Док је већи број чланова Српског друштва Задужбина кренуо пут Космета и испоручио 10. донацију нашој напаћеној браћи, петорица наших чланова присуствовало је у недељу, 26. јуна 2011, парастосу жртвама комплекса логора Јадовно и обележавању дана сећања на Јадовно.
Присутнима се поводом 70 година од страдања код Шаранове Јаме поред осталих обратио председник удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић који је нагласио да је у Хрватској и даље на делу прикривање злочина почињених 1941. године и да се на њеној територији налазе места злочина те да је као таква одговорна што су жртве и даље неексхумиране, неидентификоване и несахрањене.
На подручју Споменичког места логора Слана на острву Пагу на којем су италијански војници септембра 1941. ексхумирали, спалили и у камењар сахранили пепео 793 тела жртава, међу њима тела 293 жене и 91 детета од 5 до 14 година старости, туристи уживају у сунцу и мору, не знајући шта се на том месту догодило. Она једина Спомен плоча, која је сведочила о мученичкој смрт не мање од 8.020 жртава побијених на и око рта Слана, нестала је два дана након што је прошле године обновљена. Не само да починиоци нису пронађени, не само да плоча није обновљена, него одлазак на Слану није уврштен у овогодишњи програм.
Упротеклом рату порушено је овде и оно мало споменика подигнутих до 1991. године.
Данас, на читавом подручју некадашњег комплекса усташких логора Госпић 1941. осим Спомен плоче код Шаранове јаме, обновљене прошле године и овог обновљеног споменика откривеног данас, нема никаквог другог спомена да се ту љета ’41. догодио стравичан злочин.
Све док је однос државе Хрватске овакав, као што је у данашње време, нема места говору о међусобном поверењу, а посебно не о развијању пријатељских односа.
Након Парастоса жртвама Јадовна тројица наших чланова наставили су поклоничко путовање по нашим Светим манастирима да би у четвртак, 7. јула 2011. посетили војничко гробље из последњег Отаџбинског рата на Соколцу где су положили цвеће и запалили свеће палим борцима са ширег подручја Сарајевско – Романијске регије. Гробље је названо “Мали Зејтинлик” по узору на солунско гробље из 1. светског рата, а на њему је већни мир нашло око 1.000 бораца Војске Републике Српске.