Отворено писмо Линте Божидару Калмети

петак, 11. март 2016.
Поштовани господине Калмета,

Повод за ово писмо јесте Ваша недавна одлука да наставите са уклањањем остатака минираних српских кућа и привредних објеката без сагласности њихових власника. Подсјећам Вас да је 2010. године тадашња Канцеларија (Уред) за људска права на челу са господином Луком Мађерићем зааузела став да се уклањање рушевина са приватних посједа може спроводити искључиво на темељу писане сагласности власника некретнине на којој се рушевина уклања. Свако поступање које не би укључивало давање писане сагласности власника довело би, према ставу тадашње Канцеларије за људска права, до нарушавања начела неповредивости власништва. С друге стране, познато ми је да се позивате на законске одредбе према којим јавна власт има могућност интервенције у приватно власништво ако пријети, између осталога, и опасност по здравље људи од зграда које су у рушевном стању.

Међутим, наше је мишљење да прије уклањања рушевина минираних српских кућа и привредних објеката треба утврдити тко су били налогодавци и починиоци терористичких акција у Задру али и у низу других хрватских градова. Један од предуслова истражних радњи јесте да се трагови терористичких акција не смију уклањати. Процесуирањем одговорних за терористичке акције оштећени власници би стекли далеко веће шансе да добију накнаду штете. Горе наведене чињенице јасно указују да је главни мотив власти Града Задра да уклоне српске рушевине, не брига за јавно здравље грађана, већ покушај да се избјегне материјална и кривична одговорност за терористичке акције и пошаље порука да је Србима најбоље да се не враћају у свој завичај.

Желим да Вас подсјетим да је у Задру одмах након што је ХДЗ освојио власт маја 1990. године почео притисак на Србе путем телефонских пријетњи, малтретирања на улици и радном мјесту. Многи су били приморани да потписују понижавајуће изјаве о лојалности иако им ни то није помогло. Убрзо су почела премлаћивања, обиљежавање српских кућа и пуцање по њима. Веома брзо је постало јасно да се не ради о појединачним инцидентима појединаца и група него о осмишљеној политици државног терора. Врхунац обрачуна са Србима десио се 02. маја 1991. године који ће се памтити као Кристална ноћ. Формирана је колона аутомобила у којима су били цивили наоружани палицама, металним штанглама и чарапама преко главе. Узвикивали су усташке пароле и претње Србима да ће их клати. У Задар је дошло више стотина људи са 10-так аутобуса коју у такође били наоружани моткама и шипкама. И они су пјевали усташке пјесме и узвикивали усташке пароле уперене против Срба. Руља је пљачкала и уништавала стотине српских кућа и привредних објеката у центру Задра. Посебно треба истаћи да полиција није интервенисала већ је мирно посматрала поменути рушилачки поход. Велик број људи напустио је Задар већ наредног дана. Минирање српских кућа и привредних објеката настављено је током љета и јесени 1991. године тако да су и одласци Срба постали све учесталији. Многи Срби који су ипак одлучили да остану били су извођени из кућа или су купљени по улицама и везаних очију одвођени у циглану крај Нина гдје су подвргавани тортурама. У периоду 1991.- 1993. године у Задру су убијена 34 Србина, од тога 15 цивила а остало су припадници ЈНА. Крајњи циљ је био да се Србима пошаље порука да им нема живота у Задру.

За уништене српске куће и привредне објекте и малтретирања Срба никада нико није одговарао. Жупанијски државни тужилац Иван Галовић је предмет о почињеном кривичном дјелу уништења и оштећења туђе имовине прослиједио 1992. године тадашњем Војном тужилаштву у Сплит које је послије десет година 2002. закључило наведени случај. То значи да за задарску кристалну ноћ када је 2. маја опљачкано и уништено на стотине српских кућа и приредних објеката, као и за минирања српске имовине у љето и јесен 1991. године нико није крив. Тадашњи шеф Кривичног одјељења Општинског суда у Задру Ђуро Кресовић наводи да је у ужем дијелу Задра порушено 470 кућа у власништву Срба према информацији коју му је дао покојни члан Комисије за попис срушених кућа Јосип Клобучар. Према мишљењима стручњака толики број срушених кућа могао је једино бити резултат осмишљене државне политике а не дјеловања појединаца и група.

Поштовани господине Калмета,

Тражим од Вас да обуставите уклањање рушевина минираних српских кућа и привредних објеката без сагласности њихових власника и док се не спроведе поступак прикупљања доказа и утврђивања починиоца терористичких акција;
Тражим од Вас да јавно осудите терористичке акције према Србима у Задру током 1991. и 1992. године, као и убијства и мучења Срба, и да се јавно заложите да се казне налогодавци и починиоци тих злочина ако имате имало моралне одговорности према својим некадашњим суграђанима српске националности;

Тражим од Вас да, као утицајан члан владајуће Хрватске демократске заједнице, покренете иницијативу да се обезбеде законске могућности да власници минираних српских кућа и привредних објеката ван подручја ратних дјеловања у судском поступку остваре право на накнаду штете послије 25 година од трагичних догађаја.

Са отвореним писмом упознао сам првог потпредсједника Владе и министра спољних послова Републике Србије Ивицу Дачића и предсједника Српског народног вијећа у Загребу Милорада Пуповца.

Желим да Вас замолим да ми одговорите на моје писмо.

С поштовањем,

Предсједник Савеза Срба из региона
Миодраг Линта

Везане вијести:

Линта: Нова Влада Хрватске антисрпска | Јадовно 1941.

Забранити уклањање минираних рушевина српских кућа у Задру

Савез Срба из региона