Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

ПАРАСТОС ЗА СВИРЕПО УБИЈЕНЕ СРБЕ

Датум објаве: понедељак, 10 јуна, 2013
Величина слова: A- A+

На Чемерном у општини Илијаш данас ће служењем парастоса бити обиљежена 21 година од свирепог убиства 32 српска цивила, које су у овом селу починили припадници такозване Армије БиХ.

Парастос
Парастос

Породице убијених Срба на Чамерном код Илијаша огорчене су на правосуђе БиХ, јер ни након 21 године од злочина, иако су злочинци познати, нико није процесуиран нити осуђен.

Из Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево саопштено је да је за 10.00 часова планирана посјета цркви на Нишићима, а у 12.00 часова на Чемерном парастос, полагање цвијећа и паљење свијећа.

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова напале су село Чемерно рано ујутро 10. јуна 1992. године.

Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, ранили троје сељана и сравнили село са земљом.

У селу Чемерно од 10. јуна 1992. године више нико не живи.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака осумњичених за ове злочине.

Служењем парастоса у селу Чемерно, у општини Илијаш, обиљежена је 21 година од свирепог убиства 30 српских цивила које су на данашњи дан 1992. године починили припадници Армије БиХ.Чланови породица жртава и њихови потомци из овог села положили су цвијеће и прислужили свијеће на спомен обиљежју.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево Мирко Вранић рекао је да постоје три истине о овом злочину.

“Прва је да се на овом мјесту у истом дану на најбруталнији начин догодио масакр, друга да налогодавци и извршиоци слободно ходају БиХ и трећа да Тужилаштво БиХ за 21 годину није, а вјероватно и неће, провести истрагу о овом злочину”, нагласио је Вранић.

Он је најавио да ће, због тога, породице убијених затражити од високог представника у БиХ Валентина Инцка да нареди тужилаштву да покрене тај процес, те да ће, уколико он то не учини за 60 дана, породице блокирати ОХР.

Свједок злочина Бранко Трифковић огорчен је што ни послије 21 године нико није одговарао за свирепа убиства иако у Тужилаштву БиХ овај предмет стоји пет година.

“Жалосно је да се починиоци, а зна се ко су, слободно шетају. Од њих се може очекивати да сутра направе нешто слично што су овдје урадили”, рекао је Трифковић новинарима.

Он је навео да су сељани убијани крампама и сјекирама, да су дављени жицама, да су им вађене очи, резане уши, да су жене силоване. “Мом брату су из лежишта ишчупали руку и ногу”, каже Трифковић кроз плач.

Иако је био лакше рањен, он је успио да побјегне до мјеста Округлица, докле се пробијао четири сата. Истог дана се вратио у Чемерно гдје је затекао стравичан призор. Међу масакрираним сељанима били су његови родитељи, брат, невјеста, тетка, родица и њена два сина.

Он је додао да му је рањена сестра, игром случаја, преживјела јер су злочинци мислили да је мртва.

Масакр у Чемерну преживјела је и Велиборка Трифковић која је тада била трудна. Она се са десетак житеља сакрила у оближњу пећину. Каже да је напад на село, који је почео у 5.20, трајао до 16.00 часова.

“У пећини смо чули шта се дешавало напољу. Када смо изашли, видјели смо да су све живо поклали и убили на звјерски начин. Ни мачку нису поштедјели. Тада сам изгубила супруга и оца. То су све урадиле комшије из околних села Корита, Орахова, Махмутовића Ријеке, који су цијели живот са нама јели и пили”, рекла је Велиборка, која данас оскудно живи у Јањи са двоје дјеце.

Јован Дамјановић изгубио је мајку, брата стрину и њене двије кћерке. Каже да су сви били масакрирани, ударани тупим предметима, а да су његовом брату и очи извађене.

“Када смо дошли, све је било крваво. Истог дана, жртве смо овдје сахранили, а 1998. године посмртне остатке смо пренијели у гробље на Сокоцу”, рекао је Дамјановић.

Он је навео да је било проблема око натписа на споменику подигнутом у Чемерну, јер општинске власти нису дозвољавале да на њему пише да је ријеч о ратном злочину.

“Не знам ни ја како су они хтјели, само нису дали да напишемо онако како је требало”, рекао је Дамјановић.

Он је нагласио да у Чемерну, у којем је било двадесетак српских кућа у којима су углавном били старци, више нико не живи. У некада мирном селу, у којем су се током Другог свјетског рата комшије слагале и међусобно штитиле, настрадали су недужни људи који су ту дошли да пронађу сигуран кутак.

Парастос у Чемерну служио је јереј Дамјан Радовић који је дочекао породице настрадалих у цркви Светих апостола Петра и Павла у Илијашу.

Том приликом рекао је да је црква, која је саграђена у 19. вијеку, спаљена након потписивања Дејтонског споразума 1995. године.

Њена обнова започета је 2005. године, а јереј каже да је циљ да јој се врати љепота коју је имала прије 100 година.

Извор: СРНА




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top