Пет хорора Аушвица о којима се мало зна

Аушвиц је данас синоним за холокауст, односно главни симбол злодела нацистичког режима током Другог светског рата. Камп „истребљења“ се данас налази под заштитом УНЕСЦО-а као споменик светске баштине, а музеј на локацији годишње посети око 1,5 милиона људи.

Ово је пет мање познатих чињеница о логору смрти:

1. Аушвиц се заправо састојао од 3 главна логора

Главни је логор био Аушвиц I, који се састојао од 16 старих дрвених барака, након што је шеф СС-а Хајнрих Химлер одобрио да то место постане концентрациони логор. Изворно је било планирано да Аушвиц буде место за политичке затворенике. Током времена рада логора, Аушвиц је био административни центар целог комплекса од три кампа и злогласног смртоносног Блока 11.

Изградња другог логора Аушвиц II-Биркенау, почела је 1941. како би се решило питање преоптерећености главног логора људима. У њему је требало да буде смештено 50 хиљада ратних заробљеника како би присилно радили, али план је промењен, те се бројка учетворостручила на чак 200 хиљада затвореника. У октобру 1941. стигли су први затвореници – 10 хиљда совјетских ратних заробљеника. У време када су пребачени у Биркенау у марту 1942. само 945 њих били су још увек живи.

Birkenau je postao logor istrebljenja, izgrađene su dve gasne komore, koje su korišćene za masovno ubijanje sve do rane 1943, kada su nacisti odlučili da povećaju kapacitet gasnih krematorijuma Birkenau krematorium II или „беле куће“ уградњом врата која не пропуштају гас, вентилационих отвора за циклон Б и друге опреме за вентилацију. До јуна 1943. у Биркенауу су постојала четири функционална крематоријума.

Трећи логор, Моновиц, изграђен је као кућа за раднике из оближњег хемијског постројења „ИГ Фарбен“, које је производило тип синтетичког буна-каучука. Налазио се 7 километара даље од Аушвица и у њему су радници на почетку живели и пешке одлазили на посао, али закључено је да то није исплативо. Био је то први концентрациони логор који је финансиран и изграђен од стране приватне индустрије.

2. Побуна 1944. завршила је уништењем једног гасног крематоријума

Јединице Специјалне команде (Сондеркоммандо) у логору били су заробљеници одабрани за обављање масовних погубљења других затвореника. Они су радили у гасним коморама, а животни век припадника тих јединица је био поприлично кратак, будући да су били сведоци убистава.

Први задатак новог запосленог био је да се „реши“ претходног, а други је често био тај да докрајчи чланове властите породице. Седмог октобра 1944., затвореници задужени за овај посао начули су да ће бити транспортовани у други логор, где ће вероватно дочекати и свој крај. Јединица Специјалне команде се побунила, те су похрлили и напали СС стражаре камењем, секирама и импровизованим ручним бомбама. СС-овци су поставили митраљез за напад на њих, али су неки ипак успели да побегну. Резултат обрачуна била су три мртва чувара СС-а, од којих је један спаљен жив у пећима крематоријума, као и убиство 250 припадника Специјалне команде и уништени Крематоријум IV.

3. Било је стотинак покушаја бекства:чак 150 затвореника успело је да побегне из логора

Казна за покушај бекства била је смрт изгладњивањем, а породице оних који су успели да побегну биле би јавно изведене и мучене пред другима. Кад би неко побегао, СС-овци би и насумице одабрали десеторо људи из њиховог блока, стрељали их или изгладњивали до смрти, али то није спречило више од 800 покушаја бекства из кампова Аушвица.

Познато је бекство пољских затвореника, који су провалили у складиште, маскирали се у СС чуваре, тако да су украли униформе и оружје, као и аутомобил. Њиме су, без заустављања, мирно изашли на главну капију 20. јуна 1942. Две године касније, један пар је такође покушао да побегне у украденим униформама, али су ухваћени и мучени, а затим погубљени. Неколико месеци после њих, муж и жена су помоћу лажног пасоша успели да побегну из логора.

4. Два затвореника Аушвица су канонизована

Максимилијан Колбе је био пољски монах који је у Аушвиц дошао 28. маја 1941. Тамо је наставио да ради као свештеник, а често су га мучили и премлаћивали. Након што су у јулу 1941. тројица затвореника успешно побегла, СС-овци су дошли по 10 затвореника да би их изгладњивала у подземном бункеру блока 11.

Један од изабраних је почео да виче: „Моја супруга, моја деца!“ и на његове очајничке повике се јавио Колбе, нудећи се да заузме његово место. Сведоци кажу да је осуђене на смрт две недеље водио кроз молитву, клечећи на коленима. После две недеље глади и дехидрације, Колбе је још увек био жив, а чувари којима је требало место убили су га смртоносном ињекцијом. Папа Јован Павле II прогласио га је свецем 1982. године.

Едит Штајн је била Јеврејка и филозоф која је 1922. прешла у католицизам и посветила се молитви поставши кармелићанска монахиња. Она и њена сестра су 1938. послате у манастир у Холандији, јер су свештеници сматрали да, као Јеврејке, нису сигурне. Ипак, ухваћене су друго августа 1942. и послате у концентрациони логор. Један од холандских чувара, фасциниран њиховом смиреношћу и вером, понудио им је план и помоћ у бекству, али Едит га је одбила, рекавши:

– Преузећемо судбину своје браће и сестар.

На крају су погубљене у гасној комори, а Едит је 1998. проглашена светицом и мученицом Католичке цркве.

5. Постојало је још 50 подкампова

Поред три раније споменута главна кампа, постојала су још 44 подкампа на сточним фармама, у индустријским фабрикама и местима с другом функцијом. Најмањи међу њима је био Катовиц, који је имао само десет затвореника, а највећи је био Неудакс (3.500). Најчешће су то били логори у близини радног места заробљеника, а већина њих је „трајала“ само неколико месеци, онолико, колико су затвореници били потребни.

Аутор: М. А.

Извор: БЛИЦ

Везане вијести:

Невјероватна прича о човјеку који је добровољно ушао у Аушвиц …

Мученици спасени из пакла | Јадовно 1941.

Чак 21 посто младих Нијемаца никада није чуло за …

Пољска: Затвор за називање Аушвица „пољским“ логором смрти …

Музеј логора Аушвиц – Биркенау обишло више од два милиона …