Окупација

Сећате се: Албанци су тог дана у Приштини, на седници коjа jе почела у 15 часова, прогласили независност, уз директан пренос на Си-Ен-Ену, Би-Би-Сиjу и Јуроњузу

МНОГО jе, готово неиздрживо много, лоших, ирационалних,
катастрофалних српских поступака и одлука у протекле две и по децениjе о
коjима се може полемисати, на њихову тему организовати панеле и
семинаре, писати књиге, бранити докторате. Нема у том смислу међу Србима
jединствених ставова, нити ће их бити. Што се моjе маленкости тиче,
држим да ми jе много тога jасно, да знам одговоре (то никако не значи да
сам бистриjи од оних коjи тврде супротно, напротив) али jедна одлука
српских властодржаца из 2008. године ни данас
ми, што би рекао народ, не иде у главу. У питању jе работа након
проглашења независности Косова и Метохиjе, 17. фебруара 2008. године.

Сећате се: Албанци су тог дана у Приштини, на седници
коjа jе почела у 15 часова, прогласили независност, уз директан пренос
на Си-Ен-Ену, Би-Би-Сиjу и Јуроњузу. Председник Србиjе тада jе био Борис
Тадић, а председник Владе Воjислав Коштуница. Исто вече Тадић jе казао
да Србиjа никада неће признати независност Косова, док jе Воjа изашао с
тезом о лажноj држави подигнутоj на бомбама НАТО-а. У реду, прихватљиво,
под условом да jе уследило оно што ниjе.

Сазвана jе
седница Скупштине Србиjе на коjоj jе усвоjена одлука да се приштинска
независност прогласни правно ништавом, неважећом. И то jе у реду, под
условом да jе уследило оно што ниjе.

А то што ниjе
уследило и што мени никада неће у главу jесте став тадашњег политичког
врха Србиjе да не искористи могућност доношења одлуке коjа би гласила:

„Скупштина
Србиjе проглашава простор Косова и Метохиjе привремено окупираном
териториjом“. Наравно, уз позивање на Резолуциjу 1244.

Све
би у том случаjу било другачиjе: разговори с великим силама, контакти с
Албанцима, позициjа Србиjе, све. Може да се разговара, преговара,
усваjаjу решења у Бриселу или другде, успостављаjу посредни контакти с
Приштином, подрже косовски избори и учешће Срба на њима али уз етикету
да се све то ради на привремено окупираноj териториjи државе Србиjе.

Мени
ово, рекох, не иде у главу, и никада неће, а случаj спомињем тек као
прилог сталноj српскоj расправи о издаjи, предаjи, испоруци Косова и
Метохиjе. Не оптужуjем, не кривим, сићушан сам jа за ту работу, само
подсећам.

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Вечерње Новости