Parada ponosa: Ako je ovo ponos, šta li je onda stid?

Piše Nataša Joavnović

Trebalo bi otvoreno reći da je, kada je u pitanju Parada ponosa, reč o prirodnom otporu većine na teror manjine koja hoće svoju seksualnost da prikaže kao nešto ekskluzivno. U slučaju srpske militantne pederastije, reč je o manjini koja teži da svoju ideologiju nametne kao obavezu drugima. I u svom naumu ne odustaje. Dok Srbiji ne slomi kičmu…

Svaka od velikih epoha ljudske civilizacije doživela je potpuni slom kada su države i društva zapadali u neizlečivu dekadenciju.
Pošast homoseksualnosti, pederastije koja je iz subkulturnog miljea, iz zabrane i izopštenja prešla u kontranapad i postala politički manifest, došla je glave i rimskom caru. Ali ta guja u nedrima imala je nekada drugačiji značaj. No ova, danas, Srbiji lomi kičmu na mnogo perfidniji način. Jer, ona ovde nije ništa drugo nego deo sinhronizovane akcije do tančina osmišljene u nekom od stranih štabova.

BRZI POTEZI
Cilj i vreme okončanja su takođe poznati. Početak novembra je i kraj ne samo konzervativne Srbije, već i Srbije bez severa Kosmeta i one koja je dala instrument u ruke onima koji će je brzopotezno ostaviti bez Vojvodine i Sandžaka. Da su ova zapažanja tačna svedoče izjave evropskih komesara, tačnije naših političara, a njihovih ljudi na terenu, iz kojih se može zaključiti da je održavanje gej parade u istoj meri uslov za ulazak u EU, u kojoj je to priznavanje nezavisnosti Kosmeta. Kao u izolovanom studiju pred očima javnosti lete slike: istovremeno dok muftija Sandžački odbija da prihvati popis stanovništva, kršeći građansku dužnost, a po golorukim Srbima sa Kosmeta pršte bojevi meci KFOR-a, naši pripadnicima MUP-a će, hteli to ili ne, morati da kažnjavaju svoj narod. Jer se usuđuje da ne prihvata manifest javne pederastije.
Ako je ova dijalektika tačno poređana, onda je jasno šta se Srbiji sprema.
Najava ovogodišnje „Parade ponosa“ 2. oktobra u srpskoj prestonici otvorila je frontove između LGBT populacije koju mahom čine stranci dopremljeni iz radnih štabova da bi, kako je to rekao komandir moskovske policije prilikom sprečavanja slične manifestacije u Rusiji, jarčili po tuđoj zemlji, građana, i nesrećnih pripadnika MUP-a od kojih se očekuje da nasrnu na svoj narod. U ovom bermudskom trouglu, kako užurbano izveštavaju mediji, moglo bi da se dogodi svašta ili tek reprizira prošlogodišnja „vruća nedelja“.
Beograd je nekoliko dana uoči pomenutog skupa osvanuo oblepljen plakatima „Pedere u blendere“, najavljena je litija, usledilo je  zajedničko saopštenje Policijskog sindikata Srbije i organizacije „Dveri“, u kojem se pozivaju predstavnici gej i lezbo organizacija da odustanu od održavanja parade, a kao odgovor na ovaj još neviđeni savez ministar policije je javno priznao da je skup visokorizičan, a „mi istovremeno imamo velike pritiske iz Evrope da se taj skup održi“. Izostalo je objašnjenje gde to i u kojim papirima piše, da je za ulazak u EU neophodno održati gej paradu.

SINHRONIZOVANO UDEŠENA
Kakav scenario bi mogli da odgledamo na beogradskim ulicama? Da li će i ove godine Srbija na ulicama biti nazvana napadačima, huliganima, fašistima i klerofašistima, batinašima kojima prete „jezive kazne“? Jer ono, da podsetimo, što se dešavalo prošle godine bila je antirežimska revolucija koja nije ustala protiv grupice homoseksualaca obeleženih sramnom žutom trakom, već protiv manifesta zdušno podržanog od strane Vlade. Isti učesnici gej parade već sutradan su mogli mirno da piju piće u beogradskim kafićima bez bojazni da će im faliti dlaka sa glave. Ipak, to nije smetalo da protest zdrave Srbije bude i to od strane domaćih medija nazvan koordiniranom akcijom huligana i pljačkaša koji su se ustremili na ljudska i vladavinu nekakvih demokratskih prava.
Ono što je izvesno jeste  činjenica da organizatori parade, uprkos najavama o visokobezbednosnom riziku skupa neće odustati. To je, uostalom, jasno, jednostavnim rečima formulisao jedan od ovdašnjih vođa takozvane „Gej strejt alijanse“: „Ovo je tek početak!“, misleći na gej parade kao rane radove homoseksualnog pokreta u Srbiji. Za razliku od prethodnih godina, predstavnici LGBT populacije danas agresivno nastupaju, a njihovi zahtevi kreću se od insistiranja na javnim manifestacijama do instaliranja njihovog opredeljenja u obrazovni sistem Srbije. Preciznije, sve ovo je uvod u budući politički život pederastije koja ima očitu nameru da se što pre nađe u Skupštini, Vladi i svim državnim institucijama proporcionalno svojoj budućoj snazi na javnoj sceni. Koliko je prihvatanje ultimatum, a koliko stvar širokog pogleda na svet naše političke elite? U kojoj smo fazi tehnika ispiranja mozga, te da li je „Parada ponosa“ tek slučajno ili, pak, sinhronizovano udešena da se desi u vreme kada „konzervativan i reakcionaran“ narod na severu Kosmeta pokušava da telima odbrani pravo na svoju zemlju?

POVOLjNA ŽRTVA
Da je stvar odmakla daleko, i da je Srbija viđena kao povoljna žrtva, koju treba poniziti posle vojnog poraza, vidljivo je i po tome što je ove godine svoje prisustvo takozvanoj „Paradi ponosa“ najavio i izvestilac EU Jelko Kacin, dokazani srbomrzitelj, karijerista koji je ranih devedesetih godina dao krvavi i propagandni doprinos razbijanju Jugoslavije. Da podsetimo, on je prošle godine osudio nasilje tokom održavanja „Parade ponosa“ rekavši da je iz Beograda u svet poslata izrazito loša poruka, koja može negativno da utiče na odluku Holandije o daljem napretku Srbije na putu ka EU.
„Slike Beograda u opsadnom stanju, koje su danas obišle svet, šalju izrazito lošu poruku o pomanjkanju elementarne tolerancije prema manjinama u Srbiji, ali i o neefikasnosti državnih institucija“, naveo je u saopštenju Kacin. Očito je to bila opomena, jer danas većina naših političara laže da nema ništa protiv gej parade, a samo retki, poput Dragana Markovića Palme i Velimira Ilića, otvoreno govore ono što misle. Marković je, nazivajući svoje kolege političkim kurvama, najavio da će istoga dana, 2. oktobra, u Jagodini održati skup, takođe pod nazivom „Parada ponosa“, gde će biti organizovan kulturno-umetnički program, na kojem će biti promovisane tradicionalne porodične vrednosti. Ovaj istup  vodećeg evrounijte u potpunom je neskladu sa evroreformskim kursom zvanične politike kojoj i sam pripada. Što opet malo govori o doslednosti njegovih ideja, a malo i o samoj koaliciji kojoj pripada. Sam patrijarh srpski Irinej pozvao je „moralno zdravi deo naroda“ da u nedelju, 2. oktobra, ostane u svojim kućama i na taj način bojkotuje gej paradu najavljenu na ulicama Beograda.
No, ova besramna kolona zaštićena je od dežurnog EU policajca Vensana Dežera i mnogih drugih koji su i prošle godine viđeni kao „logistika“ ovoj provokaciji, što govori i politika pritiska koja se, malo vidljivo, malo nevidljivo, sprovodi nad srpskim političkim partijama i pojedincima.
I sama reč: ponos, upotrebljena na uvredljivom mestu i okolnostima, ima zadatak da utiče na svest nedoraslih ovom nezapamćenom teroru. I smisao reči „ponos“ izopačen je za potrebe isto tako izopačenog vremena u kojem živimo i pokreta koji su nam nametnuti i kojima nevoljno prisustvujemo.

SREDNjI PRST ISPRED VAZNESENjSKE CRKVE
Podsetimo na tekst Aleksandra Pavića ( „Pečat“, br. 135, 8. oktobar 2010), u kojem se demaskirajući poetiku gej alijanse autor pozivao na knjigu Dejvida Kupelijana „Marketing zla“. U pokušaju nametanja izvitoperenih vrednosti široj populaciji primenjuju se tri tehnike ispiranja mozga, od bombardovanja javnosti pričom o gejevima do organizovanja skupova koji ne podrazumevaju samo homoseksualce, već i pedofile i sodomiste, te decu od 12 godina.
Od prošlogodišnjeg paradiranja sa transparentima „Smrt državi“, uz pokazivanje srednjeg prsta ispred Vaznesenjeske crkve, do ovog, prošlo je tek godinu dana užurbanih priprema. Tragom studije koju je predstavio Pavić, Srbija je već prešla u drugu fazu, koja se odnosi na „psihološki terorizam koji treba da ućutka izražavanje drugačijeg mišljenja ili čak podršku istom“. Jedna od najsurovijih mera sprovođenja ovog društvenog inženjeringa jesu kazne zatvora uručene učesnicima prošlogodišnje antigej parade, zabrana patriotskih organizacija, progoni neistomišljenika i proširivanje liste za krivično gonjenje, kao i ona manje vidljiva mera – „rad“ na omekšavanju netolerancije. Svoj doprinos ovoj drugoj, dala je začudo na srpski Vidov danak ove godine i ambasadorka Amerike u Beogradu Meri Vorlik. Ona je podsetila srpsku javnost na veliku bitku koja se na taj dan, 28. juna 1969. godine, odigrala u njenoj domovini, kada je policija izvršila veliku raciju na mali gej klub u Njujorku. „Ljudi  su u  klubu pružili otpor“, dramatizuje Vorlikova, „a dva dana nemira i protesta koji su usledili bili su reakcija potlačenih ljudi i najava savremenog pokreta za prava seksualnih manjina.“ Ovakvo tumačenje vidovdanskog zapisa opredelilo je, valjda, i inventivan deo srpske javnosti, na čelu sa Karleušom, da se založi za prava manjine. Ni to nije sve. Ovde je reč o militantnom pokretu koji ima za cilj da menja svest građana, da razara tradicionalne vrednosti i da zadobije već očiglednu međunarodnu podršku u svom naumu da pokori i izopači politiku obrazovanja i vaspitanja najmlađih članova društva. Kao vrhunac tog mentalnog preobraćanja ovaj fašizam, već odavno plasiran kroz razne oblike zabave, a pre svega kroz modnu industriju i umetnost, prenet je snažno u Srbiju tek nekih desetak godina posle ukidanja zakona kojim je javna manifestacija homoseksualnosti bila zabranjena.

MILITANTNA PEDERASTIJA
Oni koji se još nisu predali opštem raspadu tradicionalnih vrednosti, danas su predmet javnog šikaniranja režimskih medija, protiv njih se takođe vodi rat tako što se potencira njihov „primitivni“ odnos prema građanskim i ljudskim pravima. Od tada do danas, domaća gej udruženja dobila su veliki novac iz fondova sličnih pokreta na Zapadu, što je takođe bio jedan od značajnih oblika specijalnog rata protiv Srba i srpske države.
Ovaj rat dobija na posebnom značaju kada se zna da tema ugroženih prava LGBT populacije ima za svrhu da zamagli daleko veće probleme sa kojima jedna zemlja u ovom trenutku treba da se suoči. Jer, moglo bi da se desi da shvatimo, tek pošto se dimna zavesa od gej parade raziđe da nam nedostaje deo teritorije.  I da nam je otet ispred očiju baš u trenutku dok su na beogradskim ulicama dve Srbije, po definiciji nacionalno opredeljene, narod i policija, nasrtali jedni na druge.
Stoga bi trebalo otvoreno reći da je ovde reč o prirodnom otporu većine na teror manjine koja hoće svoju seksualnost da prikaže kao nešto ekskluzivno, elitno, kao poželjno i kao uzor. U slučaju srpske militantne pederastije, reč je o manjini koja teži da svoju ideologiju nametne kao obavezu drugima. I u svom naumu ne odustaje. Dok Srbiji ne slomi kičmu. Jer ako je ovo ponos, šta li je onda stid?

___________________

Patrijarh Irinej: Ignorisati glupost

Patrijarh srpski Irinej pozvao je „moralno zdravi deo naroda“ da u nedelju, 2. oktobra, ostane u svojim kućama i na taj način bojkotuje gej paradu najavljenu na ulicama Beograda. „Pojavu tog ‘ponosa’ treba apsolutno prenebregnuti i pozvati narod da ne izlazi na ulicu i da svojim ignorisanjem odgovori na tu glupost.“

___________________

Ivica Dačić: Gej alijansa da pomogne policiju

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da će policija oštro reagovati ako bude napadnuta tokom Parade ponosa i da je zatražio od organizatora te manifestacije i stranih institucija koje ih podržavaju pomoć u opremanju policajaca. “Tek posle dobijanja te pomoći policija će moći adekvatno da izvrši zadatke i zaštiti učesnike, građane i imovinu grada”, ocenio je Dačić.

Izvor: PEČAT