Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
U naše dane, nepun vek kasnije, jake struje „rimokatolicizma i ostalih sekti“ i dalje vršljaju Srbijom. Ovoga puta su se okomile na naše divne ikonostase, na bogoslužbeni poredak, na našu sabornost. Pismo novomučenika Varnave, iako sasvim kratko, daje rešenje za sve napasti i nedaće koje su nalegle na naše hramove i naše duše, piše Željko Perović o nepoznatom pismu patrijarha Varnave
Pre nekoliko dana javio mi se čika Jovan iz Niša, unuk vladike niškog Jovana Ilića rodom iz Dojkinaca. Nedavno je u porodičnoj zaostavštini pronašao pismo patrijarha Varnave, upućeno njegovom dedi. Ovaj važan dokument želi da pokloni Eparhiji niškoj, šalje ga i meni, u elektronskom obliku, uz dozvolu da mogu da ga koristim i publikujem.
Zbog patrijarhovog rđavog rukopisa, pismo sam jedva raščitao. Pisano je u Skoplju o Božiću 1929. godine. Tada je Varnava bio još uvek mitropolit skopljanski a Jovan, vladika mostarski. To je deveta godina njegove službe u mitropoliji koju je nakon Prvog svetskog rata zatekao pustu i poharanu, bez monaha, sveštenika, bez mitropolita Vićentija koji je negde u Bugarskoj, tokom okupacije, spaljen na lomači. Sem celokupne duhovno-neimarske obnove, novog mitropolita čekao je i problem snažne bugarske i vatikanske propagande. Prvi su svoju delatnost pospešivali dinamitom a drugi velikim sumama novca, besplatnim činodejstvima i bogatim donacijama za obraćenike. Latinskoj propagandi išlo je na ruku i doseljavanje njihovih činovnika, profesora, oficira i žandarma u bedna pravoslavna naselja, puna bogalja i gladne ratne siročadi. U Pirotu se tako, po pisanju starešine Stare crkve Dimitrija Panića, nakon rata steklo četrdesetak katoličkih porodica, imućnih i voljnih da u gradu podignu katolički hram „radi služenja mise i pribavljanja novih članova“. Pop Dimitrije piše da je ova mala zajednica, skupa sa svojim sveštenikom koji im često dolazi iz Niša, veoma aktivna u propagiranju svoje vere, čak i među đacima: „Jedan od profesora katolika, koji je sa službom u Pirotu, govorio je učenicima kako je katolička vera savremena, kako u njoj postoji organizacija, ima mnoga humanitarna društva, kako je mnogo bogata, te će moći siromašne članove pomagati.“ …
u Makedoniji, osvećenja hrama na dan svetog Pantelejmona 1928.
Vatikan je tih godina kušao pravoslavni narod kao đavo gladnoga Hrista u pustinji više Jerihona i budući patrijarh, u svom pismu, izražava veliku zabrinutost zbog toga. On jasno svrstava rimokatolicizam u sekte i veruje da će narod, iako u velikoj oskudici, ostati nepokolebiv i izdržati, dok crkveni velikodostojnici nešto ne preduzmu. U pismu izražava i veliko interesovanje za izradu crkvenog Ustava koji je Crkvi trebao da donese veću nezavisnost od države i njenih rđavih sporazuma sa Rimom…
U naše dane, nepun vek kasnije, jake struje „rimokatolicizma i ostalih sekti“ i dalje vršljaju Srbijom. Ovoga puta su se okomile na naše divne ikonostase, na bogoslužbeni poredak, na našu sabornost. Unele su vavilonsku pometnju u pravoslavna učenja o postanku sveta, o duši i zagrobnom životu, postu i pokajanju, podvigu ohristovljenja, grehu i homoseksualizmu, o đavolu koji sada ne kuša srpsku sirotinju, već upravo duhovne i intelektualne bogataše, nudeći im blistavu ulogu velikih vaseljenskih teologa, otaca, ujedinitelja za koje u Varnavinom podozrenju ka Rimu nema ni trunke svetootačke pronicljivosti i Hristoljublja, već jedino bezrazložnog srbijanskog straha od Latina, primitivne balkanske mržnje i manjka svečovečanske ljubavi.
Pismo novomučenika Varnave, iako sasvim kratko, daje rešenje za sve napasti i nedaće koje su nalegle na naše hramove i naše duše. Najpre je potrebno prepoznati a potom, sa vrha Crkve, paralisati sve izvore teološko-bogoslužbenih pometnji. To valja učiniti što pre, dok narod sasvim ne malakše, dok nas nije zadesila konačna nacionalna tragedija… U Jovanovom Otkrivenju piše da narodna Crkva nikome nije zagarantovana i da će Gospod ostaviti u tami one pomesne Crkve koje, nakon svog sunovrata, nisu uspele da se pokaju i vrate na svoja prvobitna dela (sr. Otkr. 2.5). U našem slučaju to su dela Justinova, Nikolajeva, Varnavina, Jovanova. Dela, učenja i bogosluženja koja nas nisu uznemiravala, delila i smućivala, već upravo prizivala i zbližavala, galila naše duše i srca punila umilenjem.
PREPIS PATRIJARHOVOG PISMA:
Vaše Preosveštenstvo,
Primio sam Vaše pismo. Hvala Vam što ste likvidirali moj račun, koji se odnosi na saborske dnevnice.
Vladika Josif pri polasku za Bitolj svratio se kod mene. Od njega sam čuo mnoge stvari koje su me interesovale.
Dobro je te ste preduzeli potrebne mere da se dođe do odbora koji će pregledati naš nacrt Ustava i učiniti šta treba da se u novoj redakciji iznese pred sv. Arhijerejski Sabor.
Kao što se očekivalo Vi sa dubokim poznavanjem Sinod. stvari ulazite u posao. Naročito dajući pravac rada osoblju Sinod. kancelarije.
Ovde je hvala Bogu sve u redu. Božić nam donese i lepo vreme. Daće Bog pa će se i naša Crkva organizovati. I ovde se oseća jaka struja rimokatoličke akcije. Hoće pošto-poto da prevede u katolicizam naš svet. Razume se da je naš narod toliko predan svojoj veri da im to teško ide.
Kako je tamo kod tebe? Da li tamo rimokatolici jačaju? Mislim da se naš svet ranijom borbom očeličio i da ne popušta. Ali ako mi kao crkveni predstavnici što pre ne organizujemo i onaj rad naše crkve, koji će paralisati rad rimokatoličke propagande i drugih sekata, onda će malaksati sabornici naše vere.
Javite se češće kad budete u Beogradu.
Srdačno Vas pozdravlja i moli se za Vas Bogu uvek iskreno odan Vam
Božić 1929. god. Vaš u Hristu brat
Skoplje M Varnava
Piše: Željko Perović
Uoči Male Gospojine, 2017.
http://momcilovac.blogspot.rs/2017/09/blog-post.html
Literatura:
– Veljko Đurić Mišina: Varnava patrijarh srpski, Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća, Podgorica/ Srpski kulturni centar „Patrijarh Varnava“, Pljevlja, Pljevlja – Podgorica, po Sretenju 2012.
– Pregled Eparhije niške, Niš, 1929.
– Sveto Pismo Novi Zavet, Biblijsko društvo Srbije 2012 (Otkrovenje Jovanovo, gl. 2, stih 5: „Seti se otkuda si pao, i pokaj se, i ona prva dela čini, ako li ne, doći ću ti uskoro i ukloniti svećnjak tvoj s mesta njegova, ako se ne pokaješ.“)
Izvor: Stanje stvari
Vezane vijesti:
Božićna poslanica Patrijarha Varnave iz 1936: Ako …
