Пантић је рекао Срни да је овај филм обичан памфлет, те покушај Хрватске да фалсификовањем историје, докумената и тенденциозним изјавама у јавности о Степинцу, који је био саучесник злочина, буде створена слика о њему као о свецу.
– Филм оставља горак утисак на све потомке жртава усташког злочина – рекао је Пантић.
Он је навео да најновије приказивање овог филма представља покушај ослобађања Степинца одговорности од учествовања у злочину током Другог свјетског рата.
Документарно-играни филм „Алојзије Виктор Степинац“, у продукцији Хрватске радио-телевизије, претпремијерно је приказан у Надбискупско-пасторалном институту на Каптолу, а премијерно је приказан синоћ на Првом програму ове телевизије.
Удружење „7. фебруар 1942. године“ формирано је недавно у Бањалуци, а бавиће се прикупљањем документације о усташком злочину над Србима у селима Дракулић, Шарговац и руднику Рековац у Другом свјетском рату са циљем да буде направљен документарно-музејски простор.
Усташе су у рано јутро 7. фебруара 1942. године извршиле покољ Срба у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, а, према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.
Усташе су убијале Србе без иједног испаљеног метка – сјекирама и ножевима под командом Јосипа Мишлова и петрићевачког жупника фра Вјекослава Филиповића из гарде Анте Павелића такозваног „Тјелесног здруга“.
Први споменик жртвама овог покоља подигнут је 1965. године, а од 1991. године сваке прве недјеље прије годишњице страдања буде служен парастос у Дракулићу.
Извор: СРНА