Оквир за геноцид

Проглашење НДХ, тог 10.-ог априла `41.-е, није се десило случајно, а понајмање спонтано.

Припремано је дуго и темељито, у круговима на Каптолу (седиште RKC у Хрвата),  (некадашња ЈАZU), руководству праваша и франковаца, усташким емигрантским кружоцима у Мађарској и Италији,међу гастарбајтерима у Белгији и јужној Америци, безмало цео један век!

Свугде тамо где су деловале присташе идеје великохрватства Анте Старчевића, кога зато и зову „отац домовине“, величајући планирани злочин!

Када у другој деценији XIX века српска револуција из другог покушаја, уз дипломатску подршку царске Русије породи аутономију, која је тако омеђена да омогућава постепено осамостаљивање, увидеше у Ватикану да ће Србија постати стожер јужних Словена, који ће се отргнути испод круне Хабсбурга, и самим тим и планираног процеса покатоличавања.

Увиђајући у том неминовном процесу значај тадашње српске покрајине БиХ, јер је била гранична регија отоманског царства које је српском револуцијом пољуљано из темеља, удружише се бечки двор и Каптол, како би се супроставили тој православној „јереси“!

Бечки ће двор активирати саветнике, који ће осмислити да се покрене и подржи реформа српског језика, већ урађена у делу Саве Мркаља, који jе за своју писану идеју зарадио боравак у најзападнијем манастиру српском (Гомирје, манастир Св. Јовна) у Војној крајини!

Његово писано дело, „случајно“ ће пронаћи дворски саветници, чудом неким Словенац и Словак, и добронамерно га дати на „дораду“ (уз њихове брижне савете) Вуку Караџићу!

Истовремено ће Људевит Гај илирац по задатку, уз свесрдну помоћ бискупа осипа Јурја Штросмајера, молити Вука да се постигне језички договор да се тако реформисаним језиком и Хрвати служе, јер свога тада и немају! Притом, „добронамерно“ истичући ситницу да се реформисани језик назове илирским, или каквим новим именом, само да није српски, а сви Срби њиме говоре!

Бечки договор, постао је тако први корак у форматирању идеје великохрватства, као водеће антисрпске доктрине, где ће Хрвати само бити извођачи радова, у ватиканском пројекту!

Када није успела замисао злоупотребе кнеза Михајла Обреновића III, који се окренуо француском моделу уређења своје државе, илирци некако брзо обукоше великохрватску кошуљу, тежишно се посвећујући БиХ као „најхрватскијој“ од свих земаља, у причама о „томиславовом краљевству“!

Аустро-Угарска окупација БиХ даће нови замах великохрватским причама, док бечки двор врши планску колонизацију католика, у покрајину већински настањену православним Србима.

На руку им иде и талас исељавања исламизираних Срба, који сада као „турци“ неће да живе у хришћанској земљи, иако им је то једина Отаџбина!

Као нови челник праваша, покатоличени Жидов Јозуа Франк отворено ће почети заговарати физичко истребљење Срба из делова угарске половине двојне монархије, базирајући се на одлуке Првог католичког концила у Загребу, 1900.године.

Иако се данас упорно пласира прича о „претечи ЕU“ као примеру правно уређене државе, нико досада није осудио јавно прокламоване планове геноцида нас Србима, изнете 1908.године у писаном предлогу Франка, упућене надлежним, који су прећутно одобрили ту будућу работу!

Извршиоци те будуће работе, добри су католици, узорни синови и мужеви, али злочинци који ће то и показати у Великом рату, својим неделима над српским народом у Мачви и нарочито у БиХ, Срему, Бачкој и Банату, као деловима те „правно уређене“ државе!

Распадом Аустро-Угарске, и настанком заједничке државе СХС која је заправо била британски пројекат, како би се онемогућила природна Србија, а такав пројекат данас праве Шиптарима, само „случајно“ на историјским српским и грчким земљама!

Александар Карађорђевић прихватиће концепт југословенства, потирући свесно ослободилачко дело свога оца Петра, кога је захвални српски народ прозвао Ослободилац! Међутим, неће прихватити да само извршава британске налоге, везујући своју спољну политику за Француску!

Зато ће острвски покварењаци, већ од 1927.године успоставити присну сарадњу са Антом Павелићем, вођом хрватске терористичке организације, а не никаквом политичком странком, како данас лажу.

Када због дела тероризма Павелић побегне у емиграцију, острвски покварењаци наставиће сарадњу и са њим и са Влатком Мачеком, наследником Стјепана Радића и вођом странке ХСС, која је у свом чланству окупљала скоро све пунолетне Хрвате у Југославији.

Убиство Александра и то у Француској, за острвске покварењаке било је дар са неба, јер је намесник кнез Павле изразити англофил, који чак мора пред најближим сарадницима и да обуздава своје јавне изливе дивљења.

Јачање улоге британске политике на српско-хрватске односе са изразито антисрпском компонентом, доћи ће до изражаја када немачки Трећи рајх анектира Аустрију, постајући тако недраги комшија који има пола милиона Шваба у краљевини, а они већ залуђени нацистичком теоријом тла и крви, уз изразито осећање да су „надљуди“! Британци отворено подржавају великохрватске претензије, да се унитарна држава у којој су први пут у својој историји постали државотворни народ, силом федерализује као први корак у отцепљењу, али са великим делом српских покрајина чије становништво не жели да живи ван заједничке државе, коју су стварали и бројни српски добровољци у Великом рату!

Кнез Павле ће попустити британским насртајима, и уклонити из политичког живота Милана Стојадиновића,који је вешто балансирао и према Талијанима и према Немцима, али је био непоколебљиво тврдог става, за великохрватске аспирације!

Нишки трговац Драгиша Цветковић, као нови премијер и аматер за српско-хрватске односе, договориће тајно у загорској клети Мачека да свесно сахрани унитарну државу, за коју је проливено море српске крви!

Чим је проглашена Бановина Хрватска, настала спајањем дотадашње Савске и Приморске, уз обилан додатак делова Дринске, Дунавске и Зетске, јасно су показане антисрпске намере!

Мачек, иако потпредседник те нове владе, одмах издаје тајну окружницу ХСС, у којој се дају упутства за даљње слабљење државе Југославије са примерима, да се не лута у њеној примени! Период од формирања бановине до априлског рата 1941.године, искористиће мачековци и усташе у заједничком чишћењу постојећег државног апарата, школства и локалне самоуправе од „великосрпских елемената“, док је у Европи трајао немачки реваншистички поход!

Свесни судбине која их чека, покренули су писмени Срби у српским крајевима под наметнутом Бановином Хрватском, идеју за припајање постојећој бановини Врбаској као заједничкој целини, где ће живети слободно, без угњетавања, физичког, духовног и верског!

Упркос отпора у Београду, јер су британски саветници вршили жесток притисак на кнеза, идеја је реализована и преточена у конкретне кораке на терену, те је самоорганизовано српско становништво у својим петицијама упућеним бану Врбаске бановине, било вољно да се придружи, а претходно раздружи од насилно створене Бановине Хрватске, у готово трећини њене територије.

Априлски рат, прекинуо је брутално ове игре без граница у којима острвски покварењаци не би успели да надмудре прекодринске Србе, већ упознате са „лепотама“ хрватске самовоље током Великог рата, у БиХ и другим српским покрајинама!

Без Бановине Хрватске, којој су кумовали острвски покварењаци и србијанска необавештеност, не би било могуће прогласити НДХ као територију која је већ била покривена управним апаратом, жандармеријом, војном управом, јер је по изричитом Мачековом захтеву цела четврта армија била састављена од активних официра и подофицира Хрвата, који су одмах пљунули на кокарду која их је лебом хранила, и потрчали да понесу фашистичко „U“ на капи!

Британски покварењаци, нису прекинули сарадњу са Мачеком ни када је плански остао у Загребу као варијанта „Б“ за нужно преживљавање идеје о „великој Хрватској“, јер рат је као утакмица, победа је неизвесна до краја!

Зато ће се у мају 1945.године, на крају рата, и Ватикан и надбискуп Степинац упорно хватати за сламку спаса, тражећи подршку и обећање код драгог Винстона, већ познатог србомрсца!

Није случајност, да ових дана почиње кампања за идеју о „нашем заједничком језику“ настала у Загребу(!), на огледном примеру једне школе у Сарајеву(!), а одмах топло прихваћена у Београду од булументе сорошевих јаслара, који су већ доказани србомрсци и штеточине, које упорно подржавају „унитаризацију“ БиХ и затирање Р Српске као наследнице бановине Врбаске, која је била зачетак државотворног организовања прекодринских Срба, у западним деловима српског етничког простора!

Српски народ још није успео да санира последице британске идеје о стварању бановине Хрватске, а наследници тих идеја би поново да га воде у „светлу заједничку будућност“!

Срби имају изреку – „Много је мачку говеђа глава“ –, чак и кад је доказано еунијатски!

Аутор: Владимир ФРОЛОВ

Извор: Фонд стратешке културе

Везане вијести:

Академик Василије Крестић поводом годишњице оснивања НДХ: За српски народ важно да извуче поуке из прошлости да би знао са ким има посла

10. април, датум који се враћа

Травањска обљетница