Папа у невољи због Степинца

Све затегнутији односи Хрватске и Србије, појачани блокадом отварања преговарачих поглавља и комеморацијом жртвама јасеновачког логора, додатно су заоштрени актуелизовањем актуелне теме – проглашења Павелићевог кардинала Алојзија Степинца за свеца.

До тога би, према писању неких српских медија, и поред јаког противљења Српске православне цркве, могло ускоро доћи и то без обзира на став мешовите комисије за дијалог о контроверзном свештенику која треба да се састане почетком маја.

Такве вести у изјави за наш лист, демантује Вељко Ђурић Мишина, члан српског дела комисије коју је именовао Синод СПЦ.

Ђурић наводи да дијалог тек следи. Он сматра да у Србији причу о скорој канонизацији Степинца „диригује овдашња политичка елита која жели да добије више гласова на изборима, нарочито од оних који су пореклом преко Дрине“.

Амфилохије за пуну истину

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије потврдио је за „Блиц“ да СПЦ не може да заустави канонизацију Степинца.
– Ватикан има право на канонизацију, а рад комисије треба да послужи да се улога Степинца сагледа шире и да се о његовим поступцима пре, за време и након Другог светског рата према људима православне вере каже истина. Ако се и након тога канонизује, то ће имати негативни одјек у православној јавности. Оно битно у целом поступку, то је благодарски предлог папе Фрање за истинским и правим дијалогом који је једини начин да се успоставе бољи односи две цркве – казао је Амфилохије.

Ђурић каже да је, према његовим сазнањима, актуелни поглавар Католичке цркве рекао да за његовог мандата неће доћи до проглашавања Степинца за свеца.

– Неки у Србији гурају информације да је све готова ствар да би се народ замајавао одијумом према Хрватима, па није искључено да у завршници предизборне кампање неко од домаћих политичара коментарише јаком реториком ово питање – оценио је наш саговорник.

Он објашњава да је заједничка комисија утврђена, а преостало је да Света столица постави председавајућег и да рад почне. Ђурић указује да је разговоре о Степинцу предложио папа Фрања подсећајући да је он прогласио лажним мит о Госпи из Међугорја и склонио неколико десничарских бискупа у Хрватској, међу њима и најекстремнијег Фрању Језеринца.

Хрватски црквени врх не види ништа спорно у проглашењу светим Алојзија Степинца. Уз напомену о могућем јаком лобирању у име Хрватске, иза које су САД и НАТО, Ђурић каже да га не би изненадило да се папи, који, понавља, не планира скору Степинчеву беатификацију, нешто деси.
Да је проблем Степинца врло комплексан слаже се историчар Радош Љушић. Он сматра да то питање није толико битно за српско-хрватске односе колико за Ватикан.

– Кредибилни стручњаци мисле да је позадина дубља – да је Степинац пробни балон за папу Пија Другог који је врховни католички поглавар био током Другог светског рата. Ако прође то са Степинцем, онда има основа за беатификацију Пија Другог – тумачи Љушић за „Вести“.

Важан је Ватикан, а не Загреб

Вељко Ђурић Мишина указује да је у случају Степинца јасан циљ Хрватске, а да Србија у вези с тим треба да разговара с Ватиканом, а не са Загребом.

– У Србији се преко наше политичке елите пласира провидна немачка подвала о Степинцу, мада дијалог о његовом проглашењу за свеца није ни почео – тумачи Ђурић.

Као аргумент за своје тврдње наводи чињеницу да Римокатоличка црква није осудила нацизам, али јесте комунизам.

– Мислим да о овом питању неће одлучивати папа Фрања који је, иако поглавар, само један шраф у систему и као такав утврђује у ком ће се правцу Црква ићи, али не може сам да донесе коначне одлуке. У најкраћем, то је најбоље организована организација на читавој планети, за коју су Уједињене нације мало дете – закључио је Љушић.

Степинца, који је био загребачки надбискуп и кардинал, Католичка црква је 1998. прогласила блаженим и поред тога што је 1946. године због улоге у злочинима НДХ осуђен на казну затвора од 16 година са присилним радом и на три године губитка политичких и грађанских права. До краја 1951. је био у затвору Лепоглава, када је пуштен у кућни притвор због лошег здравља. Умро је 1960. године.

Извор: Вести онлине

Везане вијести:

Степинац светац упркос противљењу СПЦ

Раковић: Канонизација Степинца пут до релативизације историје

Орешковић: Битно да се канонизација Степинца што пре заврши

Вељко Ђурић Мишина: Мали прилог расправи око канонизације …