Паулин Двор мјесто злочина – сјеђамо се 21 годину послије

Данас се навршава 21 година од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 српских и једног цивила мађарске националности, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној одговорности нити за премјештање лешева. Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да су до сада за ово убиство осуђена само два припадника 130. бригаде Хрватске војске, која је извршила злочин, и то Никола Иванковић правоснажно на 15 година затвора, а Енес Витешкић неправоснажно на 11 година, послије двије ослобаћајуће пресуде.

Штрбац је рекао да је то била регуларна јединица Хрватске војске чији су командни кадар и састав познати.

Злочин се десио 11. децембра 1991. године, када су, наводно због освете за погинулог саборца, у кућу Андрије Буквића, гдје су цивили од 45 до 81 годину били у кућном притвору, упали ноћу хрватски војници и побили их. Међу њима су била четири брачна пара.

Овај злочин је годинама прикриван. Тијела 17 жртава откривена су 500 километара далеко од мјеста злочина, док је тијело 18-те жртве, једне жене, Даре Вујиновић, пронађено скалпирано у шибљу крај куће гдје је почињен злочин, а убијени су и њени родитељи.

Сутрадан ујутро злочинци су кућу Андрије Буквића, ради уништавања трагова злочина, експлозивом сравнили са земљом.

Штрбац је истакао да је до данас остало неистражено ко је наредио овај злочин, као и ко је наредио, организовао и извршио премјештање тијела са мјеста злочина, мада се зна да је у то вријеме, 1997. године, шеф свих служби безбједности Хрватске био Мирослав Туђман, син покојног хрватског предсједника Фрање Туђмана.

Посмртне остатке 17 убијених цивила пронашли су и ексхумирали истражиоци Хашког трибунала у мају 2002. године на локацији Ризвануша у близини Госпића, у Лици, која је удаљена више од 500 километара од мјеста злочина.

Након ексхумације 2002. године, утврдило се да су ти остаци првобитно били покопани на простору једног војног складишта „Луг“ код Чепина, у близини мјеста злочина, одакле су у зиму 1997. године, очигледно уз знање највиших војних, полицијских и цивилних структура власти Хрватске, ексхумирани и у пластичним бурадима пребачени на локацију на Велебиту, када су се за тај злочин заинтересовао Хашки трибунал, истакао је Штрбац.

„Зна се да су директни `извршиоци радова`, односно ексхумација и превоза били инжењерци из Карловца. Па су они превезли тијела у неком камиону, фингирајући да превозе кисели купус у пластичним бурадима, у која су ставили по један леш“, рекао је Штрбац.

Годину дана након ексхумације, 2003. године породице су их идентификовале у Заводу за судску медицину у Загребу и већину од њих сахраниле у Паулин Двору.

Српски страдалници сахрањени су у заједничку спомен-гробницу, коју су изградиле и финансирале њихове породице, а на коју су 4. новембра 2010. године тадашњи предсједници Србије Борис Тадић и Хрватске Иво Јосиповић, положили вијенце.

Убијени су Милан Лабус, Спасоје Миловић, Боја Грубишић, Божидар Суџуковић, Босиљка Катић, Бошко Јелић, Милан Катић, Дмитар Катић, Драгиња Катић, Вукашин Медић, Даринка Вујновић, Анђа Јелић, Милица Миловић, Петар Катић, Јован Гаврић, Милена Родић и Марија Суџуковић, сви српске националности, те Кећкеш Драгутин, мађарске националности.

Извор: 

Везане виjести:

Сeћaњe нa жртвe рaтнoг злoчинa