САРАЈЕВО, 25. АПРИЛА (СРНА) – Негирањем злочина и етничког чишћења над сараjевским Србима, као и њиховог свакодневног шиканирања, предсjедаваjући Предсjедништва БиХ Бакир Изетбеговић импплицитно признаjе да политичка идеологиjа коjу jе утемељио његов отац (Алиjа) носи неоотоманску методологиjу покоравања других народа, у овом случаjу Срба, и таква политика ће растурити БиХ, оциjенила jе посланик СДС-а Александра Пандуревић.
“Монструозно jе рећи да су у Сараjеву Срби убиjали Србе, да су сами себе протjерали из Сараjева. Таква конструкциjа нам говори да онаj ко jе то изрекао, у ствари, подржава таj злочин, али нас и упозорава каква jе то БиХ по мjери Изетбеговића – унитарна БиХ у коjоj су Срби раjа“, рекла jе Срни Пандуревићева.
Она jе упозорила да “онаj ко брани злочин, спреман jе и да га понови“.
Према њеним риjечима, бошњачки члан Предсjедништва БиХ требало би да зна да ће БиХ бити онолико колико се сви у њоj осjећаjу равноправно.
Коментаришући изjаву Бакира Изетбеговића да су “поjедини Срби 1996. године палили станове, те наговарали своjе сународнике да напусте Сараjево“ и да jе до напуштања Сараjева дошло под притисцима тадашњих власти Републике Српске, она jе подсjетила да jе jе његов отац Алиjа тада поручио Србима да “они коjи нису носили пушку могу остати у Сараjеву“.
“Коjи то пунољетни мушкарац у рату ниjе носио пушку? Како су то на Илиџи, у Хаџићима или Илиjашу могли остати Срби коjи су четири године гранатирани, гинули, чиjа су дjеца убиjана на наjсвирепиjе могуће начине, чиjи су ближњи били затварани и мучени у сараjевским логорима?“, пита Пандуревићева.
Она jе “Изетбеговићу млађем“ препоручила да прочита књигу “Дневник ратног хирурга“ доктора Миодрага Лазића, коjи jе током рата радио у блажуjскоj болници.
“Лицемjерно jе и кад Изетбеговић каже како Срби раде у институциjама БиХ и како их ето тамо нико не шиканира, те да слободно могу ходати Сараjевом. Свиђало се њему или не, док смо у овоj БиХ, те институциjе су и наше и у њима ће радити Срби, и у њима ће се понашати као своjи на своме, упркос малтретирању коjем су свакодневно изложени“, наглашава Пандуревићева.
Она истиче да се ниjедан српски функционер у Сараjеву не осjећа безбjедно нити може прошетати тим градом, „и то Изетбеговић не може сакрити ниjедном измишљотином“.
„Када прочитате на порталима да вас треба убити, набити на колац, разапети итд. само луд човjек може проћи Сараjевом. И да не буде забуне, нико од нас и не осjећа жељу да шета по Сараjеву, нити нас занима таj град, али се не може рећи ни да смо тамо безбjедни“, закључила jе Пандуревићева.
Изетбеговић jе за Алтернативну телевизиjу изjавио да Срби сасвим комотно живе у Сараjеву и да нико од 4.000 Срба коjи раде у федералном Сараjеву нема неприjатности због тога што су Срби.
Он jе навео да у Сараjеву никада ниjе живjело 150. 000 Срба, већ 31 одсто када jе таj град броjао 350. 000 становника, а изнио jе и тврдњу да су „поjедини Срби у Сараjеву 1996. године палили станове и наговарали сународнике да не остану у такозваноj Алиjиноj држави“.