Пилоти у почасној стражи

Посмртни остаци кнеза Александра Карађорђевића у среду из Париза допремљени у Србију. Ковчег донесен у Цркву Светог Ђорђа на Опленцу, у чијој ће порти племић у петак бити сахрањен

КНЕЗУ Александру Карађорђевићу, најстаријем сину кнеза Павла, испуниће се заветна жеља да почива у вољеној Шумадији. У Тополи, у порти Цркве Светог Ђорђа, где је пре осам година себи и својој супрузи наменио вечно боравиште. Ту, где почивају и његови славни преци.

Посмртни остаци кнеза Александра Карађорђевића допремљени су у среду у Србију из Париза, где је провео последње године живота. Ковчег је накратко заустављен на аеродрому „Никола Тесла“, потом је погребним возилом испраћен према Тополи. На последње путовање од аеродрома до Тополе пратили су га Срђан Станишић, председник Фондације кнеза Александра Карађорђевића и представници државног протокола.

– Памтићемо га као великог човека, нашег кнеза и нашег Шумадинца. Нека почива у миру, у својој отаџбини, својој Шумадији – говорили су у среду грађани Тополе о кнезу Александру, који ће сутра бити сахрањен.

Ковчег са кнезовим посмртним остацима у храм на Опленцу унели су представници задужбине Карађорђевића у Тополи, Владе Србије и Витешког реда змаја. Испред храма окупили су се грађани који су први стигли да одају пошту преминулом земљаку.

– То је наша дужност према великом човеку, српском племићу, нашем Шумадинцу – рекао нам је Александар Вулић.

Он додаје да многи у Тополи нису знали када ће тачно посмртни остаци племића стићи на Опленац, али очекује да ће данас велики број Шумадинаца доћи у Храм Светог Ђорђа да запале свеће и одају последњу пошту преминулом кнезу Александру.

ОПЕЛО ОД 10 ЧАСОВА

Срђан Станишић каже да ће црквени обред, који ће служити владика шумадијски Јован, почети у 10.30 часова. Поред чланова породице Карађорђевић, сахрани ће присуствовати председник Србије Томислав Николић, представници дипломатског кора…

Током поподнева и вечери грађани су бдели поред одра, а данас ће у почасној стражи бити и пилоти Војске Србије. Сви који то буду желели моћи ће и данас да му одају почаст. Црква ће овим поводом бити отворена од осам до 21 сат.

– Место своје сахране у порти Цркве Светог Ђорђа на Опленцу одредио је он сам – прича нам Срђан Станишић. – За ту одлуку затражио је и добио благослов владике шумадијског Јована. О овој жељи обавештен је и патријарх српски господин Иринеј у два наврата.

Кнежева супруга – кнегиња Барбара од Лихтенштајна и његови синови данас ће стићи на Опленац. Долази и кнежева сестра, кнегиња Јелисавета Карађорђевић, престолонаслодник Александар Карађорђевић са породицом и чланови породице његове супруге. Најављен је и долазак председника Томислава Николића, председавајућег Одбором Задужбине краља Петра Првог која организује сахрану.

Син кнеза намесника Павла и кнегиње Олге Карађорђевић преминуо је у 92. години. Чукунунук вожда Карађорђа је потомак и руске царске лозе Романова, кнежевске лозе Демидова, као и грчких и данских краљева и кнежева. Према породичном правилнику краљевског дома, од 1930. године носио је титулу кнез од Југославије.

Школовао се у Итону. Учествовао је у Другом светском рату као пилот добровољац РАФ. Није скидао значку са крилима РАФ све док 2001. није добио српска којима их је заменио.

Био је потпредседник Управног одбора Западноевропске епархије СПЦ, обновитељ Витешког реда змаја и покровитељ Центра за истраживање православног монархизма.

Из првог брака са кнегињом Маријом Пијом од Савоје има синове Димитрија, Михајла, Сергеја, и Јелену. Из другог брака са кнегињом Барбаром од Лихтенштајна има сина Душана.

ТОПОЛА ИЗ ВАЗДУХА

КНЕЗ Александар је обожавао авионе. Летео је и на ловцу „спитфајер“. Када је 2000. дошао у Србију, за њега је организован лет из Батајнице авионом Г-4. Желео је да из ваздуха види Шумадију, Крагујевац, Тополу…

Када је говорио о себи, увек је инсистирао да је Шумадинац и пилот, па тек онда кнез. Најзначајнија личност његовог детињства био је његов стриц краљ Александар Ујединитељ.

Кнез Александар ће остати запамћен по томе што је бранио историјску улоги свога оца кнеза Павла и његов покушај да поштеди Србију од трагедије Другог светског рата. Пажњу српске јавности посебно је привукао 1999. године када је српском народу упутио извињење због учешћа породице Карађорђевић у стварању Југославије, сматрајући Југославију трагичном грешком.

Остало је упамћено да се јавно противио једнострано проглашеној независности Косова а оштро је критиковао и НАТО акцију против Србије.

Откад је након 2000. добио српска документа, кнез Александар често је долазио у Србију. И од тог доласка до саме смрти инсистирао је на помирењу и сабрању српског народа.

– Био је отмен, прави кнез, али и изузетно непосредан човек. Руковао се с људима на улици, разговарао са сељацима на пијаци. Пропутовао је нашу земљу уздуж и попреко – каже Срђан Станишић.

Аутор: Д. МАТОВИЋ М. ЛУКОВИЋ

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Преминуо кнез Александар Карађорђевић