Овчара и Мркоњић Град илуструју како правда има различита лица

Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац оцијенио је да се на примјеру Овчаре и Мркоњић Града најбоље може сагледати колико аршини и лице правде могу бити различити за иста ужасна недјела, у зависности ко иза њих стоји и ко је жртва, иако би принцип да сваки злочин захтијева адекватну казну требало да буде универзалан.

Штрбац је Срни рекао да је страшан био злочин који се десио у Овчари у новембру 1991. године, гдје су хашки истражиоци пет година касније 1996. године ексхумирали 200 тијела, док се 60 лица води као нестало, и подсјетио да су за тај злочин многи процесуирани.

„Хашки трибунал је правоснажно осудио двојицу официра ЈНА, Милу Мркшића на 20, а Веселина Шљиванчанина на 10 година. Судило се и Горану Хаџићу, против кога је поступак обустављен због тешке болести, од које је недавно и преминуо. Судило се и ратном градоначелнику Вуковара Славку Домановићу, који је извршио самоубиство у Шевенингену“, рекао је Штрбац.

На дугом списку процесуираних за Овчару нашао се, како је подсјетио Штрбац, и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ, који је недавно правоснажно ослобођен, а Тужилаштво у Београду за тај злочин оптужило је укупно 20 особа, од којих је 15 било правоснажно осуђено на 207 година, али је та пресуда укинута и поступак се понавља пред Апелационим судом.

„И хрватски суд је осудио Ивицу Вулетића из Панчева прије него што је Овчара ексхумирана, иако није био ни близу Овчаре“, рекао је Штрбац.

Он је истовремено указао да, са друге стране, нико није процесуиран за стравичан злочин у Мркоњић Граду из октобра 1995. године, када је за два мјесеца хрватске окупације тог града убијено 364 лица, међу којима и 137 цивила.

„Документација о страдању Срба са подручја Мркоњић Града, укључујући и масовну гробницу из које је у априлу 1996. године ексхумирано 181 тијело, међу којим и 13 жена достављено је 2002. године Хашком трибуналу са захтјевом да се покрене поступак против одговорних наредбодаваца и извршилаца, али је Тужилаштво тог суда без покретања поступак вратило домаћем правосуђу“, подсјетио је Штрбац.

Он је указао да је МУП Републике Српске доставио 2006. године нове доказе и обимну документацију тог случаја Тужилаштву БиХ на поступање, уз наведена имена јединица и команданата Хрватске војске и ХВО-а који су починили злочине, али да се ових дана сазнало да је тај поступак још у истражној фази.

„Жупанијски суд у Загребу судио је тројици припадника Седме гардијске бригаде за убиство двије непознате жене и два непозната мушкарца 10. и 11. октобра, али их је у обновљеном суђењу ослободио“, рекао је Штрбац.

Он је истакао да је међу одговорним за злочине у Мркоњић Граду и име актуелног министра одбране Хрватске Дамира Крстичевића, који је у то вријеме био командант Четврте гардијске бригаде, а који је своју прву службену посјету БиХ отказао након недавног хапшења припадника ХВО-а у Орашју.

„Рекао је, приликом гостовања на ХРТ-у 4. новембра да није отишао у БиХ због бојазни да се и он налази на некој потјерници, као и да је сретан што је учествовао у акцији `Јужни потез` /Мркоњић Град/ и `Маестрал` /западнокрајишке општине/ које су по њему биле – бриљантне војне операције које су зауставиле рат и донијеле мир у БиХ и на које је Хрватска поносна“, подсјетио је Штрбац.

Он је оцијенио да све док има оваквих дисонантних ставова и судова о злочинима, како је рекао, „њихових“ и „наших“ неће бити истинског помирења међу народима који су некада живјели у истој држави.

Извор: СРНА

Везане вијести:

ХРВАТСКА ВОЈСКА ИЗВРШИЛА МАСОВНО ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ СРБА

Покренути поступак против Хрватске за злочине у Мркоњић Граду

117 дана терора | Јадовно 1941.