arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Треће стрељање дечака Петра из Коњица

2. јул 2020.

Петар никада неће славити свој 32. рођендан и испричати своју причу, јер је два пута стрељан, једном убијен и вечно жив. Овако почиње текст објављен дан након хапшења 13 особа у Сарајеву и Коњицу због ратних злочина на порталу Al DŽazire, аутора Драгана Бурсаћа, који преносимо у целости: Знате ли ко је Петар Голубовић? То је младић из Коњица. Напунио је 32 године. Узоран је грађанин, стоматолог. Понос оца Ђуре и мајке Власте, чувених професора у коњичкој гимназији. Но, њиме се највише поноси брат му Павле. Две године млађи, свршени правник и референт у мостарском суду. Тог 2. јула 1992. шесторица припадника Специјалне полиције из састава Интервентног вода Станице јавне безбедности Коњиц негде

Љубиша Шулаја: Страдалници наш најбољи путоказ

1. јул 2020.

Сремци су своју историју омеђили манастирима. Њих су зидали деспоти, светитељи, и усташе су знале да ће, докле год су ти манастири живи, бити жив и српски идентитет. Спомен плоча адвокату Јеврему Видићу који је већ почетком усташко-нацистичке окупације Сремске Митровице одведен у логор Јадовно и тамо убијен, биће постављена овог петка. На плочи, која ће се налазити на кући Видића, код пролаза на пијацу, уз Јеврема стајаће и помен свим жртвама усташког злочина почињеног у граду на Сави. Иницијатива за постављање плоче потекла је од митровачког лекара Димитрија Стојшића, а своју пуну подршку дао је и митровачки Завод за заштиту споменика културе. За Љубишу Шулају, челника Завода, овај догађај

Епископ Сергије: Сваки Србин да се упита да ли је издао Косово у себи

1. јул 2020.

Ходећи Крајином поново стичем онај давно стечени утисак – свако је наше поље Косово, сваки је храм Грачаница, свако је бојно поље наш Газиместан, наводи владика Сергије. Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије поручио је да сваки Србин треба да се запита да ли је издао Косово у себи, те истакао да су свако село, град, храм и поље у Крајини исти као и на Косову, јер косовски мит вијековима боји српску стварност бојама страдања, жртве и подвига. – Ходећи Крајином, из села у село, из града у град, служећи Богу и слушајући људе, поново стичем онај давно стечени утисак – свако је наше поље Косово, сваки је крајишки

Српски заробљеници у Загребу 1914.

30. јун 2020.

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

САВО СКОКО: Јун кад је пољем рађала смрт

30. јун 2020.

На сабиралишта код Мркоњића, Дријењана, Драчева и Величана сливале су се дугачке колоне ухапшеника. Највише их се прикупило код села Мркоњића, око 80. Исушени део Поповог поља, који је тога јутра личио на узаврео пчелињак, одједном је опустео; по њему су лутали узнемирени коњи и волови, а по неузораним њивама биле су разбацане ралице, плугови, јармови, тељизи, делови одеће… Нови талас усташког геноцида сручио се 23. јуна и на Попово поље. Био је сунчан и топао јунски дан, па су вредни поповопољски ратари у рану зору кренули да обраде исушено земљиште у Попову пољу (као за пакост вода се те године споро повлачила са поповопољских њива); позвали су у помоћ

Чудесна животна епопеја од усташког логора до Скупштине Србије: „Испричаћу свима туробну истину“!

29. јун 2020.

Првом седницом новог сазива Скупштине Србије председаваће Смиља Тишма.Не само зато што је најстарија. Ова част указана јој је и зато што је победила ужасе дечјих логора Независне Државе Хрватске и Јасеновац. Лични је сведок велике историјске трагедије српског народа. Иако није члан странке, СПС је позвао ову пензионерку да буде на изборној листи Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије, јер је ова жена – симбол победе. Рођена је каже, највероватније 1931. или 1932, не зна, јер је све спаљено, али добро се сећа детињства. Са старијим братом и две млађе сестре, преживела је усташке логоре у које су их одводили два пута. Од логора до Скупштине Србије „Изненадили су

Сећање на жртве рата деведесетих

29. јун 2020.

У Вуковару,Борову насељу и Бршадину на Видовдан одржано молитвено сећање и полагање венаца за српске жртве рата. Сваке године на Видовдан чланови Већа српске националне мањине Града Вуковара,  Самосталне демократске српске странке и Заједничког већа општина окупљају се на два свима позната места на којима су током рата 1991. године вршене егзекуције над српским цивилима. Тога дана припадници српске заједнице присећају се, не само људи који су ликвидираних на овим местима, него и свих других жртава пострадалих на многим другим нама знаним и незнаним местима и не само пострадалих из овог последњег него и пострадалих у свим ратовима од Косова на овамо. У Дунав, код Веслачког клуба у Вуковару, на

Сећање на жртве комуниста: Служен парастос поред јаме на Стражици (ВИДЕО)

29. јун 2020.

Деветнаести пут за редом Црквена општина пљеваљска организиује видовдански парастос поред јаме на Стражици, у коју су комунисти у два наврата: 1944. и 1945. године, без суђења, бацили 25 мученика. Деветнаести пут за редом Црквена општина пљеваљска и Одбор за изградњу цркве Помирнице организовали су видовдански парастос поред јаме на Стражици, у коју су комунисти у два наврата: 1944. и 1945. године, без суда и суђења, бацили 25 мученика. Непуне две деценије Црквена општина пљеваљска и Одбор за изградњу цркве Помирнице на Видовдан служе парастос настрадалим мученицима, Пљевљацима, који су скончали у јами на Стражици. Свих ових година, мученици почивају у јами без обележја и истине о страдању. У жељи

Жељко Кресојевић: ВИДОВДАН – ДАН ВЕТЕРАНА

28. јун 2020.

ПРОМЈЕНИЛА СУ СЕ ВРЕМЕНА … кажемо често. Само нам се чини… ЉУДИ СЕ МЈЕЊАЈУ… Не заборавите породице оних који су пали, дjецу њихову, жене, мајке и очеве, браћу и сестре …Обиђите их. Ако ништа друго попричајте са њима… Не заборавите оне који са посљедицама, са ожиљцима живе. Cа гелерима и зрнима у себи… Kрећу се штакама, на протезама, помоћу колица… . . . Ал` тко те 1971. бранио као најситнијег у разреду… тај улијеће 1981. без много питања у тучу на забави код Вује Цревара (а зна добро да смо је ми закували). Такав ће те извући рањена из тенка који гори у Подвожићу, почетком новембра, јесени 1991… Свратит ће

ЗЛОЧИН БЕЗ КАЗНЕ: Крвави Видовдан у Заборанима код Невесиња

28. јун 2020.

Херцеговина, та митска земља, кроз вијекове је била симбол слободе српскога народа. Непокорни дух херцеговачких горштака одолијевао је „домаћим” и страним окупаторима на врхунцу њихове крвожедности. Неријетко је била бедем пред којим су се ломила душманска копља, али и оно поднебље из чијих су се кршâ и врлети дизали устанци за ослобођење васколиког српства са далекосежним историјским посљедицама. Али како је слобода одувијек подразумијевала страдање, тако је и Херцеговина понијела крст првомученика, поставши симбол српске голготе раван оном косовском. Нажалост, знана и незнана стратишта овог светосавског краја, зуб времена неминовно препушта забораву. Придворица, Пребиловци, Корићка јама, иако би требали бити мјеста ходочашћа, још увијек су колико-толико присутни у колективном сјећању

Јахура: Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама

27. јун 2020.

Српско национално друштво Пребиловци, као удружење потомака и поштовалаца жртава хрватског геноцида над српским народом са простора Доње Херцеговине, безрезервно подржава иницијативу и  предлог  удружења „Јадовно 1941.“ да се страдање српског  народа у Независној Држави Хрватској  назове речју „ПОКОЉ“.  Покољ Срба у НДХ је битно обележје и најтрауматичнији део нашег историјског памћења са далекосежним последицама. Реч „Покољ“ је одговарајућа ознака из нашег језика за такав велики и неопростиви злочин па овим путем изражавамо нашу захвалност  удружењу „Јадовно 1941.“ за ову идеју и предлог. Верујемо да ће именовање геноцида НДХ над нашим народом као  „ПОКОЉ“ допринети нашој даљој заједничкој борби за успостављање културе сећања и поштовања жртава Покоља,  уместо садашњег  преовлађујућег

Стево Лапчевић: Јеврем Видић, човек чија је смрт довела Артуковића на оптуженичку клупу

27. јун 2020.

Суђењем Андрији Артуковићу смрт Јеврема Видића постала је његов последњи доказ, а он, иако одавно већ не међу живима, био је главни актер још једне парнице. Јеврем Видић Пресудом Артуковићу, смрт Јеврема Видића дефинитвно је добила свој виши смисао, ако се тако нешто уопште сме рећи. Она је постала његов последњи доказ, а он, иако одавно већ не међу живима, био је главни актер још једне парнице на којој је као адвокат одбране, својом жртвом допринео коначној победи правде. Након што је у првој половини септембра месеца 1942. године најближи Павелићев сарадник, човек његовог личног поверења, први “заштитар” и челник по много чему „знаменитог“ поглавниковог „Тјелесног здруга“ Виктор Томић завршио

Слободанка Тановић

Придворачка жртва Бошко Шакота и стравично страдање једног породичног стабла

27. јун 2020.

О судбини 13 Срба, коjе су у ноћи између 23. и 24. jуна 1941. усташе мучки убиле на Придворачкоj jами код Требиња, ћутало се више од 70 година. „Моjа Херцеговина“ покренула jе питање њихове необиљежене заjедничке гробнице у требињском гробљу у Подгљивљу, у коjоj jош увиjек леже посмртни остаци неких од њих, а сада вам доноси фељтон о придворачким жртвама, како њихово страдање и животи не би незаслужено пали у заборав. Тема наше прве приче jе Бошко Шакота (1896-1941.), пориjеклом из села Козице код Стоца, коjи jе од 1930. године радио као командир Градске полициjе у Требињу. Његов отац Јово(1845-1906.) ниjе дочекао Други свjетски рат, док маjка Стоjа (дjевоjачки Глибо,

Операција Коридор: Ево како је српска војска гинула за 12 беба на Видовдан 1992. године (видео)

27. јун 2020.

Хуманитарна операција, иницирана тешким стањем тек рођених беба и хроничних болесника претворила се одсудну битку за опстанак српског народа у Босни и Херцеговини, једну од ретких у том рату у којој није почињен ниједан злочин и испоштоване су све ратне конвенције. Мало је догађаја из протеклог крвавог грађанског рата на простору Босне и Херцеговине који одишу искреним витештвом када су у питању дејства све три зараћене стране, а историја ће забележити и да је мало ратних операција српске војске које се могу поредити са славним подвизима предака из балканских или, рецимо, Првог светског рата. Ипак, у кланици до јуче братских народа у “босанском лонцу” издваја се војна акција “Коридор”, због

Индепендент: Фашистички покрет у Хрватској поново у успону

26. јун 2020.

Током Другог светског рата, домаћи фашистички покрети широм Европе придружили су се нацистичкој Немачкој у вршењу геноцида и злочина против човечности над мањинама у њиховим земљама. Хрватска усташка организација била је један такав покрет, пише британски Индепендент наводећи да је у тој земљи на делу историјски ревизионизам који усташки покрет често представља као патриотски. У такозваној Независној Држави Хрватској, нацистичко-марионетској држави створеној 1941. године, фанатично-националистички покрет усташа на чијем челу је био Анте Павелић свирепо је убио стотине хиљада Срба и десетине хиљада Јевреја, као и многе Роме и хрватске антифашисте. Већ неко време сведоци смо раширеног покушаја рехабилитације усташа карактеришући њихов покрет и његове чланове као патриоте, а не

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА