Operacija Logorište

Najspektakularnija kopnena vojna operacija JNA izvedena 1991. godine, u međurečju triju reka u predgrađu Karlovca – proboj tenkova iz blokirane kasarne

Piše: Miroslav Lazanski

Imaju li Srbi pravo na ratno sećanje i evociranje uspešnih i časnih vojničkih akcija i operacija? Tek u poslednjoj godini-dve počeli smo da govorimo da je 1999. izvršena agresija NATO-a na našu zemlju, agresija – a ne kampanja. Tek u poslednjoj godini-dve poklanjamo pažnju našim herojima iz rata 1999, naravno i majoru Milanu Tepiću.

Bio sam pre nekoliko dana u poseti garnizonu Vranje, Četvrtoj brigadi, najmoćnijoj brigadi Kopnene vojske Srbije. Njihova spomen-soba u kasarni „Prvi pešadijski puk knjaza Miloša Velikog” primer je kako se dostojanstveno čuva vojnička tradicija i sećanje na sve poginule pripadnike NOB-a, JNA i Vojske Srbije iz tog dela Srbije. Generali Milosav Simović i Zoran Lubura i pukovnik Slobodan Stopa mogu da budu ponosni na Četvrtu brigadu i njen osećaj za tradiciju i istoriju.

A da je i 1991. godine bilo časnih i uspešnih vojnih operacija JNA, koje zaslužuju evociranje, pa možda i film, svedoči operacija „Logorište”, proboj oklopnih snaga JNA iz kasarne pored Karlovca, baš na današnji dan, 4. novembra 1991.

Krizni štab grada Karlovca naredio je još 21. avgusta 1991. pripreme za blokadu svih kasarni JNA u gradu i oko njega. Opšta blokada svih objekata JNA počinje 12. septembra, a u početku tu blokadu vrši 110. brigada ZNG-a. Sukob oko kasarne „Logorište” eskalira 19. septembra, kada je na koranskom mostu ubijeno 17 Srba, pripadnika TO. Od sredine oktobra oficiri iz opkoljene kasarne vrše pripreme za proboj, za izvođenje operacije „Logorište”.

Zadatak od komande Pete vojne oblasti JNA za deblokadu kasarne nikada nije dobijen, i to je jedina operacija JNA sa kojom je pretpostavljena komanda upoznata tek posle njenog izvođenja. U kasarni je bilo blokirano: 64 pripadnika JNA, 25 tenkova T-55, 15 tenkova T-34, 25 borbenih vozila, 36 artiljerijskih oruđa, 100 kamiona.

Za sva ta sredstva trebalo je obezbediti akumulatore, kiselinu za akumulatore i mnogo toga još s obzirom na to da su sva ta sredstva bila „R” klasifikacije. Od sredine oktobra do početka novembra sva su ta sredstva obezbeđena, a preko reke Korane za 13 noći, i kroz napravljen prolaz u minskom polju, čamcima i delimično gazom vojnika ubačena su u opkoljenu kasarnu.

U kasarnu je ušlo i 450 vojnika, vozača tenkova, nišandžija i vozača motornih vozila, kao i stotinak pešadinaca, rezervista sa područja Korduna. Vozači tenkova, nišandžije, vozači borbenih vozila, svi su oni bili vojnici JNA na odsluženju vojnog roka. Hrvatska strana uopšte nije primetila ulazak novih snaga u opkoljenu kasarnu JNA.

PROČITAJTE KNjIGU – KLIK OVDJE ILI NA NASLOVNICU

Proboj počinje 4. novembra 1991. u 7.30 sati ujutro. Posle početnog uspeha i proboja nekoliko tenkova u blizinu mosta, prva dva tenka su pogodili pripadnici 110. brigade ZNG-a i ostatak kolone je stao. Poginulo je pet vojnika JNA i posle jakog otpora ZNG-a kolona JNA se pod borbom vratila u kasarnu. Bitka za kasarnu se nastavlja, pripadnici ZNG pokušavaju da uđu u kasarnu.

Komanda kasarne analizira uzroke početnog neuspeha. Uočeno je da nije bilo uzajamne podrške pešadije i tenkova. Tenkovi su bili izloženi vatri sa svih strana kroz naseljeno mesto bez podrške pešadije JNA, uz nedovoljno borbeno iskustvo svih učesnika i neadekvatno komandovanje na nižim nivoima. Tokom noći između 4. i 5. novembra u kasarnu je ubačena, pod borbom, četa vojnika JNA, devetnaestogodišnjaka, s ciljem da se podrže tenkovi.

Novi proboj počeo je 6. novembra 1991. glavnim pravcem Logorište – B. Poljice – Malići, gde je i postavljen pontonski most radi prelaska na desnu obalu Korane. Malim delom snaga demonstrativno se krenulo prema koranskom mostu i tako protivnik nije obraćao pažnju na pravac izvlačenja glavnih snaga.

Uz jaku artiljerijsku podršku, jedinice JNA kreću putem dugim 16 kilometara kroz raspored jedinica ZNG. Uzajamnom podrškom pešadije i tenkova put je pređen pod borbom za pet sati i oko 11 sati preko postavljenog pontonskog mosta kolona JNA počela je da prelazi Koranu. Iznenađenje je bilo potpuno. Hrvatske snage, 110, 129, 137. i 2. brigada ZNG-a bile su šokirane.

Nisu očekivali da će proboj krenuti ovim pravcem, jer na tom pravcu nije bilo mosta. O tome da JNA postavi pontonski most na Korani kod sela Malići nisu razmišljali. Iz kasarne je deblokirano: 23 tenka T-55, devet tenkova T-34, tenk nosač mosta, tenk za izvlačenje, 13 borbenih vozila, 16 artiljerijskih oruđa i 50 kamiona.

Kolona JNA duga nekoliko kilometara pod borbom se izvlačila kroz neprijateljski raspored dug 15 kilometara. Sve što je od tehnike ostalo u kasarni prehodno je uništeno. Tokom operacije poginulo je deset vojnika JNA, a 26 njih je ranjeno. Izgubljena su dva tenka T-55 i šest tenkova T-34.

O herojima operacije „Logorište” niko ne govori. Ta operacija nikada nije analizirana kod nas ni na jednom nivou. Mnogi i ne znaju da je ikada i izvedena…

Izvor: POLITIKA, 05.11.2017.