Патња

Кренут ћемо послије доручка, тротоаром. Ићи ћемо слободно, без неке колоне, да не

Друге саонице прођоше мало напријед па поче утовар у више њих истовремено. Све

Дошла је медицинска сестра са три човјека који су носили велике нарамке неког

Још мало, и ето нас у Бајмоку. Сви смо некако живнули. Некако се

Камо ћемо? Па опет у вагон. Марвени, дакако! Слика уобичајена – пећ гори,

Трпеза дјелује озбиљно и изазовно па, отприлике, нема разлога који би некога од

Рече да узмемо сваки своје ствари и да чекамо утовар у вагон. Влак

Излазимо из топлог вагона на хладни снијег, а влак одмах оде некуда назад.

Коначно звижди, фућка локомотива. Почиње граја, гласно се разговара… Мотам цераду, а она

„Дижите се и износите ствари“, огласи се Стево. Све смо изнијели и поредали

Све је тако потрајало до оног дана кад Стево рече: „Данас, негдје предвечер,

Излазимо из саоница. Наши возачи се одмах враћају, а ми улазимо у једну