Пилот Полан поново међу Србима

У Смедеревскоj Паланци у суботу откривен споменик српским и француским пилотима из Првог светског рата

Пуковник Фурниjе и капетан Полан у кабини „Фармана“

У СМЕДЕРЕВСКОЈ Паланци у суботу jе откривен споменик српским и француским ваздухоловцима из Првог рата. Свечаност jе увеличао и Жан-Клод Сеге, заступник породице пилота Луjа Полана, jедног од наjистакнутиjих француских ваздухопловаца коjи се борио са над Србиjом 1915. године, а уз њега jе био и престолонаследник Александар Карађорђевић. Пред српском и француском заставом, коjе су се у суботу виjориле испред новооткривеног споменика стаjали су и воjни аташеи Француске и Грчке, затим, представнци наше воjске, стотине грађана Паланке…

Оваj градић у срцу Србиjе 1915. био jе место где су се склапали авиони француске ескадриле „МФ99С“ коjа jе дошла вагонима из солунске луке. У групи од стотинак француских авиjатичара са осам ваздухоплова тада jе био и Луj Полан, хероj Првог рата и потоња легенда француске авиjациjе. У Смедеревску Паланку, у његово име дошао jе Жан-Клод Сеге, заступник породице Полан, иначе jедан од наjвећих ваздухопловних публициста Европе. Као дар домаћинима он jе Музеjу у Смедевскоj Паланци оставио копиjу оригиналног дневника француског пилота и део документациjе сакупљене после Поланове смрти коjа jе везана за његове летове у Србиjи.

Сеге jе у Србиjу донео земљу са гроба Луjа Полана, а у Француску ће вратити земљу са аеродрома на коме jе летео пре 100 година.

Госта из Француске jе дочекао престоланаследник Александар Карађорђевић. Луj Полан и регент Александар Карађорђевић као извиђач су, наиме, 27. jула 1915. заjедно летели са Бањичког аеродрома над положаjима Аустроугара.

Подизање споменика у Улици Првог српског устанка у парку у срцу града инцирало jе Удружење ратника, добровољаца и њихових потомака 1912-1918. из овог града. Иза њихове идеjе стала jе Скупштина града. Споменик пилотима дело jе Небоjше Јовановића, уметника из Паланке.

– Велика jе част угостити представника породице Полан у нашем граду – говори, за „Новости“, Предраг Торбица из Организационог одбора. – Хероj Француске прве ратне победе однео jе над Србиjом и наша земља му jе до краjа живота била као друга домовина. То нам jе потврдио и Жан-Клод Сеге коjи jе дошао у име ћерки пилота Полана.

Споменик, дело Небоjше Јовановића

Луj Полан, уз маjора Роже Витру, био jе наjвише рангирани француски официр у Србиjи коjи jе дошао 1915. Био jе неустрашив. Наш пилот Ђорђе Рош оставио jе у свом дневнику белешку како jе Луj Полан када jе ушао у ПВО ватру у Земуну одбио да се врати а да не заврши извиђање већ jе наставио задатак певаjући „Марсељезу“. У ратном дневнику ескадриле „МФ99С“ стоjи да jе Полан летео и на три задатка дневно. Записана jе и његова ваздушна победа над Немцима у лето 1915, када jе са капларом Андреом Лестрадом између Земуна и Борче сустигао jедан апарат из 15. немачке летачке ескадриле коjи jе оборио изнад села Глогоњ, да би се потом, тог дана jош два пута се дизао у ваздушне борбе.

– Полан jе постао легенда у францускоj почетком 1917, када jе конструисао авионску елису са „ходом“ кроз коjи се могло пуцати из митраљеза – обjашњава Торбица. – Претходно, у Скадру Французи су предали своjе ваздухоплове Српскоj воjсци а Полан се потом борио jош четири месеца над Верденом у Францускоj. Команда француске воjске га jе затим повукла да усаврши своjе ваздухопловне конструкторске идеjе и он jе проjектовао четири типа француских авиона.

Постао jе милионер, али се 1940. jавио у Француску воjску да лети у рату са нацистима. Због старости ниjе примљен у воjску, преживео jе рат и умро jе 1960. Његово име Французи изговараjу са великим поштовањем.

ВИШЕ ОД 300 ЛЕТОВА ФРАНЦУЗА

ЗА осам месеци француска ескадрила jе извршила више од 300 борбених летова и оборила два неприjатељска авиона – 9. jуна, 4. и 23. jула, а 5. августа jе погодила два монитора („Енс“ и „Корош“).

Ова jединица jе заслужна за обарање jош три аустроугарска авиона – 26. jуна, 7. и 13. jула.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Милисав Семиз – Заборављени хероj београдског неба …

Егзодус и стид

Посмртни остаци Аписа преносе се у Србиjу

Први свjетски рат – Јадовно 1941.