Добро jе што су ставови о Јасеновцу и убиjању Срба, иако познати одраниjе, коjе jе изнео анонимни католички свештеник, у Хрватскоj изазвали бурне и жустре реакциjе, али ниjе добро, и свакако jе чудно, што нема реаговања на исте такве и jош горе ставове jедног много познатиjег грађанина Хрватске
Велика халабука дигла се поводом интервjуа „Хрватском листу“, гласилу неоусташке чељади са седиштем у Задру, извесног Стjепана Разума, иначе свештеника Католичке цркве, историчара, доктора наука, управника Надбискупског архива у Хрватском државном архиву. Шта jе то тако страшно дотични рекао да jе морао да реагуjе чак и председник Хрватске Иво Јосиповић. Какве jе оцене изнео до jуче широj jавности потпуно непознати Стjепан Разум, да jе амбасадор Републике Србиjе у Хрватскоj Станимир Вукићевић службеним путем у писаноj форми, ваљда по инструкциjама из Београда, морао поводом тога да тражи званичан став од Министарства иностраних послова Хрватске? Да не спомињем реакциjе неколико jевреjских организациjа из Европе, укључуjући Ефраима Зурофа из бечког Института „Визентал“.
МЕМЉИВА, ЗАСТРАШУЈУЋА ПОЛУТАМА
Разум jе говорио о Јасеновцу, НДХ, Павелићу… и можете лако да претпоставите шта jе казао. Ништа ново, то су тезе коjе се у Хрватскоj jавно, медиjски, кроз уста анонимуса, али и врло познатих људи, почев од Фрање Туђмана, провлаче ево већ пуне 22 године; Јасеновац jе српски мит; тамо jе био радни, а не логор смрти, умирало се од болести и старости, а не од усташког ножа; у Јасеновцу jесте било убиjања, али убиjања Хрвата и то после рата, када су логор преузели Срби и комунисти… Дакле, стара усташка прича.
Стjепан Разум свим своjим бићем веруjе да jе Павелић jедна од наjзначаjниjих фигура хрватске повиjести, да jе Независна Држава Хрватска отеловљење стољетне тежње хрватског народа ( то jе тврдио и Туђман, то и данас мисли огроман броj Хрвата), да су за време НДХ убиjени чак и неки Срби, али само зато што су дигли оружани устанак против „легитимне хрватске државе“. То се до сада у хрватскоj jавности могло чути и прочитати бар неколико стотина пута. Стjепан Разум долази из брлога коjи jе породио хрватски фашизам; отуда jе међу Хрвате, са своjом фашистичком идеологиjом, дошао Анте Старчевић, из те мемљиве застрашуjуће полутаме на крваву позорницу Другог светског рата изашли су Анте Павелић, Макс Лубурић, Мирослав Маjсторовић Филиповић, Андриjа Артуковић… Да, у питању jе Католичка црква, простор у коjем jе идеологиjа усташтва рођена, уздизана, одгаjана, спроведена у праксу и место где су, по окончању Другог светског рата, сигурну кућу пронашли наjмонструозниjи злочинци Независне Државе Хрватске. Сви горе споменути jедан део свог живота, дечаштво или младост, провели су семеништима Католичке цркве. Око 1.400 свештеника те цркве, према подацима коjе jе утврдила власт нове Југославиjе, о чему пише Виктор Новак у Магнум Цримену, директно jе била у структури власти усташког режима, а неколико стотина њих окрвавило jе руке убиjаjући Србе и Јевреjе.
Стjепан Разум ниjе рекао ништа што у Хрватскоj већ ниjе речено безброj пута; Стjепан Разум не долази из дечjег вртића, већ отуда одакле су стигли, рекох већ, наjвећи злочинци хрватског народа. Такви ставови нису за чуђење, знамо од кога долазе, али за чуђење jе што нико у Хрватскоj, почев од председника Јосиповића, ових дана ниjе реаговао на готово идентичне ставове коjе jе изнео (портал дневно.хр) проф. др Слободан Ланг, неупоредиво познатиjи од Стjепана Разума. Ланг jе стварао хрватску државу, осам година jе седео у Туђмановом Кабинету, био његов саветник, утицао на многе догађаjе у деведесетим годинама, имао мандат у Сабору, био амбасадор у Министарству вањских послова Републике Хрватске, водио државну делегациjу у Интерпарламентарноj униjи, био члан Већа Европе…
ЛАЖИ О ЈАСЕНОВЦУ
Ланг прескаче расправу о карактеру Јасеновца и одлази корак даље тврдећи: „Јасеновац jе нехрватски производ, jер jе холокауст Хитлеров производ коjи се проводио у тридесет пет држава“. Знамо ли да се поjам холокауст везуjе само за убиjање Јевреjа, овде jе савршено jасно да Слободан Ланг потпуно искључуjе могућност да су у Јасеновцу уопште убиjани Срби. Он их и не констатуjе, већ износи податак да jе своjевремено тражио од немачког амбасадора у Хрватскоj да се његова земља, Немачка, извини Хрватскоj и Хрватима „због наметања Јасеновца“. Ланг jе у вези са питањем карактера усташке власти врло прецизан: „Павелић ниjе био ни фашиста, ни нациста, као што то никада нису биле ни усташе, али су направили темељну политичку грешку, jер су прекорачили тврде хрватске кршћанске ставове коjи се не смиjу прекорачити“.
У случаjевима досадашње одбране НДХ, њеног карактера, суштине, механизама деловања, нико никада ниjе рекао ово што jе о Павелићу и усташама изговорио Слободан Ланг. Усташтво jе, по свом практичном постоjању и проведби те страшне идеологиjе, наjцрње зло коjе jе Европа видела у последњих 100 година. Усташе су по мржњи и начинима исказивања те мржње, пре свега према Србима, наjекстремниjи облик фашизма и нацизма. Усташтво jе наjудаљениjа тачка од људског разума и човечности. Немци су убиjали плански, систематски, хладно, водећи статистику, без емоциjа. Усташе су убиjале (углавном клале) са задовољством, уз песму, урликање, са усхићењем… После тога су одлазили у цркву где им jе католички поп давао опрост од сваког греха.
У споменутом разговору Ланг, у осликавању европске стварности између два светска рата, констатуjе да су у насилничкоj Европи jедино браћа Стjепан и Антун Радић били ненасилни, додаjући да jе после Радићевог убиства у Скупштини Краљевине Југославиjе Анте Павелић заузео став да се ненасиљем ништа не може постићи и тако jе, ето, кренуло усташтво. Овде Ланг изговара jедну констатациjу коjа, чини ми се, први пут у Хрватскоj бива изнета на краjње jасан начин и то са изузетно значаjне „адресе“. Наиме, Слободан Ланг jе Јевреjин и као такав он данас каже: „Броjни Жидови су били у усташама, jер су се Срби почели повезивати са нацизмом“, и додаjе: „Могла би се написати и врло обимна књига о улози и доприносу Јевреjа у стварању хрватске државе“.
Подсећам да jе своjевремено Фрањо Туђман имао великих проблема због своjе књиге: „Беспућа повиjесне збиљности“, у коjоj позициjу Јевреjа у Независноj Држави Хрватскоj и логору „Јасеновац“ представља на начин да се одмах по обjављивању књиге (1990) огласило неколико наjутицаjниjих светских удружења Јевреjа, тражећи њену забрану. Књига ниjе забрањена, али су спорни делови очишћени у припреми другог издања. Строга контрола медиjа у Туђмановоj држави отклањала jе могућност ширег уласка у ову врло осетљиву тематику и чекало се да Фрањо умре, па да одређени медиjи у Хрватскоj изнесу на сто, бар у назнакама, ово што jе пре неки дан рекао Слободан Ланг. Тада смо – уз раниjе познат податак да jе наследник Анте Старчевића, Јосип Франк, био Јевреjин – сазнали да су усташком покрету, пре почетка Другог светског рата, али и за време тог рата, „припадали броjни Јевреjи“, да цитирам Ланга.
ЗАШТО ЋУТЕ ЈЕВРЕЈИ
Не знам хоће ли неко у Хрватскоj, можда и сам Ланг, написати књигу о улози и доприносу Јевреjа у стварању хрватске државе, али ако се то догоди, онда ће у ту публикациjу, нема сумње, ући и следећи подаци: Утемељитељи усташког покрета, заjедно са Антом Павелићем, били су Јевреjи, Иван Франк, син Јосипа Франка и Аугустин Першец. Оваj други имао jе оперативну улогу у обуци усташа за тероризам и често jе боравио у „Јанка Пусти“, усташком логору у Мађарскоj. Иво Корски, потицао jе из врло угледне осjечке jевреjске породице, пре рата jе био на челу Усташке младежи, а касниjе добио официрски чин у Павелићевоj армиjи. Еуген Дида Кватерник, заповедник Усташке надзорне службе НДХ, усташки пуковник, био jе Јевреjин, као и Павелићева супруга Мара, чиjи су преци у Загреб дошли из Беча. У ширем кругу високих политичких и воjних функционера НДХ било jе неколико десетина Јевреjа
Постоjи прича да у Архиву Републике Хрватске, одредница „Усташка документациjа“, (1941-1945, з.118-153) и данас постоjи списак од 28 генерала усташке воjске Независне Државе Хрватске, jевреjског порекла. Таj списак може се одскора пронаћи и на Интернету и заиста изазива и чуђење и неверицу. Да ли jе ово подметање или податак коjи одговара истини?
Запањуjуће jе, готово необjашњиво, да ово што jе пре неки дан рекао Слободан Ланг у Хрватскоj ниjе побудило ни наjмању пажњу. Нико ниjе реаговао, упркос чињеници да се ради, када jе Хрватска у питању, о неупоредиво познатиjем и угледниjем човеку од Стjепана Разума. Зашто? Зар ови и овакви ставови нису за расправу, критику, преиспитивање. Зашто ћуте Јевреjи, ови у Хрватскоj и они изван ње? Зар jе могуће да у Ланговоj причи ништа ниjе подложно демантиjу?
Иначе, Слободан Ланг потиче из познате jевреjске породице, из Винковаца, где jе његов деда био адвокат и председник jевреjске општине. Слободан има и међународни ангажман и углед, уз остало jе члан Краљевског удружења лекара jавног здравства Велике Британиjе и члан Савета часописа за људска права и jавно здравство на „Харварду“.