Петровац: Обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде

У мјесту Биљег јуче је, у организацији Српског народног вијећа и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске обиљежено 77 година од пробоја усташке опсаде из које је спашено на дестине хиљада Срба и партизана.

Свечаност је почела на Петровцу полагањем вијенаца погинулим жртвама код споменика Војину Бакићу и устанку народа Баније и Кордуна, девастираног и необновљеног, који, како је иронично рекао предсједник СНВ-а Милорад Пуповац, „показује досадашњи европски карактер Хрватске, која се у ЕУ парламенту бави `нутелама`, а не европским вриједностима“.

Пуповац је предложио да се Бакићев споменик претвори у музеј, с концептом приказивања свега значајног у историји Кордуна, независно од тога да ли је ријеч о историји хрватског, српског или неког другог народа.

– Има слојева историје о којима се у овој земљи не говори и нема музејских поставки који би свједочили о тим периодима, а ништа не треба скривати, ни тамне ни свијетле периоде, ни слободарске ни неслободарске, ни код Срба ни код Хрвата – рекао је Пуповац.

Он је поздравио окупљене антифашисте који су стигли из источне Славоније, Истре, Међимурја и Далмације, те госте из Велике Кладуше у БиХ, а посебно поздравио још увијек живе учеснике Народноослободилачке борбе, за које је рекао да су у херојско вријеме са херојским дјелима постали хероји.

– Вама, окупљенима око идеје антифашизма хвала што сте дошли и показали да вам је стало, да покажемо да ћемо знати рећи `не` и данас и сутра, свима који буду хтјели поништавати идеју због које се окупљамо – поручио је Пуповац.

Начелник општине Војнић Небојша Андрић /ХДЗ/, који је и раније долазио на скуп, рекао је да данашње младе генерације живе слободу као нешто што је дошло само од себе, али за њу је кроз вијекове проливено пуно крви.

– Највећу је жртву Кордун и цијели овај крај дао за вријеме Другог свјетског рата, о чему свједоче и бројни споменици. Ми им се требамо поклонити и одати признање – рекао је Андрић.

Он је најавио да ће општине Војнић и Гвозд заједнички осмислити пројект за финансирање уређења овог спомен-подручја на Петровој гори.

Окупљене је позвао да помогну на предстојећим евроизборима да лидер Самосталне демократске српске странке /СДСС/ Милорад Пуповац уђе у Европски парламент, додавши да је увјерен да је Пуповац човјек који ће тамо лобирати за општине са кордунског подручја.

Дејан Јовић, други на листи СДСС-а за Европски парламент, поручио је да се треба сјећати жртава, али да се треба сјећати и побједе над усташким злом остварене 1945. године у Хрватској, Југославији и цијелој Европи.

– Наша је жртва била велика, али је и наша побједа била велика, те је на њој створена идеја уједињене Европе, која је створена зато да никада више ни један народ не ратује против другог – рекао је Јовић.

У име САБА Хрватске Иван Фумић подсјетио је да је због расних закона усташког режима и убистава Срба, Јевреја и Рома народ устао и започео Народноослободилачку борбу, те да је побједа услиједила због братства и јединства, након чега се градио социјализам.

– А сада се предсједница државе на Дан ослобођења Загреба иде поклонити усташама. Замислите да се /њемачки канцелар Ангела/ Меркел иде поклонити СС-овцима, па не би више ни пет минута била на власти у Њемачкој. Наша власт плаче над пораженима и клања им се. Ми антифашисти заправо бранимо углед Хрватске, а ови на власти је систематски руше – рекао је Фумић.

Учесник пробоја, тада малољетни Миле Кнежевић, испричао је да је након вишемјесечног прогањања, убијања и одвођења у логоре смрти жена, дјеце и старијег становништва кордуна, 700 партизанских бораца у ноћи са 13. на 14. маја 1942. кренуло у акцију пробоја обруча неколико хиљада припадника усташко-домобранских снага.

Усташка војска се повукла и више се никада није усудила обрачунати са партизанима на Петровој гори, која је за вријеме Народноослободилачког рата била упориште кордунашких партизана и на чијем се подручју налазила партизанска болница.

Кнежевић је рекао да је на Кордуну током Другог свјетског рата било више од 30.000 жртава, од чега 6.608 дјеце.

Извор: СРНА