Патријарх српски Господин Иринеј, са члановима Светог Архијерејског Синода СПЦ, одликовао је највишим одликовањем Српске Православне Цркве – орденом Светог Саве (трећег степена) г. Милорада Т. Бајића, филмског режисера из Београда. Препознајући значај рада и вредност дела овог скромног човека који је ванредним трудом постигао изузетан углед у српској документарној кинематографији, сведочећи о страдању Срба током новије историје, једногласном одлуком донето је речено решење као знак захвалности и признања за такво дело.
На ту одлуку Патријарха српског и Светог Архијерејског Синода, господин Бајић је одговорио следећим речима: – У овом свечаном тренутку, са сузама у очима, за које би наш народ рекао да су то сузе радоснице, ја се од срца, топло захваљујем господину нашем Патријарху Иринеју. Захваљујем се и свим члановима Светог Архијерејског Синода. Ја једино што могу да вам кажем, јесте да сам читав свој живот посветио страдању српског народа током двадесетог века. И да имам хиљаду уста, и стотину језика, не бих могао да опишем муке и патње кроз које је прошао српски народ. Мученици наши, Ђорђе Мартиновић који је настрадао на Косову, Љубан Једнак који је преживео покољ Срба у глинској цркви, Бранко Цетина који је преживео Јадовно, Душан Васић… уствари сведоче о злочинима који су учињени над Србима, било појединачно, било масовно. Ти злочини су тешко прихватљиви за људски ум и разум. Ја се од срца захваљујем, Вама, Ваша Светости, и вама члановима Светог Синода, за ово одликовање, одликовање Архиепископа српског, и просветитеља нашег, кога слави сва Српска Црква. Ви сте, у ствари, овим одликовањем ставили печат на мој рад, јер сам се ја читав живот борио за истину и правду. У мојим филмовима нема мржње, нема позива на освету. Моји филмови само желе да се не заборави! Остварују се речи које су записане, великог кинеског философа Конфучија који је рекао: «Човек има два живота. Један кад се роди, други када се упокоји. За време тог првог живота, он треба да ради од јутра до касног сумрака. А други живот његов почиње и траје све док га спомињу.»
Захваљујући Вашем одликовању – ја вам се захваљујем, јер верујем да ће моји филмови за садашње и потоње генерације много значити. То су хумани филмови. Захваљујем вам што сте били покровитељ мојих филмова, што ме је Српска Православна Црква, Ви Господине Патријарху, и чланови Светог Синода, материјално помогли да финализујем своје филмове, како бих их ставио вама на располагање. Још једанпут вам се захваљујем.
На све ово, Патријарх српски је благодарио г. Бајићу на труду који је поднео како би истина коју је снимао увек била спомињана и доступна, да се заиста никада не заборави страдање српског рода, али и да се тако нешто никада више не понови. Пожелевши му пуно успеха у животу и даљем раду, Његова Светост је благословио г. Милорада Т. Бајића.
Орден је уручен након седнице Светог Архијерејског Синода, 17. марта 2011. год. у свечаном салону Патријаршијског Двора у Београду.
доставља:
ђ. Александар Секулић
Извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА