ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ ИЗ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

Служење парастоса пред спомеником код масовне гробнице у Мркоњић Граду

Служењем парастоса на православном гробљу у Мркоњић Граду и полагањем виjенаца на Спомен-обиљежjе масовне гробнице, данас jе обиљежено 19 година од отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду у коjоj jе пронађено 181 тиjело српских цивила и воjника.

Ексхумациjа тиjела из масовне гробнице почела jе 1. априла 1996. године и налази патолога показали су да су све жртве на звjерски начин мучене и убиjене.

Полагању виjенаца и служењу парастоса у капели Светог Марка на православном гробљу присуствовао jе и предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић, коjи jе подсjетио да за ове злочине jош нико ниjе одговарао.

„Ово jе, наjвjероватниjе, резултат наставка муслиманско-хрватске коалициjе и они сигурно испомажу jедни друге у сектору коjи има политички и други значаj. Федерална компонента у Тужилаштву БиХ ово одгађа максимално, као и многе сличне случаjеве коjи су се десили на почетку протеклог рата, а посебно оне на завршници рата“, рекао jе Митровић.

На питање како коментарише незваничне информациjе неких медиjа да jе Тужилаштво БиХ предмет „Злочини у Мркоњићу“ уступило хрватском правосуђу, Митровић jе рекао да jе то неприхватљиво.

„То jе неприхватљиво. БиХ има своj суд и тужилаштво и било би нормално да процесуира злочине почињене на њеном простору у размjени информациjа, доказа и поступака са хрватским правосуђем. То jе jедан од риjетких случаjева да се то дешава на овакав начин и на овом мjесту коjе jе оличење стравичног злочина, коjи има облике и геноцида и урбицида“, нагласио jе Митровић.

Он jе рекао да се таквоj намjери мора жестоко супротставити и Организациjа породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске, као невладина организациjа коjа представља жртве.

Породице жртава су огорчене и кажу да jе срамотно што за ове злочине jош нико ниjе процесуиран.

Мира Ђуза jе 1996. године у масовноj гробници пронашла посмртне остатке свог брата и каже да jе призор био стравичан.

„Приjе ексхумирања, 4. фебруара 1996. године кад смо се враћали из избjеглиштва прво смо свратили овдjе на гробље. Видjели смо стуб и на њему конопац, а испод све справе коjима су наши људи мучени, лет-лампе и слично.. Видjела сам и два дуга дрвета коjа су на средини имала жељезну куку, страшно jе било. Патолог ми jе обjаснио да су жртвама прво стављали гркљан на ту куку, па су их жељезом тукли у главу. Многи су на таj начин убиjени“, рекла jе Ђуза и додала да о томе треба причати и да ови злочини не смиjу бити заборављени.

Љиља Црнчевић jе у гробници пронашла посмртне остатке брата, оца и стрица.
„Само Србе осуђуjу, а ко jе урадио ово у Мркоњићу, зашто се о томе не говори? У овом времену неправде тешко jе наћи правду за жртве коjе су страдале на наjгори начин“, каже Црнчевићева.

Извор: 

Везане виjести:

У МРКОЊИЋ ГРАДУ ХРВАТСКА ВОЈСКА ПОЧИНИЛА ГЕНОЦИД НАД СРБИМА

ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

СУТРА ОБИЉЕЖАВАЊЕ 19 ГОДИНА ОД ПОВРАТКА НА ОГЊИШТА