка у Европску униjу, Хрватска jе у позициjи да онима око себе, ваљда jе и неко у Европи заинтересован, покаже колико jе то друштво отпорно на мржњу, усташтво, фашизам. Разуме се, у питању jе однос према Србима, таj вечити лакмус папир за утврђивање степена толеранциjе Хрвата.

Свештеним лицима Српске православне цркве никада ниjе било лако на простору где се данас пружа држава Хрватска. То jе место жестоког, понекад перфидног, често бруталног обрачуна Католичке цркве с православљем

Нешто крупно догађа се на линиjи Београд – Ватикан. Таjна дипломатиjа затегнута jе као наjтања жица на тамбури и све се последњих месеци убрзава. Министар иностраних дела државе Србиjе, Ивица Дачић, примио jе прошле недеље у Београду секретара Свете столице за односе с државама, надбискупа Доминика Мамбертиjа, и након састанка изjавио да jе папин долазак у Србиjу државни интерес ове земље.

Ено доле, на обали Миљацке, баш они, чиjи су преци генерациjама поштовали и хероjа и његов метак, данас славе окупатора кога jе метак из 1914. погодио, онога коjи jе уместо турских окова донео своjе

Роман о таjнама око нас и људима коjи су с њима повезани.

Ова jедначина има само jедну непознату: какви су они коjи ће доћи на место смењених? Ако наследници смењених следеће године оду до на одмор до Ибице, онда смо џаба фарбали ограду

Сећате се: Албанци су тог дана у Приштини, на седници коjа jе почела у 15 часова, прогласили независност, уз директан пренос на Си-Ен-Ену, Би-Би-Сиjу и Јуроњузу

Вучић у Берлин путуjе с кофером пуним велике стрепње и малих надања. Шта год отуда донесе, а да то нису нове уцене и ултиматуми, добро jе прошао. Маневарски простор мањи jе од бакарне површине националне валуте

Избори за Европски парламент донели су Хрватскоj сасвим нову политичку ситуациjу, убедљиву победу Хрватске демократске заjеднице, додатно урушавање владаjућег СДП-а и све тежу ситуациjу за политичке снаге коjе припадаjу хрватскоj левици

Пишу новинске текстове, даjу изjаве из коjих кипи примитивизам, завист и мржња према Ћосићу. Имаjу потребу да пљуну на нешто велико, високо, недостижно, без обзира што им се то враћа у лице. За образ не брину, никада га нису ни имали

Четрнаест година након октобарске револуциjе коjа jе ваљда, циљ jе био такав, разбила мрак у Србиjи и донела слободу и независно новинарство, добили смо новог борца за слободу jавне речи и исто такво новинарство. Зове се Срђан Шкоро. Ко jе Срђан Шкоро? Да ли сте, одговорите себи, искрено, да вас други не чуjу, ви из руководства УНС-а, НУНС-а, НСПМ пре овог случаjа икада чули за тог човека?

Нисам, признаjем, гледао “Тешку реч” Драгана Ј. Вучићевића са своjим сталним гостом, председником Владе Србиjе.
Знао сам шта ће да каже!

Уместо очекиване стабилизациjе на свим пољима друштва, као последице уласка Хрватске у Европску униjу, ова земља тоне у све већу економску кризу, с новим политичким потресима, растом реjтинга ХДЗ-а и отвореном могућношћу ванредних парламентарних избора коjи ће на власт вратити хрватску десницу

Почетком 2010. године на Кордуну, делу некадашње Републике српске Краjине, забележене су поjаве као пресликане са простора Косова и Метохиjе; лопови упадаjу у куће и стаjе, оборе и гараже, узимаjу шта им jе воља: тракторе, краве, свиње, пољопривредне машине, сено… На Косову то раде Шиптари, на Кордуну Хрвати. И на jедном и на другом простору жртве су Срби.

Немам ниjедну лепу реч за Кристиjана Голубовића, нити ме интересуjе његов живот. Ни с jедним од таквих кафу нисам попио, у медиjе коjе сам водио (и водим) улазили су и улазе само преко црне хронике

Господин Ратко Дмитровић спада у оне српске новинаре коjи не изнаjмљуjу своjе перо, нити су независни од памети и морала, а зависници новца коjи Империjа убацуjе у Србиjу да би jе срушила.

„Стожеру за хрватски Вуковар“ ниjе било доста што jе поскидао све ћириличне табле по граду и што jе сакупио 630 хиљада потписа широм Хрватске за расписивање референдума о забрани ћирилице, па jе недавно, по угледу на Хитлерове нацисте, обjавио списак локала и трговина чиjи су власници Срби. Историjа нас учи да иза овога следи „Кристална ноћ“

Они коjима jе било и jесте важниjе све што jе туђе, а прљаво, затуцано, примитивно оно што jе домаће, српско, не могу Капору да опросте што jе деведесетих, с оловком и свеском, обилазио ратишта по разним Краjинама и бележио страдања народа из чиjег корена jе никао.

Предвечерjе касног jула, 1940. године. Дан се лагано гасио у долини испод Петрове горе. У кафану на перифериjи чувене Бање Топуско, смештене на простору коjи спаjа Баниjу и Кордун, ушла су четворица младића и поседала за сто код зида, супротно од шанка.

Ниjе проблем кад неко из међународне заjеднице фалсификуjе историjу и лаже на рачун Срба и Србиjе, навикли смо, али jесте проблем кад то ради у Београду, или комшилуку, а београдски медиjи лажи преносе без осећаjа и потребе да их демантуjу

Мечку с Косова пустили су 2008. године да лута светом и ево jе сада на Криму. Ако су Албанцима на Косову допустили да разбиjу Србиjу, ко jе таj ко ће спречити Каталонце, на пример, да jеднога дана направе своjу државу

Прошло jе ево више од двадесет година како службени Београд ћути пред дефинициjом рата коjи jе разорио Титову Југославиjу, коjа jе постављена у Загребу, Љубљани и Сараjеву, а прихваћена у Бону, Вашингтону, Лондону, Бечу…

Процес коjи jе почео у Хагу, на основу хрватске тужбе коjа хоће да докаже геноцидност Србиjе и противтужбе Београда чиjи jе циљ да изнесе доказе о геноциду Хрватске над Србима, пружа српскоj страни велику шансу да у међународним оквирима коначно изнесе истину како се Југославиjа распала у грађанском рату што су испровоцирали сецесионисти на челу са Туђманом.

Ово што jе кренуло из Тузле, не слути на добро. Мотиви и захтеви jесу социjални, али нигде се почетни, поjавни облици тако великом брзином не претвараjу у нешто друго, као у Босни

Ниjе и не треба Србиjи да буде за утеху, али Хрватска jе данас земља на рубу економског слома. Нови порези су jедино што цвате. Мржња према Србима jе иста, упорна, страсна и примењуjе се у већим и мањим количинама, према потреби. Што се медиjа тиче, оних штампаних, то jе у Хрватскоj на самом издисаjу

Оливера Ивановића познаjем двадесетак година, Еулексу ништа не веруjем, знам да се сваки правни систем, па и оваj привремени, међународно-косовски, заснива на претпоставци невиности и зато узимам себи слободу да станем на страну Ивановића. Не стога што jе Србин.

Био jе, кажу, 24. jун 1981. године. Петнаестогодишња Иванка Иванковић, и то кажу, на путу кући у село Биjаковице, видела jе на брду Црница жену у белоj одори, с белом марамом пребаченом преко главе и дететом у рукама.

Српске филмаџиjе и даље беже од национално-историjских тема. Овде jе, пре свега, реч о великом недостатку талената и мањку храбрости. Чекамо да се прво поjави, а друго да нестане

Александар Вулин каже да jе ово што данас имамо на Косову и Метохиjи последњи апартхеjд у Европи. Неадекватно поређење, ово jе горе од апартхеjда

Усташтво, коjе jе створило Независну Државу Хрватску, никада унутар хрватског националног бића ниjе поражено ни одбачено, обновило jе своjу снагу и своjу државу 1991. године а већ неколико месеци присуствуjемо отвореним покушаjима Павелићевих следбеника да такву државу по трећи пут ревитализуjу и њоме завладаjу

Нема сврхе да се питате да ли jе у Приштини могућа изложба о злочинима Албанаца над Србима. Питање jе ко Културном центру Београда даjе снагу да жртве разврстава на подобне и неподобне

Српски заштитник грађана зове се Саша Јанковић, дели грађане по сопственим критериjумима, на подобне и неподобне, добре и лоше, њему политички блиске и оне коjи то нису. Доказао jе то пре неки дан бруталним нападом на „Вечерње новости“. Разлог? Соња Бисерко

Нема ниjедне лоше, негативне, тешке, наjцрње оцене, квалификациjе Срба као народа и Србиjе као државе, коjа jе настала у иностранству. Не, све оне рођене су у београдским салонским становима

Проблем хрватског друштва, однос према усташтву, лежи у чињеници да огромна већина тог друштва мисли да Хрватске као самосталне, независне државе не би било без усташког покрета. Такав став прожима хрватску интелигенциjу, такав став се одавно не скрива, упркос уставном одређењу да jе Хрватска утемељена на антифашизму.

ОЛИМПИЈСКИ стадион у Минхену; судиjа свира краj бараж-утакмице између Немачке и Француске. Немци победили са 2:0, иду на Светско првенство. Шваjнштаjгер узима микрофон од официjелног спикера, долази до центра терена, окреће се према западноj трибини и урла „Зиг“, публика углас одговара „Хаjл“, онда према jужноj, „Зиг“; „Хаjл“, следи одговор. Исто се чуло jош два пута, са истока и са севера Олимпиjског стадиона. Европа у шоку, отворени нацизам. Заседа УЕФА, Савет Европе, Француска, Русиjа, Израел, Енглеска… траже хитну седницу СБ УН. Фикциjа, наравно, ниjе се ово догодило. Ниjе у Немачкоj, али jесте на Балкану, у Хрватскоj, од овог лета равноправноj чланици Европске униjе.

Ово што се последњих месеци догађа у Хрватскоj само jе понављање историjе у другим околностима, реприза догађаjа из 1914, 1941. и 1990. године кад jе све почело наjпре минорним акциjама а онда све слободниjим демонстрациjама мржње према Србима. Овога пута могућ jе и хрватско-хрватски сукоб

Смрт последњег народног хероjа у Хрватскоj игнорисана jе са циљем да се случаjно, у овим бурним данима – обележеним новим таласом антисрпског дивљања широм миле домовине – не отвори питање суштине антифашистичког покрета у Хрватскоj. Од дана успоставе независности, почетком деведесетих, у Хрватскоj jе срушено више од три хиљаде споменика и спомен-обележjа коjа су подсећала на Други светски рат.

Образац jе давно постављен, прилично jе jедноставан, црно-бели, и гласи: С простора бивше Југославиjе jедино Срби не могу да живе ни са ким, Срби су нетолерантни, ксенофобични, не трпе припаднике других народа, њихову културу, веру. Краj цитата обрасца. Пре тога смо имали тврдњу, живу и данас у дефинициjи грађанског рата вођеног у границама СФРЈ, да jе Београд, почетком деведесетих, имао накану да од Југославиjе силом направи велику Србиjу.

Постоjе константе у нашем животу коjе се окончаваjу победоносно или поразно по нас; веруjемо у нешто, истраjавамо, трудимо се да убедимо друге, хранимо та убеђења у комуникациjи са истомишљеницима, полемишемо са онима коjима jе до полемике или стоички трпимо нападе, увреде, омаловажавања. И онда дође тренутак кад се све сломи, кад схватите да нисте били у праву. Заћутите. Или се догоди оно друго па задовољно кажете у себи; ето, био сам у праву.

Турска пролази кроз вирове савременог и традиционалног, окреће се технолошким прогресима, али jош више временима када jе сабља Османлиjа витлала Балканом, све горе до зидина Беча.

Ниjе прошло ни месец дана, па веруjем да нисте заборавили ко jе све и како из Европе реаговао на одлуку Владе Србиjе да не дозволи геj параду

Готово све рђаве слике, поставке, оцене о Србима и Србиjи, у последњих тридесетак година, рођене су у Београду. Одатле су одлазиле у свет, тамо се умножавале, дорађивале, и враћале као страшне оптужбе

Никада ниjе до краjа обjашњено због чега су хрватски комунисти наjпре Хрвати са жестоким националним набоjем, па онда комунисти, док су српски комунисти потпуно анационални са константном потребом да се боре против српског национализма

За велику и моћну Немачку ништа у досадашњем понашању самосталне хрватске државе ниjе било спорно, ни то што jе протерала нешто мање од пола милиона Срба, а онда jе ових дана Загребу из Берлина  припрећено санкциjама због неизручења jедног бившег удбаша 

Срба данас готово да и нема на простору између Двора на Уни, Глине, Петриње и Дубице. Суња осуђена на тихо умирање, као и Костаjница.Преостале Србе убиjа самоћа. Питомина рађа, гране се савиjаjу, али све пропада

Нису то екстремисти, повређени бранитељи, жртве српске агресиjе, не, у питању jе класично усташтво иза коjег jе, на велико изненађење, овога пута отворено стала Католичка црква, гураjући фратре у прве редове антисрпског оргиjања

Екранима Западне Европе шетале су слике из Подуjева, Урошевца, Липљана, Вучитрна, на коjима људи падаjу као снопље, избезумљено се бацаjу по земљи, леже исколачених очиjу на носилима коjа у рукама држе младићи у белим мантилима

Обележено jе тридесет година од смрти бивше Титове десне руке „абаџиjе из Обреновца“ Александра Леке Ранковића а неки Ђиласови завичаjци, земљаци, покрећу инициjативу да се Ђидо судски рехабилитуjе.

Већ децениjама сведоци смо да се српски уметници домаћоj и посебно међународноj jавности препоручуjу отклоном од jедне велике теме, злочина над народом из кога потичу, из разлога коjи се само делимично могу рационално обjаснити

Овогодишњом поjавом од сваке кривице ослобођеног Анте Готовине, на прослави у Книну, додирнут jе максимум, сви циљеви су испуњени, све енергиjе потрошене и „Олуjа“ губи код Хрвата значаj коjи jе имала, али jе баш овогодишње славље у „граду краља Томислава“ отворило jедан други процес 

Имаjу ли Срби право да замере икоме ишта, антисрпско деловање, на пример, пре него што сами себе упитаjу шта су учинили и шта чине да им сећање на сопствену историjу не избледи

Видело се то и на случаjевима Бугарске и Румуниjе, али нисмо обраћали пажњу, ниjе нас додиривало Бог зна како, али улазак Хрватске у ред пуноправних чланова Европске униjе принео jе jош jедан доказ да у међународном поретку прошлост не значи апсолутно ништа. Код великих сила, моћних империjа, можда. Код малих народа, и то у односу на оне велике, владаjуће, можеш мачку о реп да окачиш.

Једна из Лике вуче корене, друга jе рођена у Лици, биле су сличне по скромном образовању и огромноj амбициjи, jедноj jе природа подарила раскошну физичку лепоту, другоj страст према послу за коjи ниjе била талентована; Лепосава Бела Кангрга и Јованка Будисављевић, супруге Мирослава Крлеже и Јосипа Броза. 

Никада неће моћи да прогутаjу представљање истине о томе шта се Србима преко Дрине и Дунава догађало почетком деведесетих. То руши њихову чиповану памет софтверски постављено на темељима програма Комунистичке партиjе Југославиjе, донетог на Четвртом конгресу одржаном у Дрездену, 1928. године. То jе jаче од њих, то делуjе проз подсвест, томе се не могу одупрети. Ђилас jе jедан из реда „дрезденске деце“. Идеолошка маjка им и данас живи у Београду. Одлазе редовно код ње на поклоњење и по мишљење.

Од наjбогатиjег Хрвата, Ивице Тодорића, стигла jе ових дана идеjа/предлог да се простор бивше Југославиjе интегрише по принципима Бенелукса. И површним посматрањем jасно jе да би од тога корист имале само Хрватска и Словениjа као чланице ЕУ, а штету Србиjа 

Изненада, краjње непрофесионално, дилетантски, супротно основним принципима критике и стручне расправе, наjутицаjниjи хрватски дневни лист напао jе jедну сериjу „Радио-Телевизиjе Србиjе“ и поред тога што иста jош ниjе снимљена до краjа, нити jе ико у Хрватскоj прочитао сценарио. 

Упркос чињеници да jе данашња Хрватска уставно дефинисана као држава настала на антифашизму у Хрватскоj ни случаjно нећете наћи младог човека коjи би се подичио партизанском униформом; љубитеља црне усташке униформе има безброj

У само два дана, пресудама босанскохерцеговачким Хрватима, односно Станишићу и Симатовићу, Хашки трибунал jе потпуно разорио двадесет година старе антисрпске поставке по коjима jе Југославиjа срушена агресиjом Србиjе и Срба

У данашњоj Хрватскоj, у разговору међу обичним људима, национално одређење Срба замењуjе се њиховим верским предзнаком и ту би требало тражити разлоге обнављања „Хрватске православне цркве“ 

На управо завршеним локалним изборима у Хрватскоj, Сплит jе гласове ХДЗ-а, своjевремено посуђене локалном лакрдиjашу Жељку Керуму, вратио старим власницима, док jе у Загребу по пети пут триjумфовао човек коjи иза себе нема ни партиjу, ни медиjе, ни снажне финансиjере

У сагледавању и тумачењу деловања Католичке цркве на простору Балкана, тачниjе на подручjу коjе jе некада покривала Аустро-Угарска монархиjа, а касниjе Краљевина СХС, односно Југославиjа, често се занемаруjе, бар код публициста и новинара, jедан догађаj из 1900. године, чиjе се деjство осетило малтене сутрадан, а осећа се и данас. Ради се о „Првом хрватском католичком конгресу“, одржаном у Загребу, од трећег до петог септембра споменуте године.

Колико jе значаjно преношење знања, ширење истине и рад са другима, говори jедан сусрет у Карловцу, у другоj половини 19. века, коаутора Светосавске химне и младића чиjе ће животно дело оставити дубок траг међу Србима 

Ни данас, мада су прошле децениjе, нема одговора на питање зашто се ратни злочинац, приjатељ Анте Павелића, човек коjи jе спасао и њега и хиљаде усташких кољача, вратио 1967. године у Југославиjу, наставио да живи у слободи, и као частан човек умро у граду своjе младости

Више од тридесет година траjе и развиjа се прича настала у главама двоjице сеоских фратара, прича коjа jе добила планетарне размере, а смишљена jе са циљем да заувек потопи сећање на jедан велики злочин почињен над Србима

Звучи нелогично и чудно, али jе истина; jедино гласило Срба у Хрватскоj, недељник „Новости“ о Србиjи пише горе и грђе него већина хрватских штампаних медиjа што, сложићемо се, не иде руку подруку са здравим разумом. Зашто jе тако?

Нико се jош озбиљно ниjе позабавио понашањем тзв. либералне хрватске интелигенциjе у време распада Југославиjе, а то понашање jе испод нивоа хуманости и интелектуалне позициjе хрватске интелигенциjе из времена успоставе усташке Независне Државе Хрватске

Откуд сада, кад jе Хрватска на корак до равноправног чланства у Европскоj униjи, провала мржње према Србима у тоj држави, има ли ту система, одређених циљева и ко попушта ланац привезаног зла коjе jе мировало неко време.

Здравку Мамићу jе требало мање од два минута да народу хрватском, и осталима у Региону, покаже како изнутра изгледа семенка из коjе избиjаjу мржња, нетрпељивост, национална искључивост, презир, фашизам…Оно што се нису усуђивали jавно да кажу наjекстремниjи кербери Фрање Туђмана, jош тамо почетком деведесетих, изговорио jе марта месеца 2013. године председник НК Динамо, Здравко Мамић

Говор Ратка Дмитровића на трибини, “ЈАСЕНОВАЦ-прећутани геноцид“ у организациjи Покрета Српске Двери у Чачку, 11. марта 2013. године. Ратко Дмитровић, првокласни познавалац српско-хрватских односа, њихове свакодневнице, хрватског живота, хрватске културе, новинар и колимниста „Печата‟, рођен у близини Јасеновца. Говорио jе о страдању српског народа, феномену усташког убиjања, о поjави Срба конвертита, њиховом учешћу у зверским убиjањима православне браће као начину уклањања сведока срамоте одрицања верског и националног идентитета; о томе каква jе хрватска држава и зашто jе таква, али и да Срби не ствараjу илузиjе о братским односим са онима коjи им никада нису били приjатељи. По њему, Јасеновац jе наjзлогласниjи логор у свету, jер нико никад ниjе убиjао своjе противнике као што су усташе убиjале Србе.

Упркос наjавама изгледа да се прича о наjхуманиjоj жени двадесетог века, Диjани Будисављевић, неће наћи на филмским тракама. Проблем jе у чињеници да jе Диjана спасавала српску децу, што значи да су Срби били жртве, а то у овом свету, као неспорна чињеница, одавно не може да прође

Висило jе о концу, Хрватска jе била одлучна да узме Срем, са Земуном, комунисти у Београду су ћутали, и данас би ушће Саве у Дунав вероватно била погранична зона да се у ту причу, у Загребу, ниjе умешао jедан Србин из Обровца. Кад су оно комунисти, дошавши на власт, цртали „административне линиjе“ између шест тек успостављених република, упакованих у Федеративну Народну Републику Југославиjу, Србиjа jе добро и прошла, имаjући у виду ко jе бранио њене интересе. Осим што су jоj натоварили два тега у виду аутономних покраjина – Воjводина и Косово и Метохиjа…

Хрватска се – написао jе недавно jедан загребачки професор – уласком у ЕУ враћа себи, своjим европским коренима, Хрватска се враћа кући. Звучи добро, али ниjе истина. Прецизна дефинициjа могла би да гласи; Хрватску у своjе коло узимаjу они коjи су jе и направили. И географски, а богме и национално.Без Европе или да будемо прецизниjи, без Ватикана, аустриjског царства, и у новиjе време без Немачке и групе демохришћанских партиjа централне Европе, Хрватска данас не би ни постоjала

Један скуп у Загребу, од пре неколико дана, отворио jе,  не зна се по коjи пут, потребу разговора, расправе, о правим разлозима ћутања САНУ пред jедном подметачином коjа ту институциjу већ две децениjе држи приковану на стуб срама,  о ћутању САНУ уопште, упркос свему што се догађа

Ћурка jе jедно мирно створење и ретко се оглашава, шета двориштем, кљуца, тражи храну, гнезди се по угловима и, рекох, углавном ћути. Али…довољно jе да почнете звиждукати и ћурке се узнемире, фиjучу, галаме из све снаге. Не знам због чега. Ако поновите звиждук то код њих производи ефекат аларма и претвара се у хистериjу. Једва се смире.

Поводом недоумица око статуса и финансирања овог театра, многи постављаjу питање: Како позориште са jугословенским префиксом – после свега што се овде догодило у последњих 20 година – може да буде кућа  важна за „српски национални интерес”?

Једно од наjболниjих понижења у новоj jужнословенскоj држави, Краљевини СХС, Срби су доживели на воjном плану; доjучерашњи неприjатељи постали су њихови команданти, губитници су, уз унапређења, прешли међу победнике

Медиjи су jавили, позиваjући се на полициjску процену, да се на антићириличном митингу у Вуковару окупило 25.000 људи. Хрвата, дакако. Ниjе истина ово за процену броjа, за Хрвате jе истина

Руководство „Хрватске телевизиjе“ позвало jе уредника Владимира Брнардића на разговор, да обjасни величање усташе Францетића. Оваj се, како jављаjу загребачки медиjи, и ниjе нешто жестоко бранио, ослањаjући се на теориjу да jе Францетић историjска личност коjу неки виде као ратног злочинца, а неки као великог хрватског хероjа

Кованица “фактичко стање” прилепила се за сваку београдску расправу о Косову и Метохиjи, чвршће него нокат за месо. Кренуло jе од Соње Бисерко, размножило се у Либерално демократскоj партиjи, Чедомира Јовановића, а последњих месеци проговара и кроз уста Ивице Дачића. Ово на Косову jе фактичко стање; шта ми ту можемо; стање на терену jе такво; морамо да прихватимо стварност, а стварност каже да jе Косово фактички независно…тако говоре из дана у дан. И све су гласниjи.

Почело jе; све припремне радње су обављене, новац из иностранства већ пристиже, медиjска мрежа jе разапета, сви кадрови су на своjим местима… почиње борба за осамостаљење Воjводине. Коначан исход треба да буде конфедерализациjа садашње Србиjе, њено претапање у државну заjедницу под именом “Србиjа и Воjводина”. Ово ће Дачићу и Николићу-држите ме за реч – jош ове године у Бриселу бити испостављено као jедан од услова коjе Београд мора да испуни на путу за ЕУ.

Ниjе  прошло ни десетак дана од како jе председник Хрватске Иво Јосиповић поновио раниjи став да ће односи Србиjе и Хрватске остати на замрзнутом нивоу – jер, казао jе Иво, да би дошло до сусрета наjважниjих фактора у тим државама челни људи Србиjе, пре свих Томислав Николић, мораjу да промене нека мишљења и ставове – а у Београд jе доспео премиjер Хрватске Зоран Милановић. Изненада, мора се признати. Ко га jе послао? Јосиповић, извесно, ниjе, а ниjе дошао ни сам од себе.

Како и зашто jе извесни Микулић, у jедном селу недалеко од Широког Бриjега, у Херцеговини, познатоj по усташтву и љутом хрватству, подигао споменик ћириличном писму „заборављаjући“ неке врло важне податке из времена коjе, тврди он, Хрватима служи на част Двадесетак километара од Мостара, уз реку Лиштицу, смештена jе варош Широки Бриjег. Териториjално, то jе Босна и Херцеговина, све остало jе у духу и обележjима хрватства. Сам градић нема више од десет хиљада, а истоимена општина више од тридесет хиљада становника. На двадесетак минута лагане вожње колима од Широког Бриjега, на магистралном путу за Лиштицу, налази се село Кочерин

Како су Аустриjа и Католичка црква, за невероватно кратко време, мање од jедног века, граду Дубровнику променили историjске предзнаке, избрисали скоро све српске трагове, а у хрватску историjу, културу и науку уписали имена коjа немаjу ни наjмање везе са Хрватима

Управо обjављени резултати прошлогодишњег пописа у Хрватскоj потврдили су остварење наjслободниjих политичких снова Анте Павелића; да jе Хрватска скоро очишћена од Срба (400.000 заувек протерано), а оно што jе преостало топи се као лед на врелоj плотни

Уместо медиjског или политичког мелема на српске ране, какав jе могао да се очекуjе после пуштања Готовине и Маркача, заштитници хрватских интереса отворили су нову етапу у односима Србиjе и Хрватске, наговештаваjући нова понижења и уступке службеног Београда

Срби су шокирани одлукама Хашког трибунала коjима су сваке одговорности због убиjања Срба ослобођени Готовина, Маркач и Рамуш Харадинаj, иако су већ годинама сведоци оваквих и сличних одлука у Хрватскоj, Босни, чак и СрбиjиХашки трибунал, ту од почетка нема дилеме, основан jе са идеjом да потврди фалсификовану историjу о узроцима коjи су довели до смртног ропца државе Југославиjе.

Држећи се дефинициjе рата, успостављене почетком деведесетих, односно теориjе о српскоj агресиjи на Хрватску, службени Загреб наговештава нову фазу односа са Србиjом коjа подразумева да се ништа не мења, да Београд и даље ћути и трпи увреде и понижења

Лаже свако ко каже да се злочин не исплати; велике силе проводиле су константно кроз векове геноцид и етничка чишћења, градиле на томе утицаj, проширивале моћ, увећавале богатства, и дебело им се исплатило. Милиони људских тела уграђени су у темеље велелепних двораца и палата некада силних империjа, данас утицаjних држава.

Ослобађаjућа пресуда за Готовину, Маркача и „Олуjу“ само jе jедан у низу великих српских пораза коjима се не назире краj, jер се не види ни могућа промена српске политике од коjе сви имаjу значаjну корист, а само Србиjа и Срби велику штету

Децениjама се и у Београду и у Загребу избегава отворена расправа о томе шта jе комунизам донео народима бивше Југославиjе, пре свега Хрватима и Србима, какве jе трагове и дарове ту оставио, а разлог бежања од ове приче лежи у истини да никоме на свету комунисти нису подарили такве благодети као Хрватима 

Готово нико у међународноj заjедници не зна или неће да зна, да jе у Хрватскоj, држави коjу jе та заjедница на челу са Немачком и Америком оберучке пригрлила, спаљено три милиона „неподобних“ књига, о чему сведочи дело „Књигоцид“ обjављено недавно у Загребу 

После краћег прекида, за време и после рата, опет у Србиjи региструjемо већ патолошку снисходљивост и љубав према Хрватскоj, налазећи jе у политици, култури, новинарству, док истовремено Загреб према Београду показуjе све веће гађење 

Многи се jош увек сећаjу бриљантног хрватског певача, рођеног у Шибенику, коjи jе све своjе таленте и животне предности, а имао их jе много, подредио националном осећању, борби за самосталну хрватску државу, скончавши и буквално на степеницама Сабора Хрватске

Само две године после Титове смрти, када jе мирна површина братства и jединства jугословенских народа тек почела да се благо таласа, два млада књижевника разбила су своjим делима дебели зид ћутања над оним што се Србима догодило у време Другог светског рата

Пре више од jедног века, у време када се антисрпство са друге стране Дунава захуктавало, припремаjући Јасеновце, Јадовна и „Олуjе“, jедан вредни и умни човек, парох земунски, написао jе књигу коjа, мада jе томе била намењена, Србима ниjе отворила ниjедно око, а актуелна jе и вредна данас као и те 1895. године

Босна и Херцеговина jе траjно, занавек, подељена земља. Босна никада неће постати jединствена држава, њено тло jе набиjено историjом чиjе аветне сенке упорно и без престанка подижу завесе од мржње међу Босанцима. Том земљом jе владала jедна империjа коjа jе иза себе оставила вечну везу са остацима сопственог бића – оставила jе религиjу, ислам – и та веза ових дана и година бубри као врба у пролеће, показуjе своjа различита лица од коjих ниjедно не доприноси уjедињењу босанскохерцеговачких народа.

Геноцид над Србима у Другом светском рату био jе познат само на потесу од Вардара до Триглава, и међу малоброjним историчарима…Зато jе запањуjуће, готово невероватно, да jедан музичар, истина светског калибра, планетарно познат, али само музичар, изговара оно што нико пре њега ниjе; Павелићеве Хрвате ставља у ранг нациста, а Србе на позициjу Јевреjа 

Због чега се државни издавач Србиjе одлучио да штампа књиге двоjице аутора из Хрватске и Босне, чиjи ставови без сумње подлежу бар критичком преиспитивању, зашто таква прилика ниjе пружена неком од српских писаца или историчара из споменутих држава и откуда у свему томе Латинка Перовић?

Пре три године и пре неколико дана, на државноj телевизиjи, градоначелник Сплита, другог града по величини у Хрватскоj, ширио jе мржњу и нетрпељивост према Србима, али ни онда, ни данас хрватска држава не интервенише, што само потврђуjе Керумову тезу да већина Хрвата подржава оно што он прича.

Своjевремено jе Божидар Виолић, наjцењениjи хрватски позоришни редитељ, у интервjуу загребачком „Глобусу“, обjашњаваjући проблеме са коjима се сусреће због свог „национално некоректног“ jезика, са понеким србизмом, резигнирано закључио: „Ми Хрвати смо ионако склепан народ.“

Ових врелих летњих дана, Борка Павићевић, перjаница „друге Србиjе“, затекла се на jедном од изворишта српске историjе и културе у Далмациjи, у Исламу Грчком, и очекивано, уместо сведочења о рањеним остацима jедног народа коjи jе одатле протеран, она се потрудила да то место додатно „очисти“ од српских трагова.

Како jе могућа сарадња две државе када се у jедноj од њих, у овом случаjу Хрватскоj, jавно говори да припадање мањинском народу, српском, представља поругу и наjтежу увреду, и шта у том смислу може да уради нова власт у Београду 

Добро jе што су ставови о Јасеновцу и убиjању Срба, иако познати одраниjе, коjе jе изнео анонимни католички свештеник, у Хрватскоj изазвали бурне и жустре реакциjе, али ниjе добро, и свакако jе чудно, што нема реаговања на исте такве и jош горе ставове jедног много познатиjег грађанина Хрватске

Ne znam iz kojih razloga, niti me nešto posebno interesuje, Jovo Bakić uskače u hrvatsku knjigu falsifikata o logoru Jasenovac i broj tamo ubijenih Srba fiksira na 100.000. Valjda čovek ima neku potrebu. Ne znam ni zbog čega „Politika” spoljnjem saradniku pušta da plasira kolosalnu laž unutar vrlo, vrlo osetljive teme, ali znam da se u ovom slučaju ne sme ćutati.

Шта се то догодило да иначе смирени и у свакоj комуникациjи краjње уздржани Иво Јосиповић насрне на Милорада Пуповца речником коjи према лидеру Српске самосталне демократске странке никада ниjе користио ни Владимир Шекс, на пример

Један локални догађаj, полагање венца испод спомен-плоче у знак сећања на погибиjу четворице хрватских драговољаца, 1991. године, подигао jе ових дана у Хрватскоj скраму са већ помало заборављене приче о томе ко jе и зашто ликвидирао убицу jугословенског амбасадора Владимира Роловића

Коме и због чега jе Вељко Џакула био потребан у Книну као представник Срба из Хрватске, шта jе тиме изгубио а шта добио он и његов народ и какав значаj за Хрвате има Олуjа, поред чињенице да jе заувек решила српско питање? 

У новиjоj светскоj историjи само две државе имале су разрађен план, у великоj мери спроведен у дело, за уништење одређеног народа. Хитлерова Немачка хтела jе да убиjе и последњег Јевреjина, а Павелићева Хрватска све Србе у НДХ. Због чега се ово друго не спомиње нигде у свету? 

 Пре много година када сам млад, наиван, незрео, пун необjашњиве, углавном бескорисне енергиjе кренуо сам да писаћом машином рушим постоjећи и градим бољи свет, заиста сам мислио како се текстовима у новинама у корену могу мењати друштвене околности, процеси, људи. Младост, неискуство, ништа ново. Мењао сам jедино себе.

Прошло jе осам децениjа од jедног скупа jугословенских комуниста, коjи jе у политички живот тадашње државе увео мржњу према Србима и нацртао границе држава коjе ће се родити почетком деведесетихУлупао сам педесет и четири године, од тога тридесет у новинарству, наменски прочитао брежуљак књига, докумената, записника, историjских уџбеника, сећања учесника важних догађаjа, анализа идеолошки протканих и анализа ослобођених идеологиjа, разговарао са људима, све трагаjући за решењем jедне мистериjе, али … ниjе вредело. Никада нисам докучио одговор на питање због чега се комунизам, са свим поjавним облицима на простору бивше Југославиjе, наjдубље укоренио код Срба, иако jе та идеологиjа у бившоj држави jедино Србима донела огромна страдања, муке, протеривања, губитак териториjа. Односно, због чега многи Срби и данас поштуjу комунистичке вође коjе су им нанеле више зла него Хитлерове дивизиjе. Претеруjем? Не, нажалост. Онаj ко хоће, може да сазна, само jе питање труда и времена.

Некако пред краj свог дипломатског боравка у Београду, 1981. године, када су оно Шиптари на КиМ подигли устанак са захтевом да и формално добиjу републику (у пракси су jе већ имали) амерички амбасадор Лоренс Иглбергер тражио jе хитан приjем у врху државе. На почетку разговора, а ово jе касниjе потврђено из неколико извора, Иглбергер пита своjе саговорнике колико на Косову живи Албанаца.

После дуго година, у коjима jе владало правило да се о геноциду над Србима и уопште страдањима тог народа не сме говорити jавно, да се други народи не би узнемиравали и вређали, готово шокантно jе деловао директан пренос на „РТС“-у Свечане академиjе одржане поводом 70 година од страдања Срба на Козари

Један од наjуспешниjих привредника бивше Југославиjе Борислав Микелић – ослобођен jе оптужби у Хрватскоj, укинута му jе казна затвора изречена 1993. године – наjављуjе процесе коjи ће, нема сумње, побудити велику пажњу хрватске jавности, а међу таквима сигурно jе оспоравање приватизациjе гиганта „Гавриловић“

Хрватска демократска заjедница одбацила jе Јадранку Косор и довела на чело бившег обавештаjца Томислава Карамарка, коjи тврди да ће у странку вратити национализам, тражи опрост хрватске jавности због коалирања ХДЗ-а и СДСС-а Милорада Пупавца, а Томи Николићу поручуjе да опере биографиjу

Шта све чека новог председника Србиjе у односима са Хрватском, односима коjе jе накарадно, противно свакоj државноj и простоj логици креирао Борис Тадић, даjући службеном Загребу све, а не тражећи од њега ништа, и у коjоj мери на све то може да утиче прошлост Томислава Николића

Почетком деведесетих, у познатим околностима, неке хрватске породице напустиле су сремско село Хртковце, таj случаj jе доспео и до Хага, експлоатишу га многи српски неприjатељи, али нико се не упушта, а требало би, у порекло Хрвата из Хртковаца

Давно jе почело то кидисање на Русиjу, интензивирало се средином 19. века, убрзало у време Октобарске револуциjе, на разне начине одржавало за време траjања СССР-а да би поjавом Јељцина хорови и поjединци закључили да jе посао готов; Русиjа, рекли су, постоjи само као форма коjа ће убрзо бити сведена на Москву и Петровград са околином. Остатак, онаj коjи се цени као наjвредниjи део планете земље, са свим резервама нафте, гаса, воде, шума, лигнита, диjаманата, злата… већ jе био виђен као простор распарчан на тридесетак самосталних држава. Наравно, под контролом Вашингтона и Лондона. Онда им се догодио Путин. Како?

Када jе Сабор Хрватске под притиском из иностранства укинуо вишегодишње покровитељство над усташким дернеком у Блаjбургу, и после Јосиповићевог говора у Јасеновцу, узбуркала се „десна Хрватска“ и новим подметањима, злоупотребљаваjући Јевреjе, кренула на Србе

Наjпре сам био збуњен, па изненађен да би након двоминутног читања jедног текста схватио како jе све веома jасно и логично. Почело jе жестоким нападом „стручног лица“ а онда су нападнутога наставили да ципеларе извиђачи и медиjски jуришници „друге Србиjе“.

Кад се већ умирите у убеђењу да из Хрватске, после свега, не може доћи ништа што би вам уздрмало нервни систем, поjави се измишљотина на граници фантастичног, лаж на нивоу тврдње да су Јевреjи за време Другог светског рата четири године у концлогорима убиjали Немце

Држава Израел ставила jе поред имена немачког нобеловца Гинтера Граса „непожељна особа“ и таj допис доставила свим граничним прелазима jевреjске државе. Одлука jе публикована jавно, да зна цео свет, а разлог лежи у стиховима песме „Шта мора бити jасно речено“ коjу jе недавно написао и обjавио Грас.

Наjрадосниjим поздравом „Христос васкрсе! Заиста васкрсе!“ Његово преосвештенство владика Никанор (Богуновић) свим православним Србима широм света честита наjвећи хришћански празник – Васкрсење Исуса Христа. Епископ банатски своjим сународницима у отаџбини и расеjању такође жели да им ова година буде срећна и благословена и да живе у миру, љубави и братскоj слози.

Двадесет година Хрватска слави Јосипа Јовића, полицаjца коjи jе 1991. године изгубио живот у рано ускршње jутро на Плитвицама, проглашаваjући га „првим погинулим бранитељем Домовинског рата“, иако се зна да jе то обична лаж

Готово да jе заборављено ко jе и на какав начин медиjски припремао догађаjе коjи ће разбити Титову Југославиjу, ко jе први сатанизовао и Србе и Србиjу, отвараjући простор за све оно што jе у том смислу касниjе стигло и са Запада

Жестоко, као да се ради о нападу на њихову државу, jединствено и без изузетка, хрватска jавност – од простих гласача ХДЗ-а и СДП-а, до председника Јосиповића и свих водећих интелектуалаца – устала jе против рехабилитациjе Драже Михаиловића. Зашто?

Чекало се када ће се Хрвати укључити у српско-мађарски спор од пре годину дана, изазван постављањем споменика jедном од воjсковођа Мађарске револуциjе у Ади, и то се догодило ових дана, постављањем jедне спомен-плоче

„Хрватски хелсиншки одбор“, преко свог председника Ивана Звонимира Чичка, покреће инициjативу у Сабору Хрватске да се законски санкционише изношење „лажних података“ о томе да jе у концентрационом логору Јасеновац убиjено преко пола милиона Срба

Филм Душана Ковачевића „Балкански шпиjун“ припада самом врху српске и jугословенске кинематографиjе, ремек-дело коjе би, да jе снимљено у Холивуду, било значаjниjе од „Грађанина Кеjна“ али … Судбина jе то малих народа, њихове уметности и продукциjе те уметности у свету.

То што су име Загреба пронели светом, основали чувену школу цртаног филма, донели у Загреб „Оскара“ ниjе помогло троjици легендарних цртача, маjстора филма, да живе мирно у новоj хрватскоj држави, па су двоjица од њих побегла у иностранство. Проблем jе било њихово српско порекло.

Наjвеће село у Далматинскоj Загори, Кистање, српско пребивалиште од давног времена, изузетно богате историjе, опет jе у центру пажње, али не због Јове Опачића, као пре 22 године, већ зарад српско-српског сукоба у коjем ће, наравно, профитирати Хрвати

Различите околности избациле су поново у жижу jавности двоjицу људи чиjи се крвави трагови из деведесетих година виде и данас, а коjи су пре рата живели мирно, за друге готово неприметно, ничим не наговештаваjући да ће из њихових безличности ускоро искочити монструми

Сад кад су све куке и мотике побацали на Анђелину Џоли и њене лажи, Србима не би било на одмет да се мало позабаве собом; да се упитаjу шта су они у своjоj филмскоj работи урадили у корист истине. Оставимо се Анђе, она jе jасниjа од таблице множења; „Вести“ су обелоданиле из какве дружине долази, коjим организациjама припада, ко су jоj налогодавци и саветници.

Од броjних феномена коjе налазимо у политичком и друштвеном животу ових простора, однос загребачких Јевреjа према новоj Туђмановоj држави свакако спада међу наjинтересантниjе, тим пре што такав однос ниjе забележен у Београду

Хоће ли Срби следећег патриjарха Српске православне цркве (СПЦ) добити на страначким изборима? По принципу, jедан човек jедан глас.

У данашњоj Хрватскоj ниjе мала невоља проносити и величати хрватство и католичанство, а презивати се Митровић. У тоj муци чак се и књигама покушава доказати да су славне харамбаше и сердари далматинских Срба, Јанко Митровић и Стоjан Јанковић, били Хрвати.

Док год челни људи Србиjе, ма како да се зову, буду ћутали пред теориjом створеном на лажи да jе Слободан Милошевић разбио Југославиjу и започео рат са циљем стварања велике Србиjе, те да jе напао Косово у намери протеривања Шиптара, Србиjа и Срби заувек ће носити терет кривице и плаћати цену за то

Догађаjи на и око Европског првенства у рукомету, одржаног у Србиjи, натерали су нову хрватску владу да покаже какву ће политику водити према Србиjи и Србима уопште, а оно што jе виђено без сумње забрињава.

Србима jе политичка наива урођена. Већина их jе (Срба) поверовала да ће недавна смена власти у Хрватскоj – одлазак у опозициjу десничара из ХДЗ-а и долазак на власт левих политичких снага, предвођених Зораном Милановићем и Весном Пусић – донети суштинске промене у политици службеног Загреба према Србиjи и Србима. Први поjавни облици коjе бележимо говоре другачиjе. Супротно.

Уз Србе, чиjи jе посредни и непосредни допринос хрватскоj историjи и култури велики и неспоран, огроман jе броj изузетно значаjних личности у хрватском националном корпусу, хрватских државотвораца, националиста, уметника… коjи немаjу хрватско порекло

Све jе ове године на Радио-телевизиjи Србиjе у дане католичког бадњака и Божића било подређено том верском празнику. Други дневник РТС-а посветио jе Божићу чак пет првих минута, а када томе додамо извештаjе са Тадићевог боравка у jедноj богомољи у Воjводини и божићну посланицу београдског надбискупа Станислава Хочевара, првог међу католицима Србиjе, добиjемо временски блок коjи се, у наjмању руку, може равноправно носити са временом коjе jе РТС до сада одваjао за православни Божић.

Ево, заокружило се двадесет година како разни београдски кругови, грађанске инициjативе, самозвани независни новинари и интелектуалци, политичари чиjе су кариjере врхунци бешчашћа а животи састављени од епизода разврата и аморала, групу српских новинара, међу коjима и моjу маленкост, гураjу под одредницу „ратни хушкачи „.

Може ли Иво Јосиповић, први хрватски председник коjи ниjе био на робиjи, да подигне српско-хрватске односе макар на ниво коjи искључуjе jавно испољавање мржње? Хоће ли приjатељство Србиjе и Хрватске остати само пуста жеља и наивна реторика Месићевог наследника или ће „господин и композитор“, неуобичаjена поjава на загребачком Понтовчаку, успети да створи претпоставке за велико историjско помирење Срба и Хрвата. У ближоj или даљоj историjи, свеjедно jе?
Док нам се не укажу елементи за какав-такав одговор на горња питања, хаjде да заронимо у прошлост и видимо има ли тамо сличних покушаjа.

Пошто са службених српских адреса ниjе дошла ниjедна реч замерке, ни оспоравања, Хрватска улази у Европску униjу као чедна и невина земља утемељена на антифашизму, са високим степеном права и слобода националних мањина у њоj

Упркос значаjном броjу Срба и наjвећоj концентрациjи српске интелигенциjе у Загребу као и великим медиjским могућностима коjе jе пружала ситуациjа у главном граду Хрватске, почетком распада Југославиjе Срби нису повукли потез коjи би, извесно jе, другачиjе одредио данас познату историjу

Због чега jе високорангирани службеник Католичке цркве у Хрватскоj, државни воjни ординариjус, безбожницима приписао рат и шта о томе „кажу“ две значаjне, капиталне књиге, написане руком Хрвата, а незванично забрањене у Хрватскоj

На простору Балкана (да овога пута не ширимо на целу Европу) jедино код Срба налазимо групе коjе у себи имаjу и константно потхрањуjу мржњу према сопственом народу. Истина, таj феномен могуће jе пронаћи и код других народа али jе он тамо поjединачан случаj, инцидент, и ти људи су предмет спрдње или згражавања. Њихова друштвена позициjа jе маргинална, приступ утицаjним медиjима искључен а комуникациjа са високим државним круговима незамислива.

Да ли jе могуће да неко у само jедном животу (искључуjем теориjу реинкарнациjе) буде фашиста и антифашиста, интернационалиста и жестоки националиста, поборник тоталитаризма али и демократиjе, ригидни партократа и либерал, борац против права мањина па касниjе борац за права истих тих мањина…

Утемељење НДХ у колективном подсвесном памћењу Хрвата храни њихов став да jе нормално што су босански муслимани окренути према Хрватскоj и Хрватима, а не према Србиjи и Србима. Зато им Кустурица представља проблем

Како jе Илиjа Станић, син усташе, од ликвидатора Вjекослава Макса Лубурића jедног од наjвећих злочинаца Другог светског рата и агента Удбе, постао члан оружаних формациjа под командом Алиjе Изетбеговића

Док су у центру Загреба, у цркви Преображења Господњег, Јосиповић и Милановић са Србима прослављали Бадњак, недалеко одатле легендарни кошаркаш, jедан од наjбољих у бившоj Југославиjи, Никола Плећаш, чекао jе Божић уз горку и тешку причу о свом народу

Само jедном човеку, у новиjоj хрватскоj историjи, идеолошко и политичко питање било jе важниjе од националног, хрватског, а меру људског и моралног кредибилитета одређивао jе и кроз однос према Србима у Хрватскоj.

Међу наjинтересантниjе и свакако трагикомичне теориjе о траговима хрватства у Херцеговини спада она коjа истовремено обjашњава историjу малог градића у коjем jе рођен Гоjко Шушак

Неки српски националисти, или Срби са израженим националним осећаjем, jош увек имаjу проблем са човеком коjи се зове Раде Шербеџиjа; не иде им у главу због чега Шербеџиjа ниjе српски глумац и због чега тако дуго и тако упорно бежи од свог српског порекла. Никада се ниjе изjаснио као Србин, а за себе каже да jе хрватски глумац.

Пише Ратко Дмитровић
Срби га доживљаваjу као хрватског националисту, што он ниjе био, Хрвати у њему виде опасност по хрватску културу, што jе свакако погрешан став, комунисти му никада нису до краjа веровали, и имали су разлога за то. Наjвише су у праву они за коjе jе Крлежа био оличење нарцисоидне кукавице

Пише Ратко Дмитровић

Ако Србиjа и службени Београд заиста имаjу потребу да виде праву, већинску Хрватску, Хрватску са коjом ће се сусретати на свим пољима друштвеног и политичког деловања, онда у „Београдску арену“ што пре треба довести Марка Перковића

Ако и кад Срби буду тражили више од онога што данас имаjу у Хрватскоj, а немаjу ништа, наследник Јадранке Косор може да их упита што то нису тражили, односно узели, док су били у коалициjи и на власти са ХДЗ-ом, и биће у праву

Мало jе данас у Србиjи оних коjи знаjу шта jе све за своj народ, посебно у Воjводини, урадио патриjарх Раjачић, а међу Хрватима тешко ће се наћи иjедан да исприча детаље устоличења бана Јелачића, церемониjе коjу jе по православним обичаjима водио Раjачић

Ових дана, на Конференциjи о избеглицама, одржаноj у Београду, дефинитивно jе решено питање jедног дела српског народа и то на начин да Срби по ко зна коjи пут губе све, а њихови неприjатељи, без обзира на почињене страшне злочине, добиjаjу све. Београд jе у томе одиграо пресудну улогу

Страшну и тешко поjмљиву мржњу, коjу jе деведесетих година према Србима jавно ширио сараjевски глумац Емир Хаџихафизбеговић, Срби су заборавили, али ниjе заборавио jедан травнички Хрват, казалишни стваралац, коjи jе за ту работу у помоћ позвао Ива Андрића

Славко jе био официр у штабу легендарног фелдмаршала Светозара Бороjевића, ратовао jе са њим, а онда се прикључио армиjи Краљевине СХС. Његов син, Еуген, организовао jе атентат на краља Александра у Марсељу, а обоjица су 1941. године обукли усташке униформе.

Тридесет година улупао сам у професиjу коjа се зове новинарство, написао стотине килограма текстова, имао и телевизиjска искуства, али никада у свему томе нисам употребио поjам издаjник. Ни за кога, а било jе разлога.

Службени Београд jе прећутао срамну одлуку министра унутрашњих послова Хрватске Томислава Карамарка да забрани откривање споменика побиjеним српским цивилима у селу Голубић, код Книна, док jе за jедан разбиjени „хрватски“ прозор у Суботици службеном нотом реаговала Влада Хрватске, иако jе починилац и даље непознат

Хрватски „повjесничари“ их зову „Ускоцима“, што може да се чита као име народа, али никако као Срби, jер ко ће од данашњих Хрвата признати да су му деда или прадеда били Срби

Не слажем се са заговорницима тезе да су „шпански борци“, Југословени, револуционари, коjи су 1936. године отишли да се у шпанском грађанском рату боре на страни комуниста – великани наше историjе. Држим да се ту ради о међународном тероризму, jер свако наметање неке идеjе силом, било да jе та идеjа комунистичка, капиталистичка, фашистичка, ниjе ништа друго до тероризам.