Пажин: Толико су ме тукли да сам свијест губио осам пута

У наставку суђења Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу за злочине над српским цивилима на подручју Ливна 1992. године, свједок Тужилаштва БиХ Борко Пажин рекао је да су га на “испитивању” у основној школи толико тукли да је исте вечери свијест губио осам пута.

Борко Пажин је посвједочио да је 25. августа 1992. године доведен из цивилног затвора у Основну школу “Иван Горан Ковачић” у Ливну. Исто вече га је позвао извјесни Гарић у учионицу на “испитивање” код Ибрахимагића који је био старјешина.

“Ибрахимагић је рекао: `Причај`. Са стране су били Гарић, Зденко, Бабо и Велагић. /…/ Први ме је ударио Гарић палицом. Удара, ја вриштим. Онда сам пао, па су ме полили водом из бокала са стола. Потом Јашаревић удара челичним ужетом са чворовима”, присјетио се Пажин.

Свједок је рекао да га је “Андабак ногама будио, те да су га он и Велагић тукли ногама и рукама”, додајући да је то вече свијест губио осам пута, преноси Бирн.

“Био сам сломљен”, рекао је Пажин на суђењу Андабаку, Јашаревићу и Велагићу кој су по 29 тачака оптужени за затварање, мучење и убиства српских цивила почињена 1992. године у Основној школи “Иван Горан Ковачић”.

Према оптужници, Андабак је био командант Војне полиције Хрватског вијећа одбране /ХВО/ за Оперативну зону сјеверозападна Херцеговина, а Јашаревић његов замјеник, док је Велагић био припадник криминалистичке службе Војне полиције ХВО-а у Ливну.

Пажин је рекао да му је Андабак пријетио пиштољем. “Он је то радио из задовољства, а, чини ми се, Гарић зато што је морао”, навео је свједок.

Пажин је напоменуо да Андабака није познавао, али да јесте његовог оца. Имена људи који су га тукли, како је рекао, чуо је од других затвореника у школи.

Вијеће је у више наврата опоменуло Андабаковог браниоца Бајру Чилића због непристојних и увредљивих питања свједоку.

На овом рочишту исказ је дао и Драшко Радивојиша који је рекао да је у септембру 1992. године на једно вече доведен у основну школу ради размјене, која није успјела. Он је навео да су га те вечери толико тукли да је због болова желио себи одузети живот.

“Ушао сам у учионицу. Ту је био главни исљедник Љубан Билић. У клупама 15 војних полицајаца. Наређено ми је да сједнем `каубојски` на столицу /…/ Ударали су ме ногама, рукама, каблом и бејзбол палицом”, присјетио се Радивојиша.

Он је додао да је исте вечери претучен још два пута, те да је мучен струјом, која се користи за утјеривање бикова у камион. “Нисам могао да издржим болове. Хтио сам да се убијем”, рекао је свједок кроз плач.

Након те ноћи, како је рекао, враћен је у цивилни затвор, а Ливно је напустио почетком новембра 1992. године.

Радивојиша је навео да је за Зденка, Јашаревића и Велагића чуо само од других људи.

Суђење ће бити настављено 30. децембра.

Извор: